Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И фрајла-Лујзи се допада игра. Мада не зна, опет би играла. — Херр вон Кирић, зар ви не играте коло? — Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Церітто”, да ја таково што играм!
Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада.
Шамика је имао два своја обична јака израза: „гумиласти” и „кабинетсштик”; „гумиласти” кад што презире, „кабинетсштик” кад му се што допада. „Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”.
„Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”. Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био. После кола мало ће се одмарати.
Сасвим је ту фамилијаран. Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. — Мој стари каваљер. — „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.
Никад нико Шамику пијана није видео. Никад Шамика гадно псовао није. Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси.
Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. — Но ви сте, Херр вон Кірић, вечити младожења, еwігер Јуд. — „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. Тако живи Шамика. Многи би помислили да је Шамика несрећан човек. Није тако.
Грунд) — земљиште, основа, подлога гувернанта (фр. гоувернанте) — васпитачица, домаћа учитељица гумиласти (од фр. гомме éластиqуе) — овде: Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: