Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. — А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко. Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. — Симо, зовни га! Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нико не рече ни речи. У све је ушао неки страх, а поврх свега ђедине речи: „Убио га бог!” Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине, па шмиче. Залуд му је — није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Њихова места окупљања су гумно, бунари, врела, а скупљају се и око каквог ораха.¹⁴² Вештице су зле нарави, нападају људе и сисају им крв.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Никакве друге куће не бјеше у оно вријеме на томе пољу. Пред главнијем уласком манастирским бјеше гумно. На пушкомет испред манастира издизаху се на равници под снијегом хумчићи, гомиле од рушевина старог манастира и
и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе. Како се бјеше дубоко замислио, а имађаше у руци њеку кутицу, стаде је пребацивати из руке у руку.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
главе), а ево ти једног руменог предвечерја брата Саве, дједовог рођака, па ће ти, одмах с друма, право на наш арман (гумно) гдје су левентовали брадоња и самарџија.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пожеше и снопље повезаше. Сад се сташе договарати како ће вријећи. Свиња рече: — Ја ћу гумно начинити. Међед рече: — Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.
Закопа се свиња у сламу, а међед на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише. Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама.
Утом се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане њушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина. Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним
Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера. Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је
Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно... Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај...
Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно. Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...
и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све је ту чисто, нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено Врабац, ветрић и сено.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
За кућом Петровића бјеше пространо узвишено гумно, лијепо поплочано. Господару донесоше столицу и јастук, да се наслони.
Остали — разумије се главари и постари људи — посједаше по вијенцу од гумна неки, а неки преда њих на само гумно, простријевши струке и прекрстивши ноге. „Пушите, људи!“ рече Господар, видећи е се снебивају.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не знајући ко је, поп љутито одговори да му се у посао не меша. Одмах затим гумно са стоговима, вршајем, коњима и попом потоне, а појави се вода.
па му се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом, где се набија кудеља и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на кратку пашу попрет — жеравица запретана у пепео
се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом, где се набија кудеља и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на кратку пашу попрет — жеравица запретана у пепео поскурно
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође. Брко их запита: „Како пријеђе преко
” Пожеше и снопље повезаше. Сад се сташе договарати како ће вријећи. Свиња рече: „Ја ћу гумно начинити.” Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.
” Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише. Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама.
” У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
17, 11); против бувача меће се тополова гранчица (ЗНЖОЈС, 7, 183), или метла којом се на Благовести најпре помело гумно, па онда соба (ібідем). Купус сањати, добро је (ЗНЖОЈС, 7, 385). У народној медицини има к. доста ограничену примену.
МАСЛАЧАК Лöwензахн (леонтодон тараxацум). Маслачак, попино гумно, попина погачица, милосавка, жућеница, млечњак, трава од грознице (Шулек; Софрић, 162). М.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На десној обали Белог потока, на утрини где трава никад не порасте дужа од педи, лежи Вилинско гумно. Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло око нагог младића што још није такао женске пути.
Тамо крај слапа, с оне стране Белог потока, окупано сунцем и поспано, лежи Вилинско гумно. О Димитрије, кажем себи нежно, и ово рајско парче земље, сада је твоје, без хрисовуље си га добио, на срце си га
под светлима измученог, исцеђеног месеца у шумору вилинског коса и зар да га не заоче, зар да га не одведу на своје гумно? Имао је све осим једнога. Имао је стас, лепоту, снагу. Али није имао стрпљења. Није хтео да чека.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
род на христјанство ја подижем учећи; а после тога код њега је од праведнога суда лопата: очистит ће свет кано гумно, развијати што је зло од добра, те згрнути ће праведнике кано извијану пшеницу у хрпу и сручити их у небесне своје