Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако. Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попио што ми је од добре воље дато?! »Точио«! ... гунђа бојтар. — Све ја крив, само ја точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!! — Ћути, ћути, знам ја тебе...
А умела је некако да то тако удеси да на крај крајева буде неопходна у многој такој кући. Испочетка гунђа додуше домаћица и мрзи је, а после, мало помало па се сви у кући прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
дочекала тога Манасију и толико га трпела да јој се он чак и по кући вуче, једе што нађе па и на њу саму се истреса, гунђа. И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође.
И сви су му давали. Као да су га се бојали, и тиме као хтели да га задовоље, ућуткају, те да не гунђа и злокоби. А веровали су: да све што он прозлокоби, испуњава се. Тако и клисарици предсказао.
И зато су га се сви бојали, угађали му, све му чинили само да ћути, не гунђа, не прориче, не злокоби... А он је, опет, само гунђао. Никога у очи не гледао, већ испред себе, натмурено.
А друго одело више му нису ни доносили. Као да га се више нису бојали, јер је он одавна био престао да гунђа, прориче, злокоби... Још од онда од када почео да се дружи, меша са женама. Он се више жив није чуо.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема. Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже. Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Да можда није луд или пијан? Хајде да га чујемо. — Ехе-хе, сад ти се смркло, господине мој! — гунђа чича окрећући се џаку, а на то се господин џак само мало помакне као да немарно слеже раменима.
Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. — Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! — гунђа чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара.
— Рђо, зарђала, због твојих мачјих лоповлука остаћу сам на свијету, јер као што видиш, возим те да те бацим у воду — гунђа Тришо и окреће се џаку. — А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус! — гунђа жалостиво мачак.
— А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус! — гунђа жалостиво мачак. — Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па би ме стално подсјећао на тебе и растуживао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СОФИЈА: Не знам, донео један дечко. СПАСОЈЕ (отвара писмо, чита у себи и мршти се. Чита поново и гунђа): Дабоме! Знао сам ја то! Дабоме да сам знао! (Софији.) Је ли ту тај дечко? СОФИЈА: Јесте, чека одговор.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мука је у томе што је још на железничкој станици сазнао да сам избачен са часа. Стигао је у шест и већ три сата гунђа мислећи да сам се обесио негде у шумици: да је он на моме месту, он ту срамоту не би преживео.
Помало сам је као жалио, али то није могло да траје дуго. Она је почела да гунђа и то ме је подсетило на све оне године у којима сам од јутра до мрака слушао њен глас.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Кус пијетао — пиле довијека... – гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака успевају
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старац у трену заборавља све своје бриге и мртвоузлице, пипка јесам ли добро покривен и гунђа удобровољено, са злурадим пркосом: — Баш је нас брига и за Јовом и за Гњатијем, нека мељу како им драго.
Зар си ти спао на то да памтиш све оно што клепеће каква бенаста старчина? — Гле, он још мене и кори — гунђа дјед и прелази на своју муку. Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана?
Једини стриц Ниџо гледа кобилицу попријеко и гунђа уочи сваког пазарног дана: — Хех, порез неплаћен, а овамо се око куће утркују докона ждребад. Вала ћу једном ...
— Видидер кује, нада се госту, а овамо, тобож, плете цура, враг јој оплео штрик око врата! — гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице.
Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој траву, ваља сијено, ваља репино лишће, а и напоја ће се наћи, дао бог нек она само
Авион се тек диже са Залужана, доље негдје испод Бање Луке, а опрезни интендант већ мерка неку погодну јаругу и гунђа: — Ето њега, проклетника, ја ти кажем. Дај ти да се ми декујемо док има цајта.
Тешком руком делија креше и ломи шибице, а Микан га гледа зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти рекао да си ти једно обично бесловесно божје гове ...
Чича зирка око себе преко горњег руба наочара и гласно гунђа: — Ама, ко поједе оволике орахе, стрину ли му његову? — Сигурно Крајишници!
Сједи он у јарку ослоњен о пуну торбицу, гвири у ручни сат с фосфорним цифрама, приноси га увету и гунђа: — Ево га, ућутао се, проклетник. Е, баш је нашао кад ће да стане.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Малограђани“! — гунђа матори и поново зажмури, заносећи се идејом да смо ми, около, само ружан сан... Најзад, снабдевен списком ствари које
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пасе и гунђа: „Ово је рај, овдје је Врапца Црвеног крај!“ „У реду, брајко, остани ти!“ рекоше на то другара три, па даље
„Дражи је мени мој скромни дом!“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут. Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!
Нада ми блиста, весели трачак, баш ће ми данас платити мачак!“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!
Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето!
— Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост.
Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут. Шапуће, гунђа смркнута лица: „Никад ме није носила птица!“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката.
“ А Јоца шмрца и чело пипа па гунђа: „То ти је грипа. За њу ми треба препарат фин зове се — аспирин, узећу само таблету-две са витамином це или бе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!
Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко
Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти!
) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње! XИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме!
МАРИНА (полазећи у собу): Као да нисмо ни разговарали, пријатељу! XВИИИ ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (гунђа): Кô да нисмо ни разговарали! Дај ми фамилију, па онда: као да нисмо ни разговарали!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити? Свуда, докле је око сезало, царевала је тишина, расли мириси трава, откида ле се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Како велиш? — ... Ранац тај да скинеш... — па показује на грбу. И грбавко се присећа, па црвенећи иде даље и гунђа.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН: Преча, Али су туђи — лепи пусати... ГЛАВАШ: Моји су сад! ЋЕРИМ (опет се маша ножа, а гунђа): Ана сана, пезевенк!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ти ћеш, Тасо, рецимо, да преписујеш расписе. Добро! Ал, ко ће у срез? Треба неко да иде у срез! ЖИКА (гунђа нешто). ЈЕРОТИЈЕ: Је л' кажеш нешто, господин-Жико? ЖИКА: Кажем... могла би роцпођа капетаница да иде у срез.
ЈЕРОТИЈЕ: И да прислушаш мало, шта ће на све то да каже грађанство. Ако ко гунђа штогод, забележи му само име, јер грађанство треба да зна да држава не трпи гунђање у овако озбиљним тренуцима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А по друму, доста исквареном, барице, и млаке. — Ух, лења равничарска вода! — гунђа у себи госпа Нола бришући се по рукаву од блатњавих капљица.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— А бове маіорі діѕціт араре минор! — гунђа у себи латинац, хотећи као да пребаци колегама да су ђачки стихови последица њихових оговарања.
– Ех, цврц! – гунђа Бора – па овај се, бре, навезао на пучину па нам прича неке морске приче! – Молим, не упадајте у реч!
– Ја никада не говорим, никад нисам јавно говорио, сем кад сам полагао испите. – Мораш да говориш – гунђа опет Бора – извлачите се, па све ја.
– Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! – гунђа опет Бора. – Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је Нушић Адамско колено?
– Гле га сад па овај! – гунђа опет Бора. – Овај тек оде у чикмаче, у ћорсокак. Остави се, бре, Војо, брате, твоје сентименталности, сентименталност
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наредите одмах да престану са тим. Силазећи у доње просторије брода, Живадин гунђа: — Ја, шта ће мислити о нама Французи... Дала им се прилика да науче како се од појасева могу направити гајде.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Како си то извео, дедер? Како је магарац и даље мирно стајао и ћутао, Стриц узе да гунђа у великој неприлици: — Добио сам по леђима, грана је ту, преломљена, а Сивац нема руку! Шта онда?
Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!
“ — Гле, шта му сад ово значи? — узе да гунђа чича. — Сигурно неки бапски запис против мишева или ... можда овај дјечак све своје противнике назива пацовима, па и
— Па дабоме да нема. А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда.