Употреба речи гунђају у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Једанпут врати се он у неко доба кући. Није сам! Чуди се моја мати. Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају. Одоше у авлију. Чујемо ми мало после коњски топот и рзање. Не знам ја шта је то.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Тамо... просјачка веро, бре! И почне да их гура, растерује, док он, у средини, најбоље место не заузме. Неки гунђају. Слепци се повлаче, сакати хватају штака, а неки му, узмичући се и прете: — Бекче, миран. Миран да си, Бекче!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Та шта то значи, где су сад остали? — викну председник, ван себе од љутине. — Ми смо уз владу! — гунђају она седморица. — Е, баш је оскудица у овој опозицији! — узвикну очајно министар полиције.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају: — Свекре, на ћев ли си? — Како да не, како да не?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта тек да се каже о дворанима? Ходали су и ходали, док им од глади нису закрчала црева. Онда су једни почели да гунђају, а други да се крадомице враћају својим кућама.

Краков, Станислав - КРИЛА

Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: — Од вас све зависи. Драгомир на тебе чека.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности