Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Скочи Никола олако бунован и викну. — Ко је то? — Наши смо! — одговори неко споља, а једнако гура у врата. — Који наши? — упита учитељ, промолив се кроз прозор.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос. Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне
Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића. Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић, и све брже пèрја. — А ди смо то били ноћоске, синовче, ај? Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?
упутства — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по леђи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’, а кад га тако почешеш мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ха! Зорт! — Утрчи он и посред њих, просјака, упадне. — Трзајте се. Тамо... просјачка веро, бре! И почне да их гура, растерује, док он, у средини, најбоље место не заузме. Неки гунђају.
Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега. И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па кроз све оне гомиле журно и нарочито важно, засузила од неког задовољства што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама,
Ја хоћу о ја хоћу, ја морам да идем по оним врхунцима ствари, и све ме нешто тамо неодољиво гура, а видим скучен сам, јадан и слаб сам за то и пун сам оне мизерне крви пандурске и оних одвратних, несвесних и
којих су нам се кости превртале, уђите ви, али без оних који нас мрзе“ И тај глас из гроба, пун опомене и пун претње, гура је ипак и обазриво води и мами оним светлим и величанственим врховима на којима се удише најчистији ваздух идеала.
Африка
Док једна пролази са калбасом на глави, неки младић јој смета и она га љутито гура да може да прође. Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Угурали су је у собу, као што се теле гура кроз капију. У брзини, били су заборавили врата да затворе, за њом, па је Павле тако спази у светлости јесени,
Исакович, који је Костјурина, и Кијев, сасвим другаче замишљао, и коме је било мрско да га Шевич хвата за рукав и гура, у линију, ни сам није знао зашто, помисли да је све то, што се око њега збива, као да су дочекали Гарсулија.
А ја онда чекам да чујем шта ће рећи, дебели, памтило материно. А Ђурђе ни у нос, него гура мене: Кажи му, вели, да нисам ја Мојсије!
Фамилија која је слинава није фамилија, него гура на леђима. Нема у Кијеву госпоже Агрипине, да ми дрњоче и кука. Росија игра и пева! Па са њом и ја!
Млада је. Није имала субштанцију, да заврши живот у бунару. У тренутку кад то чу, Исакович је био почео да гура госпожу Јулијану – уз реверенцију – на улицу, али претрну.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу. Видех Луку Црквењака како је гура дршком од метле, али она није хтела да се дигне. Онај матори смрад затварао је апотеку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
На играче стаје, на све стране трља, гура; гурају се; игра као на билијару и одбија се као манданелу — мантинели, — па тако отскаче. Тако се игра до поноћи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— упита келнер, отресајући салветом невидљиве мрље са стола. —Поболева — рече млади човек. — А ти? Како теби иде? —Гура се... —Бавиш ли се још политиком? —Не, откако су поскупеле новине!
— …посути кристал-шећером! Не видим ништа! — зацвили млади келнер. — Он се гура! — Опростите, молим вас — обрати се шеф сале Азри. Хоћете ли бити љубазни да се мало померите?
Повратка нема и не може бити. Плава главица њене кћери ишчезава у диму: »Зар није божанствена?« гура мајка нечија леђа за суседним столом. А онда се жири повлачи да донесе одлуку и њих поново нема, чак ни међу пратиљама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Наслонила је красну своју главу На руку, белу као Алпа снег, Ал' образ видит ја не могу. Сад она гура натраг врану косу, Њен образ блед — то чини ваљда месец Што своје зраке на њу сада баца.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Циго, као и сваки трговац, манише робу, тврди да то није за њ, док је не добије за динар-два, па гура даље с Ураганом.
И он волио орахе, жива људска душа. КОЛИКО ЈЕ САТИ Даноноћно у борби, без предаха и одмора, гура чувена Крајишка дивизија од Аранђеловца према Београду.
нове чизме, од њих више ништа даље не види и не разумије, у огорчењу заборавља да је то и њезино дијете и тврдоглаво гура само једно те једно: — Нећу више и нећу, ето му његовог дјетета!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он ћути и чеше се по глави. — Казуј, шта ће ми то? Где нађе паре? Нећу ти ово, нећу! — И поче да баца и гура од себе. Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа. — Једи, једи! — нуди је.
Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СЕЉАК И МАГАРЕ Гонио сељак магаре и на њему клак. Магарету или је био товар тежак, шта ли, еле неће да иде. Сељак гура, оно неће; он удри, оно неће па неће! Е, најпошље, он што ће, те комад креча те магарету под реп.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Тресне Аницу доле.) АДВОКАТ: Фема је свалила. Анімуѕ інтер аморем ет ирам ваціллат. Неqуаqуам (Гура је штапом). ФЕМА (на Аницу); Оћеш јошт, виле ушле у тебе, а? Оћеш јошт, але те растргле!
ФЕМА (на Аницу); Оћеш јошт, виле ушле у тебе, а? Оћеш јошт, але те растргле! АДВОКАТ (опет је гура); Фемо! А-ја, не чују. (Диже је). Доста, шта је то? АНИЦА (устајући): Јао, ђаво те носио, јао, фландро једна!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„...и могу ти рећи да те варам у огромним количинама с једним О! Чарлијем. Кад се налази на мом рамену, обавезно ми гура њушку у уво, и то све, са језиком, на часну реч! Најзад прави мушкарац! Умало ми јуче није рикнула Еустахијева труба.
Следећег дана „Зануси“ нам је приредио прво изненађење — одскакутао је све до супротног угла купатила и почео да гура каду натеравши је у клинч!
Отимачина! Све се то нешто домунђава између себе, све се то негде гура, жури, све то вата једно друго као дављеник Сламку за лимунаду! Богами!
Опа! „Е, .нећеш бато!“ — мислим у себи, сећајући се свог маторог кад гура врата од стана у тренутку док наплаћивач кирије држи углављену ногу. Сад пазите који сам ја шмекер!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тако деда под товаром, у кожуху крену старом узлетишту, на пут плави. Кроз улице градске гура, све се ваља и котура, рекао би: мамут прави.
има дана десетак, и Јоци црни освану петак: прокашља као магарац стари, зноји се, гори, просто се жари, узбрдо гура температура.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко моста, широким мачем Лазар је гура натраг у бој и шлемом на узбуну зове и гледа тог душмана тако спремног да сече и гризе и главом кроз зид да рије,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командир се нашао у чуду, где ће са топовима на овом уском путу. Онда нареди да послуга откачи задњаке и да их рукама гура према јарку са стране пута.
— Ама, вратићемо се!... — Јадно ми ваше враћање, када ми образ одузму. Ајд ојс — гура волове једна сељанка, да би ишли напоредо са коњском запрегом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нико ме не гура по станицама, сви ми казују пут и смеше се, а један угљар, с којим сам провео вече, потапшао ме је по плећима и двапут
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И старо и младо, и мушко и женско, гуши се, пропиње, гура, тиска да ме што боље види. Напослетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом. На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И бојећи се да није задоцнила, готово трчи. Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. Час пође лако, умори се.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Немој гласно. Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму... (Готово је гура, те ова тихо силази, под степеницама натиче нануле и губи се лево).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Додаде тише: — Ђорђе лумпује? — Ти си се уплашио? — мршти се Аћим. Чађевић ћути и гура руку у дуванкесу. — Хајдемо да зовемо село — устаје, преко кожуха навлачи гуњ, узима штап, Чађевић излази за њим.
Пусти га, окрене се, види: војници јуре сељаке, опет га стеже и гура му главу у снег. Онда га опет пусти: — Је л’ нећеш да пуцаш у мене? — Нећу... — кркља војник. — Жива ти деца?
— Никола устаде и поново га затрпа сеном. Ђорђе гледа у мрак, а сено шушти од његове дрхтавице. Страх га гура све дубље у сено; а онда, уплашен да га не чују војници што се свађају са Симком, псују је и прете да ће им све
Од надошле снаге. Крепко пође у кућу. Милунка га пристиже и рашири руке пред вратима: — Срамота је! — Ако! — гура је. — Немој сад, увенце му је квргаво као твоје. — И шта још? — И чело. — Какво му је? — Па као твоје.
љутње, без чуђења што је Тола Ту, И не вређајући се што он Адаму каже „сине“, отвара врата, нем прилази кревету, руком гура Милунку, која држи лампу док Тола дечаку без свести голе груди облаже топлим ракијским облозима.
длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама, расте, испуњава га свега, гура срце под грло, више ништа не чује од лупњаве, а зна да је под дланом тишина. Напреже се да чује.
Како није знао да се пред одлазак плаче? Он не плаче. Устаје, вуче руку за собом. Пред собом гура браду. Отвара прозор и протура је напоље. Ђорђе гледа за дечаком који једва носи белу тополову даску.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ала! рече потом. Нема шале! Гура ти ово к’о мећава! Не чека ни тебе, ни мене! Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо
Па изађе понеки пут на пијац да пазари, гура се кроз ону гужву. И купује тако бундеве од неког сељака, те избира и одваја једну, коју му драго, па је расеца.
не зна шта ради, него у јеку иначе несносних односа Србије и ове Двојне Монархије, код које се он налази на пракси, гура у лудачки и по све катастрофални рат.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ко би се сетио да га тражи под миндерлуком? ЧЕДА (шчепа цилиндер од Живке, стрпа га момку у руке и гура га): Идите, идите, у вашим је рукама судбина ове земље. (Изгура га.) Журите, молим вас, журите!
РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!
Краков, Станислав - КРИЛА
А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају. Један прикупљени, збијени ред се враћа, и гура пред собом устављене сенке. Све је јача рика: — Напред, напред... Сад се тек сећа оружја у руци. Натичу се ножеви.
Петровић, Растко - АФРИКА
Док једна пролази са калбасом на глави, неки младић јој смета и она га љутито гура да може да прође. Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Солидни момци!... На вас двојицу се кези будућност. Нигде женских на зиду. Пази, пази! — гура лактом Косту. — Нова одела обесили... — Њима слике овде и нису потребне... Имају свежу робу. А ми несрећници...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Киша ме лема, Ветар ме праши, Деца вичу: „Беж’, ето га, Сад ће т’ ујести!” Трогер ме гура, Маргер ме тура, Бирташ неће да ме служи, Сви ме терају.
Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље! Мајстор ме гура, Хаускнехт ме тура, Бирташ неће да ме слуша, — Јао невоље!
Тур ми се пара, Чизме имам старе, На капуту ни дугмета Немам никаквог. Маркер ме гура, Келнер ме тура, Сокачица чорбе не да, — Тешке невоље! У вези са претпоследњом строфом ове песме (в.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад најзад у паници поново отворим очи, видим да га држи за мишицу и да га гура према ивици стене као да хоће да га баци у вир.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Плаче.) Ја ли, твоја мајка, теби то у инат учиних? ТАШАНА (обесне се о њу, плаче, гура главу у недра): Нано, нано! О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говорило се да при ручку и вечери она дели јело свима. И да у кући има на три места касица, и да фрау Роза сваки час гура нешто у њих, а кад се покаже нека потреба, вели: Данас не може ништа бити, кључа на каси нема, даће Бог, сутра.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!
ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље. Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки... Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра. Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.