Употреба речи гурати у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А кад се убоде на језик... Али, иди!... Иди!... И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... — Дакле, велиш: Турчин и Маринко? — Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А ти њега, њега? Чекај, ћерко моја кога ћеш ти? Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...

да ћу да мећем у њену котарицу, служим се њеним косирчетом, па после, кад почнемо зрна да скупљамо, да ћу навлаш гурати моју руку у њену, а тада ће прсти да нам се преплећу и главе, лица, косе додирују.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

крајевима кованџија — пчелар козара — кланица за козе и овце кокошка — (значи и) велико дугуљасто клубе комати — гурати конабати се — мучити се, петљати се копања — дрвен суд корота — жалост кочобаша — сеоски главар кошиц — котарица

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: А ви онда немојте га гурати у послове који вас се не тичу. ВАСА: Лепо, лепо, ево ја се, убудуће, нећу мешати. Само онда немој да пожалиш ако ти

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Да ли је код куће? — прошаптах. — Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је струјило тихано дрхтање. — Хајде ти напријед!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А тек замислите људе који су морали вући, гурати, или на рукама носити тешке топове — заврши своје казивање потпоручник Рељић.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности