Употреба речи гурка у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна... Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Она хоће зета који има „состојаније”, а не трошача јурата. А јурати, кад Алку облећу, један гурка лактом, други стане на ногу Ћирковићеву кад се до Алке утискује. На једном балу Марко и Мица заљубе се једно у друго.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али шта ћу ја, овако стар, да се ноћас кршим! — вели капетан Станојчић. — А види га сад — гурка ме потпоручник Драгослав.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности