Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
устане па узме Босину жену те је пренесе и метне на своје а он легне на њено место, па полако утањи гласом, те стане гуркати и звати Босу: — Босо, Босо, чујеш? Заспао је Угурсуз, потамо се, гурни га.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Девојке то приметише на се стадоше гуркати и смејати, па најзад и гласно хохотати, па почеше и речима пецкати; најзад се Јула и Каја опростише с младенцима и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Па ја нисам рекâ да нећу! — одговори фратар, мало мирнији. Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, сви заграјаше: — Па липо!... Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!...