Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
'Одите, 'одите сви на моје груди... АНТА (потрчи му у загрљај). СПАСОЈЕ (гурне Анту): Ама, не ви; акционари, овамо на моје груди, браћо и сестре, акционари. (Загрли све колико може и кличе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру.
Започне. Игра се валцер. Заклати се. Она лепо цифра, али мора га вући; сад насрће на њу, сад се од ње откида, сад гурне друге играче, сад удари у центрум.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под опкопе вароши до шатора Беренклауових, тако да би табанима могао да гурне утврђења, а шакама да задави неколико Беренклауа по логору.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
о свему и свачему, аутор ове хронике, писане искључиво за забаву читаоца, одлучује да снажним драматуршким захватом гурне сироту, увелу радњу књиге напред, па због тога шаље Ану да брани Београд.
Матори, не буди лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону лампу из Вршца — музејско ремек-дело, а Суле заузврат гурне према фотељи диван на точковима.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Валови се муте, он се клати, лице му посиви као болном псету, у руци нема више знака, онда га гурне низ воду нечија нога.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Даница доноси на служавнику жито и служи их). СИМКА (још при појави Даничиној гурне лактом Виду, која седи крај ње, и шапће јој): Но, хвала богу, кад су се сетили и да нас послуже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нит' мисли, нит' пита, нит' изучава: — гурне у гомилу, па што Бог дâ... А он тако не може. Он хоће да смишља и размишља, и зато је и доживео неожењен овакву
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: И да ми више не излазиш на очи, него да се селиш! То ти је моја последња реч. Ето ти! (Гурне врата, закључа их, стрпа кључ у џеп и шета узбуђено и љутито.) ИВКОВИЋ (седа за сто и пише).
Живео народни посланик Ивковић! Живео Ивковић! ДАНИЦА (жалећи оца, хоће да га одвуче од прозора): Отац! ЈЕВРЕМ (гурне је, па би ипак хтео да настави говор): Овај... ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сиц трансит глориа мунди! Ћудљива је слава, и њена су Мерила као у Лас Вегасу; Изабранике бира насумце: Једног гурне у мрак, другог на сунце; Незаслужни главну почаст добију, А заслужни оду на робију!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој. Али не може. Пада.
Али она из ината ни да јаукне. Изува му чизме. Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух. Не гледа куд. Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Наставићемо детаљно у станици! (Анђелко збуњено устаје, као да ће поћи са Иследником. Затим се нагло отргне, гурне столицу Иследнику под ноге, и појури према вратима. Иследник, кад се прибере, за њим.) ИСЛЕДНИК: Стој, пуцаћу!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе се никад ни с децом није играо. Завуче се у сењак и ћути. И не одазива се. Вукашину претури вечеру, подмукло га гурне у бару и испрља му ново одело. Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Шта ће ми да се умијем? ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт? (Гурне Раку те овај оде с Анком.
! ЧЕДА: Нека види да и ја умем да пломбирам. ДАРА: Како си смео, како си могао? ЧЕДА: А како је она могла мене да гурне у Ивањицу? ДАРА: И како си имао срца, она је моја мајка!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се чињаше, у полусну, да достиже њима чак под опкопе вароши и до шатора Беренклауових, тако да би табанима могао да гурне утврђења, а шакама да задави неколико Беренклауа по логору.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!... (Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба?
Ћипико, Иво - Пауци
—Пусти људе да мирно чаршијом иду! — одговори један од Радивојевих другова, а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра устрану. Петар плане: — Нећеш, момче, што си намислио! — и безразложно стаде га вика да пусти цуру.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
разбојницима до врха, а онда је одозго са десне куле на јужном бедему давао знак помоћу прстију кад ће који момак да гурне. Ниједног човека није изложио. То се показало као веома мудро.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
божји гнев који ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које се отимају око дуката, гурне ногом сто и проспе дукате на земљу).
А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе? ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али је то било тако страшно и необично, да се стари другог дана вратио кући. Упао је у своју собицу као што се камен гурне у рупу. Хтео је да наложи ватру, па оставио. О ручку није ручао, о вечери није вечерао.
Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже. Тако завршава дан и рад редовно.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се обоје у пуној совести о храбрости
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А натраг не може од ови затварач. Ђе ће, сирото, него гурне напријед и викне: ух — и оде онамо ђе си га намијенио.“ — Е, вала, знаш, ти не можеш да живиш, а да не „прећераш“!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
читав сат прије осталих, стигне Лазар Мачак и пренесе у пећину понешто од најважнијих алатки из своје радионице. Гурне затим један одсјечен трнов жбун у отвор пећине и тако га прикрије да га ни из близине нико не би могао примијетити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Добар петао се измалена учи кукурикати“, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога поглêда, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.