Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дошао сам у два на ручак. Она је се била откравила. Изгледала ми је необично слатка. За ручком нехотично је гурнем лактом. — Милле пардонѕ!11 — ритерски се клањајући. Она врћаше главом: нема пардон.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
До мене је лежао каплар Ранко, кога су војници звали „Балави“. Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао.
Онако у мраку и мен’ ме дохвати један од наших за грло, те га гурнем у трбух, и викнем: немо’, бре, ја сам. Отму они Бугарима оружје, и: „изнесемо их као стварке!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Не видиш, болан! — Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера. Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја?