Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
шунегле!« У леси према њима играла је и Савка Николина. Баш зачинила лепотом све друштво. Адвокат гурну Мојсила прстом и шапну му преко рамена: — Видите ону девојку! Како вам се допада? — Лепа!
Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад! — шану Сава и гурну лактом Николу — вериге за крај, па вуци и трчи око куће — али брзо!... Никола зинуо од чуда, па га само гледа.
Извади из једног два-три летећа куршума. Хукну на њих, прошапта нешто, па их метну на ватраљ и гурну у ватру. Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Макс се још јаче постиде. Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку да је ишчупа. — Ѕербе! — рече он подругљиво. Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.
Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући. Поред мене прођоше два пијана човека. Један се бекељаше на ме и гурну ме лактом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«... — Мени за љубав, господине, зар нећете?
Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула, а с леве Меланија.
— Нисам знала, верујте, да су карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија, и крадом гурну Јулу лепезом. — Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав »шмајхлер« или ласкатељ, али што је истина —
— Баш ћу вас молити — вели Меланија. — Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули, и гурну је кришом појаче.
потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола, али их не преврну него само гурну и она одскочише устрану. А фрау Габриела се сва за нела слушајући курмахераје некресанога господина асесора.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек онда, тек онда, Исакович скочи, као да га је опарила, па је гурну, чизмом, као да, у штали, буди неког, свог хусара. Дрхтао је од беса.
Послуга је, међутим, у трпезарији, разместила шпилтише за игру, али је Божич тражио да се гурну уза зид и да се прво играју игре, коју је он и ветеринар предложио.
Изненада, Божич га, кроз смех, гурну на госпожу. Пао јој је на груди. Павле је хтео да викне, али га је она већ обухватила, као да има врат лабуда, и
Шевич им на то притрча, брзо, и подвикну, да ступе, напред. Павле је тек тад спазио Трифуна, кога Шевич гурну, и приведе, тако, да је стао раме уз раме Павлу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Зато допушташе често да беси на њега навале, да га са оне високе стене гурну и о камен разбију, али он, божијом силом чуван, никакву повреду смртну не претрпе, и опет у пештеру улажаше с радосном
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— узвикну непознати и застаде сасвим близу мене. — Биће, канда, неки џак, а? Нико му не одговори. Непознати онда гурну џак ногом, дохвати мене управ у слабине и гласно се насмија: .
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Не бој се, неће се удавити! - рекох. - Јежеви су одлични пливачи! - Мислим да си и ти одличан пливач! - Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе.
- Погодио сам - рекох. - Куче! Кладим се у сто динара, да је куче или зец? - Дај сто динара! - Рашида ми гурну руку у џеп на кошуљи. - Ниси погодио. Корњача! - Боже свети, Рашида! - готово се сруших на њу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ништа, ништа. Ко топ пуче тротоар - дочека је оџачар. Сад је виде један ђак па је гурну низ сокак (...) Лукићево поље игре је стварност, свакодневни живот, одакле му долазе најплоднији подстицаји.
Милићевић, Вук - Беспуће
А ујутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима , он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
55. Ал' га нане бес случајно На кицоша неква стара Што ту, не знам, нешто тајно С момом неквом уговара; Гурну њега Срб у плеће, Ето јада и несреће! 56.
56. Старац гурну своје злато, А оклизну нога моме, Па на леђа, па у блато Паде јадна, а он с њоме; Покри старац злато своје, А
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што нас он узнемирава. Он гурну силно врата и уђе. Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо!
— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом! Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
воденичног камена, па да увече легне Ђосина жена, па Ћоса, па најпосле Угурсуз на крају, па пошто заспи, они да га гурну те да га камен здроби. Кад увече вечерају, Ћоса ће рећи: — Ти, Угурсузе, лећи ћеш овде са нама на овај кревет.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пред њим је стајала нека ружичаста хартија. — Прочитај ово! — рече и гурну ми ту ствар преко стола. Био је то један љупки, мали позив за одбрану граница наше миле домовине од евентуалног
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А месеци на Сатурну започели трку бурну као да их ђаво гурну. Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Па како уђосте? ГИНА: Хвала богу, Сарка је била у кући, па нам она изнутра отвори, а Прока, боме, гурну ону тетку лактом, те она оде претећи, вели: јавиће полицији. Ето зашто је Прока отишао да се пропита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Тако је — Александар се зацени од смеха. — Погодио си, и то код прве коју сретнем. — Је ли — Милан нас гурну лактовима — ја мислим да би Милутин отишао право у цркву. — Море, пустите ви мене кући, ја бих знао где бих отишао.
Један му задиже ногу. — Пази, свлаче му чизме! — Знате, има пешака који боси иду! — додаде Траило. Александар ме гурну. — Ама, наравно, боље они, него да их оставе и после опет носе аустријски војници.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ха, пијанице једна, ти ли си то ? Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге. Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи
еј незгоде!... А онај пише да се не закључавају свакад«... Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.
И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места... Брже, смркнуће се!.. Гурну врата... гле, отворена!... У кујни нешто клопара... она ,се уплаши, застаде... Чује се кашаљ... Ах, то је Стојан...
Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури... Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Па и понашање променише луди према младом песнику. Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. — Добар дан! — јави се он. — Добар дан, песниче!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Приђе малом сточићу, на коме је мало пре понамештала овоје мале играчке. Обрте главу тетици и гурну сто... Зазвонише и залупаше судићи од тенећке, а тетица само нервозно мрдну раменом и још жудније наже главу напред...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. — Шта ти је, учо! Умири се! — вичу сви. — Учитељу, што правиш!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Слуга, пошто још једном баци престрашен по- | глед по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну, обисну се о седло, те
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. Кушмељ зинуо, те га жена гурну. — Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори. Не видиш ли да је вратрова порука!
Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. — Зовните га! — рече Лис. Говедар га гурну ногом. — Дижи се! — Је ли ја? — пита Букар. — Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци!
Опет остави суд, и заборави на стрица, па потече онамо. У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас! А ди си, мој кујас!
И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита: — Је ли да му липо стоје? — Шта липо стоји?... Коме липо стоји? — Ма, брате, Мачку фратарске аљине!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну. Злато суво зашкрипа и Ту шкрипу крв разнесе по свим жилама.
пуши и радознало га посматра, а он повуче хартију из џепа као да му одговара на неизречено питање, па опет брзо гурну хартију на дно џепа, смирујући се; чека он овај тренутак откад памћење носи у себи. Среће очев поглед и не скреће свој.
„Знам“, Аћим згужва хартију. „Има их пуно по селу.“ „А тебе, сине, то радује“, гурну летак у пећ; хартија испаде и, грчећи се и пуцкетајући, изгоре на цигланом поду.
Ја сам дворски сат! Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни сто. Кафеџија Ика притрча, ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата
Клекните и свирајте! Неко разби чашу о таваницу и вика још јаче букну. — Ђубре чаршијско — мукло јекну Ђорђе, гурну Ику, ритну ногом Цигане и спусти главу на сто: страшно је ово и гадно, осећа, јер никад овакву ноћ није имао.
Кад приђе звонари и виде како Тола лудачки вуче конопац и по такту звона млати главом, мушкарачки га шчепа за руке и гурну. — Будало блесава! Лудаче! — виче. Сваљен међу греде, гледао је одоздо, кротко као мало теле. — Иду ли? — упита.
Ни она која ти је месила хлеб, и прала вашљиве гаће, није у својој кући, а ТИ СИ песму завречао! — гурну га, Мијат удари главом о зид, а Никола клону и застења.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
муњом ошинут, као рањени пантер, прену се Обилић; онда једним балетско-пантерским скоком одскочи Обилић у страну, онда гурну Вука Бранковића, и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око своје јуначке главе, опсова онај исти
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.
Не, кумим те Богом... Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање. Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица
Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре...
И овде је онај други поглед! Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.
Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... »Да ли је жива, јадница —
Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну... Врата се почеше отварати... Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...
Ћипико, Иво - Приповетке
Али сада, док је свукао опанке, гурну је ногом и вели јој напрасито: — Што си се, краветино, извалила? Тамо се даље!
— Куд те неста, јадан не био, тражим те! — гурну га друг му Лазо. Илија се окрете, погледа га својим бистрим и светлим очима и надигне капу са пространога чела.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чудно озарена и одлучна Богдана брзо дохвати оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата а други са стране.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сабљу паши, мој попо, не боје се Черкези петрахиља. — Затим ме гурну лактом и рече ми поверљиво и полако: — Не ругам се ја вери, већ њему. Мрзим попове.
Ћипико, Иво - Пауци
— Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и, љутит, гурну Раду устрану. — Не гурај се! — вели Раде.
У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари. Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија што до њега сједи и вели озбиљно: — Видећеш сада какових говорника има у нашему
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И чисто рикну од среће...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола је оклевала. Гос-Тоша онда реши да иде сам. Госпа Нола на то узе медаљу и гурну је у ормар међ стари порцелан.
— Мило ми је — рече госпођа апотекарка кратко, гурну завесу од зеленог сомота и нестаде иза ње. Тачно у то време кад се Павле спремао да напусти варошицу, сазнало се да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја бих га пред целом војском деградирао и везаног терао. — Душан тада неприметно гурну Протића: — Зар ти мученици оставили земљу, прешли хиљадама километара, па их поред живог попа закопати као мрцине...
Ови мало воде рачуна о нама. Ето, сад смо потпуно сами. А онај свакога часа може да искочи из воде. Живадин ме гурну. — Види ћемераша!... Једном ногом у гробу, а нико се није више уплашио од њега.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— хтеде тигар да стави принцезу себи на леђа, али она га гурну од себе и насмеја се. — Али, нигде нам није лепше — узе Принцеза дечакову руку и рече: — Вратимо се...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ништа. Наш се учитељ зове „господин Паприка“Јави даље. Јованче стаде да се смије кришом, у шаку, па гурну друга испред себе: — Перо, овај се учитељ зове господин Паприка. Јављај даље.