Употреба речи гурнуше у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. Сељаци гурнуше један другог лактом. — Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. — Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш?

Је ли, учитељу? Учитељ потврђује: — Јест, јест! Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у

) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. — Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

18. МУЧЕНИК Отворише влажно подрумче. Изнутра удари задах мема и влаге. Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница... Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...

Црњански, Милош - Сеобе 1

Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман, гурнут,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности