Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ
наслађавам једном таком сликом — рече мало збуњени путник, па се саже да омилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим. И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пред тим скаредним призором дјед је већ губио глас, махао је и шиштао као гусак. — Ћути, ћути, џандарчино, не погани чеснице! Зар се не бојиш да ће те драги бог сажећи?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак. Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Цичи као змија у процепу. Црн као гавран. Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак. 3 РАЗНО Благ као мелем. Бистар као суза. Брз кô свјетлица (муња). Глава му као торни маљ. Говори као из бадња.
Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а он га ухвати и поједе. Кад га доведу на суд и стану га питати зашто је
пре зиме) 22 — Шта се налази између неба и земље? (Слово „и“) 23 — Шиче ко гуска, иде ко гуска, а гуска није? (Гусак, гусан) 24 — Што је при теби, а пȁс му је име? (Пâс, тј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а он га ухвати и поједе. Кад га доведу на суд и стану га питати зашто је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гуска гачет, гушчад водит, гусак смјехи га га носит. О златоје пролеће! Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по
6 строфе XXИИ код Орфелина гласи: гусак смехи га га носит, а код Владисављевића: гусак смешни. Само на та два места ја сам усвојио разложне Владисављевићеве
6 строфе XXИИ код Орфелина гласи: гусак смехи га га носит, а код Владисављевића: гусак смешни. Само на та два места ја сам усвојио разложне Владисављевићеве исправке.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак смјехи га га носит.
Гуска гачет, гушчад водит, гусак смјехи га га носит. О златоје пролеће! Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
—А мој Лазар окренуо па и недјељом обилази школу — јави се колар, Мачков отац. Кнез Ваљушко шикну као гусак: — Шиии, будале једне, ко би знао куд се они скитају. Ви мислите да су вам дјеца у школи, а они — шиии!
— Нијесам ја ово одгајила зато да га штокакви пијанци бију. Кнез Ваљушко повиси глас шиштећи као гусак: — Шшшта! Па ово је побуна! Николетина, ти буниш људе против школе. — А, не, не, није тако, брајкане!