Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам се испрва устезао, али, кад ми он сасвим озбиљски рече да ми има нешто казати, примим понуду и први густ и плаветан дим пустим и нехотимице на започету икону. — А шта си то узео у посао?
Ноћ беше тамна, нигде ништа ниси могао видети; око куће засађен густ шљивар, у његовој сенци ништа се не миче, све је немо...
Кад смо прошли циганске колибе, окренемо десно кроз један густ браник који се са нашом кућом сучељавао... Ту смо одахнули. Отмица беше извршена.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— зрно гранда — велика гривоња — коњина, ђаво гроница — свињска болест, врста ангине гуд, сер — добро, господине густ — укус, воља Дајанити се — подносити тешкоће дамшик (дампшиф) — пароброд дерт — брига, туга диванана — трем дивит
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Какве милоште?... Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... Густ дим покуља у кућу... Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... — Ти хоћеш да ме запалиш?!
— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... Затворише. Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим... Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. Хајдуци се одмакоше...
Турци се спремаху за полазак... Небо беше прошарано облацима... Од Дрине се дизао један повећи густ облак. Ваздухом завладала тишина...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба. Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину. То се прљи заклано свинче, и греју задовољни укућани око ватре.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кроз испуст на прозору клизио је густ и златан млаз светлости и Недина глава, ухваћена њиме изгледала је као Предићева Богородица у карановској цркви.
Око нас ваздух је био густ и сладак као мед. Негде, у врбаку, детлић је кљуцао у дрво. Био је то такав дан да се човек морао осећати срећан што
Црњански, Милош - Сеобе 1
високог дрвеног трема, спази у даљини реку и Сунце, што беше упалило тршчаке и далеке ритове, тако да се из њих дизао густ и црн дим.
Лево од скеле, низ воду, виде велике врбе, а десно, високу, густу траву, у мраку што је већ и по води био густ и тежак.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онамо зацијело не бјеше броду приступишта! Бескрајан, црн, густ облак закрио бјеше васколики западни зреник над водом, те се полако ширио ка нашим крајевима.
Разумиј овај дар!“ Његове очи такође плануше, а рука му задрхта, примајући оружје. Густ, тих снијег падаше кроз црну ноћ.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Како купите, ја ћу бити задовољна. МЛАДОЖЕЊА: Али ја би желио знати ваш густ? ДЕВОЈКА: Мој је густ онај који је и ваш. МЛАДОЖЕЊА: О, како сам срећан! ДЕВОЈКА: Како?
ДЕВОЈКА: Како купите, ја ћу бити задовољна. МЛАДОЖЕЊА: Али ја би желио знати ваш густ? ДЕВОЈКА: Мој је густ онај који је и ваш. МЛАДОЖЕЊА: О, како сам срећан! ДЕВОЈКА: Како? МЛАДОЖЕЊА: Да такву супругу добијам.
(Младожењи.). Како стоји, то јест, с аљином младе невесте? МЛАДОЖЕЊА: Ја питам фрајлицу какав јој је густ, па неће да ми каже. ПРОВОДАЏИЈА: И! какав си ми младожења! Узми, то јест, што је најлепше и најскупље, па ето ти.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне своје. Над извором густ лад он прави; „Збогом, место, вода вели, моје!“ Јер га мора сад да остави; „Благо мени!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из димњака по кућама почне да кула густ, тмоласт дим од печења, меса, кобасица. Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу
Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим. Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Зими, док се грејао на мангалама, из киоска је куљао густ бели дим, тако да је читава ствар лишила помало на Баба Јагину кућу, тренутак пре него што узлети.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: А, сад знам. Ова дјевица умствује да би добро било постати супругом барона Голића. Хм! Густ није рђав, и господин барон научени су на овакова појавленија. Знате ли, господин барон, ону девојку у Америки?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ орах, широк, отежао. Ту су многе откривене тајне, кретало се у даљи бескрајне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А грозно грува, пуцњи се сустижу и ваздух дрхти... Сунце се мало помоли, па опет зађе за црн густ облак. Још је мало у висинама трептао мутан одблесак, онда се облаци уметнуше и црни застор поче да се развлачи.
Са напрегнутом пажњом посматрамо где ће метак пасти. Свитну шрапнел и суну из њега густ дим... Димљиве лопте остадоше непомично у ваздуху позади непријатељских ровова. — Скратите даљину!
Тежак мирис бездимног барута штипа за грло, а густ облак прашине обавио батерију, те сунце шкиљи... — Прекините паљбу, побисте наше! — излете из кукуруза један пешак.
А четврти метак удари у кару, одакле посукља црн, густ дим. Јаук је допирао са оне стране. Наши рањени војници, који су још могли ићи, притрчаше обали уздигнутих руку,
Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта.
Сунце зађе за густ, црн облак, и у даљини замрачи од прашине. Ветар поче да завија око црквеног торња. — Пређи на моју страну, да
горе запурња земља, батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура! — вичу војници раздрагани.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се
Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу.. Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш. Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом. Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.
Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах... Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.
Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.
Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо
А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... Старији људи и жене већ куњају; неки се
Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим
и колутају се густи димови, као мали облаци, пред његовим прозором, у који су ударили зраци месечеви, те му кроз густ дувански дим на лице падају, дајући му облик неког фантастичног духа у облацима...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нит̓ трептале звезде, нит̓ је месец сјао, На нискоме небу, туробан и зао, Ширио се свуда густ облака слој. И тада, у мрачној, влажној ноћи тој, За тренутак један, изненада, као Свитац када сине, на мене је
Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Тола се из дубине насмеја. Суво и звонко сударају се воловски рогови, дуги, витки и у лук савијени, набадају густ сутон и черече ниско небо. Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе.
Преко њене главе управили кљунове и замахују сабљама, и све као да гори, све као да израња из дунавске магле, а оно — густ, бео дим њене цигаре. Никад није видео да дуван тако дими.
кошевима ћуте пси; рабаџије стадоше да се довикују; неко започе песму, па умуче; њен тмони одјек засу снег, крупан и густ. — Теби као мило што мени ноћас пропустише главу? — Нико није ни претио твојој глави. Ја и ти смо вршњаци.
Ђорђе сиђе с кола, стаде и загледа се у густ дрворед јасенова заривен у таму. Као кроз сан чује: — Облизнила ти се жена, Толе! — Јесу ли мушки? — Оба мушка!
Соба му постаје тесна и пуна крцкања Симкиних зглобова. Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи.
А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово.
Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више!
Можда се она вратила? Старац се брзо диже и пође у собу, Мијату. Отвори врата и стаде. У соби је мрак, густ одјеке гусала. — Да ли се Симка вратила? Мијат га не чу, занесен песмом.
А ако... Мрак је толико густ да не може да падне. Само још једанпут да те видим. Нећу те више никад ноћу откривати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они се сада видим сасвим јасно - пењу, један за другим, узбрдо. Да ме не примете, сакрих се у густ шипраг. Питагора стиже са својом пратњом на неколико корака до мене и седа на камен прекривен меком маховином; његови
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза нас пружала се сјајно сребрнаста трака Дунава, који се нагло губио у бујном зеленилу ада. Пред нама сумрак, густ и гарав, обавијао је све више, све брже, све грабљивије, град и гробље, град Живота и град Смрти, у којима се баш
Кроз густ дувански дим, у сумраку што је владао, једва се распознаваху људи. Говорило се о догађајима из првог балканског рата,
Тих, густ и свечани мрак био је већ загрлио крваву земљу, на чијим су грудима издисали тешки рањеници из борбе, која је вођена
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом.
Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... Погледа преда се и, под једним густим гложјем,
од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо
Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада. Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога. Пантовац одмах извади пљоску и натеже.
повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.
постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ. Обично се носи крст на врату, али ја сам наручила звезду; то је лепше, а и не носи свака шуша.
Јошт ми нису ни каруце готове, нису коњи купљени. САРА: Да вам не шмајхлујем, ви врло леп густ имате. ФЕМА: Мора се донети из Беча карте за пунишаке и марјаше. Морам бештеловати дромбуље за бонцерт.
Краков, Станислав - КРИЛА
Хладан челик га је опржио. — Грам—грам, рикнула је грозно граната и бацила земљу и густ дим на њега. Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Ја дигнем главу и имао сам шта видети. Моравском се долином повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену.
Небо је било чисто као стакло, исток преливен светлим руменилом, ваздух тако свеж, густ и неисказано пријатан да су се груди и нехотице широко надимале да га што више увуку; честе су оживеле од птичијег
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу вагона, а овом локомотивом — — јаој!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
После извесног времена вратиле су се патроле и известиле да се пред нама на осамдесет метара налази густ сплет бодљикавих жица... До врага!... Још нам и то треба. А ми немамо ни маказа за сечење.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени,
Ћипико, Иво - Пауци
Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум. Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. Чељад замрије, старац престаде да моли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никанор На обалама Мораве распадају се трупла цркотина и стрвина. Густ смрад базди по јовицима и врбацима. Буђ се нахватала по камењу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.
Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Донесоше луч и жеравице и почеше палити хартије од папироса. Пламен их брзо захвати, густ дим се усковитла до облака, фукара поче да вришти од радости.
Али када стигох у планетске атмосфере, које расипају и делимично апсорбују Сунчеве зраке, као да зађох у густ шипраг. У Земљиним облацима, ја изгубих сасвим правац и не могох даље. У то, букну први Балкански Рат. ...
Она је учинила оно што би се од ње најмање очекивало, сакрила је своје тело, замотавши га у густ облачни вео од главе до пете. А ја сам је увек замишљао голу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Око десет сати, кад су већ пошли да легну, чуло се одједаред, кроз густ ваздух, сасвим добро, да се на друму зауставила кола.
за клање; а понекад се и возио туда, на шинтерским колима, која су мртве и још мало живе псе носили на Кереће гробље. Густ багрем је растао по том гробљу без хумки, и силне пчеле су зујале над покојницима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јара удари у лице. Војници се размакоше и, по старој навици, склонише неке ствари, као да оне неће горети. Густ дим покуља ковитлајући изнад ватре, и занесен вртлогом, витлао је у тешким колутовима, док га у висини не подухвати
Велики број сплавова и малих бродова преносио је војнике. Досад је већ хиљадама укрцано. Из једног брода покуља црн, густ дим, док из оџака других бродова бије трептава јара. Са огромних дреднота и крстарица зјапе топовске цеви...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Готово, плануло је! Убрзо на горњи отвор гомиле, кроз који је Вањка вирио док је носио пласт, поче да куља врло густ сив дим и ваљајући се у клупцима пође увис. Дјечаци заграјаше: — Ихај, ала је црн, видјеће га читаво село!
Сад поче да се ваља нарочито густ и мрк дим, али не пође увис, јер га подухвати неки повјетарац и понесе по самој заравни.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ. Дигоше се да иду.