Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сва као у грозници, а лице ми гори... Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљаду пољубаца обасула... „Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом.
Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале. После ми љубљаше уста, трепавице, чело...
је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима застаје, чини ти се да је и онај скакавац што из густе траве сиче, јачи од тебе...
разговоран, а та несрећна коб му је сасвим разбила сан; напунио је лушу, укресао ватру, па је замишљено пушио и пуштао густе димове из свога сиромашног чибучића...
Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из живота свога побратима: — Видиш, учитељу, ти калуђери, то су зли
Живко целим путем до куће није проговорио ни речи. Био је забринут, густе обрве су се натклопиле на очи. Ко зна о чему је премишљао; понекад је уздахнуо, болело га је нешто.
наврх Орлујака, онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга... Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце.
капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се посадио насред сеџадета и, пуштајући густе димове из чибука, преслушава једног по једног парника.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине поорапе и засејане.
И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове... И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене...
Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... — Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он.
Заврзан је био душа голаћа... Више нико није мислио о својој глави... И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав. Раздрљио џемадан, распучио кошуљу па му се виде густе црне длаке на грудима. Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце.
Чудан мало на поглед. На глави му широк сламни шешир с црвеном траком. Испод шешира смеђа коса пада на чело. Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један, пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем. Ни онда није умела од чуда ништа да прослави, па ни сада.
— Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја, терајући густе димове надоле преко камиша на нову стиву лулу. — А, фала, фала! Није то!
Африка
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају. Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен је ћутао. Није скидао ока са Грка, али је ћутао. Имао је ледене, плаве очи, које су гледале кроз густе облаке дима из камиша. Енгелсхофен је био дужи од шест стопа. Кад је јахао, ноге су му допирале коњу до колена.
Кад су из затвора изведени затвореници, окренуо је главу и наставио да одбија густе димове на свом, швапском, камишу. Гарсули је прелетео погледом, овлаш, официре и понудио им љубазно да седну.
Испод црних обрвица, које су биле густе и личиле на црну пијавицу, францески, офарбану. Откад је та селидба у Росију постала предмет свакидашњег разговора, у
Божич је имао чврсто чело, широко, светло, које се као неки шлем надносило над густе, црне, обрве. Био је средњег раста, али се држао право и сваки час је рамена исправљао, поносито.
са лепим, црним очима, а са обрвама, које нису биле танке, као пијавице, него, како је Ђурђе додавао, као гусенице, густе. У то доба, обрве су се, код жена, нарочито, цениле. А путовало се у хаљини, као што су жене носиле, за јахање.
Њена огромна црна коса била јој се разлила низ врат, као неки реп у кобила. А густе, нагарављене, оштре, обрве појачавале су утисак, да је то жена, за ноћ.
По носу судећи, то је био сеља. По очима, зеленим и благим, судећи, неки књаз. Над очима је имао страшно густе обрве – једино медвеђе на њему. Оно што се памтило, из његовог лепог лица, била је кожа лица.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Дно је ове котлине под ливадама; по њеним странама се сеје само раж, који због „сињака“ (густе магле која је врло честа) не успева сваке године.
Изнад дна су густе шуме чија је граница јасно обележена, а још више је пространа суватска зона планине Бистре. Мада су ове високе испаше
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
лагање и велико страдање — Воденица нахерена од загрљаја — Пијани капути Полако се спуштајући споредним стазама кроз густе шумарке, Шаров и мачак Тошо стигоше до ријеке, баш у близину оне крчме гдје су недавно пијанчили чича Тришо и крчмар
Црњански, Милош - Сеобе 1
пати од загуши и стомака, отпасаше му неколико каишева и раздрљише му груди, где међу чипкама кошуље нађоше као траву, густе маље, обасуте крупним грашцима зноја. Грчевито се држећи за трбух, клатио се подигнут, као у несвести.
Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до
храстовима, а међу њима широк видик који се отварао у даљину, у долине, у травуљине и винограде, за којима беху густе шуме.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кренули смо преко планина, кроз кишу. У колима је било суво и безбедно. Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада.
Милићевић, Вук - Беспуће
Пси на ланцу трзају се и лају. Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило. Иза куће одсијева благо Уна у даљини.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А прика Паја само ћути. Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Гором ладни ветри пире, Па знојаво ладе чело, Из камена вода вире, Ладна вода крепи тело, А кад легнем, густе гране Од сунчане јаре бране.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено.
Тако и ти, драги. Први пут кад ме виде, слатко ме по гледа. После, замрси косе моје густе, раскопча јелек, разгрну груди и љубљаше ме. Комшике, црне душе, рекоше ти да сам неверна, и ти ме, наружену, остави.
одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху као жива, људска бића...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(2—3. ИИИ 1992) СЛОВО О СЛОВУ Са стрме косе неког чистилишта, Из густе тишме несигурних душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
У БЕРБИ Оживели виногради, Хитамо им, ево, сви; Ту се јури, трчи, ради, Од песама поље ври — У захлађу доле, усред густе сенке, Поређане висе румене евенке, Па те чисто маме: Ходи амо, ходи! Та овако грожђе само овде роди!
У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.
Пусто почива Тулбе и над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа Минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно.
Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А по разбојишту се размилели и Јанкуљ, и Вучко, и Танасије... Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку.
Осматрамо одмах дурбинима. Пред собом видимо ћувике, мирна села осенчена јесењим сунцем, густе забране и напуштена пола. Уз неку косу угледамо наша предња пешачка одељења како осматрају, па онда обазриво крећу...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај
Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи. Још да му није ове густе брадурине, — зло! — Шта ћемо сад, чиме да те частимо?
И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз....
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У даљини, океан је био сив, миран, и неизмерно пуст; само су пене, које су падале на нас, биле ужасне, страшно беле и густе, као креч.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Њих су животне прилике немилосрдно бациле у прашину. У њој су они добили појам о свету, о животу, о свему. Кроз густе слојеве праха разговарали су се они са омиљеним научницима и песницима, те су тако њихови појмови о свему везани за —
У манастиру опет настаде тишина, коју прекидаше страховита ломљава, брујање и шуштање густе манастирске шуме, помешано са бесним звиждањем и фијуком ђердапске кошаве...
Не сме више помолити главу, јер би је опазили. Али и кроз густе гране виде обоје, и још не верује себи да види добро... Можда то тако само изгледа кроз грање, а није у истини ?...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На тој дубини од 50 метара Шмит је једним потезом мале густе мреже ухватио на 800 комада таквих ларви. У јесен и зими тих ситних ларви сасвим нестаје, јер су се оне, рођене у
Све што се у путу скупи изручи се на палубу брода и разврста се. Такве кесасте густе мреже употребљавају се и за хватање најсићушнијих морских организама, па и самога планктона.
површине воде: то је, кад су у питању ситни организми, обично мала конична кеса разапета на металан оквир од врло густе мреже и сплетене од танког и јаког свиленог конца. Али то није тако просто кад се ради у дубинама.
Најчешће се употребљава велика конична вертикална кеса од густе мреже разапете на квадратни гвоздени оквир, држана у вертикалном положају помоћу неколико металних жица које се више
Али пошто се она мора дизати врло лагано да би се кроз њене густе рупице могла цедити вода из које она скупља морске животињице, то крупније и окретније животиње, као што су рибе,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе, кобне нити што ништа не штеде Нечији прст нам у живот уткива. То Велики Паук своју мрежу преде...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар пошто цијелива дијете и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима нека прекину, кад неко закуца на вратима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше. Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.
— Цакле, мислиш да раскрстиш с малом? — прекиде га Срдар одбијајући густе димове. Бакоња потврди главом. — Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир. РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази. Не кријем: селака се клоним и ломим густе веђе на. слуге и надничаре.
чврстог зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у животу, и он сâм.
Стресе се: соба је и сада пуна густе и сулуде звоњаве. Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма.
Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца.
— Зашто си га убио? — жућкасте и густе обрве претворише очи у две светлуцаве линије. Руке стави на леђа и, погурен, још више се смањи.
Кора срца је испуцала и боли. ...Те ноћи пред кишу, овакве густе ноћи, кад су кап и шиљате као овас да би пробиле помрчину и смрскале се о земљу... Некад у таквим ноћима није спавао.
Да је дан, и Андра и Ђорђе видели би како су му се плаве и густе жилице на јагодицама налиле крвљу. Од стида што је сада поменуо тестамент и што иза те речи стоји Вукашин, који га је
тај ход у шуштању прегореле отаве под својим брзим ногама и врти се по ливади као пас на жици, и никако да изиђе из густе вреве зрикаваца. Не може и не сме. А звезде су још ниже сишле, све ће попадати, изгореће неорано поле.
У празној ћелији. Ћелија је у њему сада, углављена између ребара, налегла на стомак и притиснута брадом. У средини те густе празнине гуше се откуцаји нечег малог, невидљивог. Сам. Подиже се и затреска песницама о врата. — Донеси ми воде!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смири се и вози путем који ти је одређен! Али мали воз није могао да се смири. У његовим сновима расле су високе, густе шуме, блештали врхунци планина, модрило море.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво.
и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А ветар суморно звижди кроз црна и пуста пола, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В.
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
С грана вјетар духну, па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе; Замириса коса, к'о зумбули плави; А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, мојега ми дина!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство. Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са смрћу фигуре по гнусноме њиховоме
творитеља величеством неизмјерним душе која сваког добра совршенства надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови у њих закопати похитају воскресењем сами да ти пређе св'јетло лице виде.
“ ИВ Дан к вечеру бјеше већ нагнуо у цвијетне небесне равнине, два вјенчана славом полковоца уљегоше у густе полкове врага неба, а несреће оца; ка дв'је лађе крилах надутијех када иду ускијем каналом кроз покрите снијегом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
начелник, који посматра себе, него друго неко лице, заузе непристрасан став посматрача, па се нарочито упиљи у своје густе, проседе веђе и чело избраздано многим борама.
“ Ето тако је она говорила, па су се Јаћиму густе веђе наједном намрштиле, а то ће бити услед спомена оног предавања непријатељу, те му се као намах грижња савести или
тренутку угледа он горе међу гужвом од облака ону своју рођену србијанску душу како, пробијајући се мученички кроз оне густе облаке, узлеће на небо, док у исто време у својим рођеним грудима осети другу једну душу, али ширу, пространију и
Јаћим као отвори очи, подигавши своје густе веђе, али их још брже затвори, јер му се учини као да му се и ова друга душа наједанпут узви у облаке, те га остави
Па гледајући га како мамуза свога коња, који прелази у галоп и снажно фркће ноздрвама из којих излазе два млаза густе јутарње паре, чух само једну његову реч: — Збогом! Ја му довикнух: — Срећан вам пут!
Гру.. Грууу... Поручник Гавриловић успешно је гађао густе непријатељске стројеве, који су својим узвицима скретали пажњу на себе, да би маскирали прикривено наступање једног
Мали бели облаци који подсећају на густе облачке дуванског дима и који се често појављују над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде
спуштала час доле на варош да осветли тамне кровове и шиљати звоник, а час горе на брегове око ње да открије честе и густе заоране што личе на огромне трупе у смакнутом поретку спремне за ноћни напад.
Месец се проби и осветли онај део густе шуме више града... Он подиже главу и загледа се тамо. Огромне, као чудовишта, сенке клизале се преко кровова, ваљале
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста носа, над којим су се укрштавале густе црне обрве. У послу је повезивао главу црвеном марамом и кадикад би запјевао.
Чисто је подјетињио у тим припремама. Веза с опћином и с мјесним угледницима био је Густе, чиновник у дједовој агенцији, онај исти на коме се дјед искаљивао због сталија и контрасталија.
А на пола јутра љутио се и бубњао прстима по столу узвикујући: „Богаму, гдје је више тај Густе! Читав би се дан само играо!
Читав би се дан само играо!” Кад би и подне откуцало на фратарском звонику а да се Густе још није вратио, дједово би нестрпљење прешло све границе.
И тако се Густе једнако хитно и једнако са зебњом и под грдњама ујутро журио у маурску магазу као што се о подне из ње враћао.
Радило се и у малом обзиданом дворишту иза опћине, па је сад биједни Густе трчкарао између маурске сушионе говеђих кожа и опћинског дворишта, с вјечитим неспокојством у души због оних сталија и
Пред позорницом је висио читав низ петролејских лампи. Свјетлуцави папир само се љескао. Густе се претворио сав у један немир, у један осјећај одговорности. Ја сам дошао с мајком.
У једнима се узмутило и чудно промијенило боју. У другима се наталожило више од пола боце некакве густе каше којој никако да одгонетнемо тајну. У трећима је, напротив, било сасвим бистро, али зато на окус горко као отров.
Стриц је, на примјер, имао 42 године, Густе у дједовој агенцији 38, тетке 46, дјед 71; и тако сви други редом. А ја сам (то сам тачно одредио, након брижљивог
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела. Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док
— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи. Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. — Под кецељом, је ли? — А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!
Кад се напи, пружи је Ђурици. — Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега.
Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом
Палилулска улица претворила се у море блата и влаге. Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз
И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ...
Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе... И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...
у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... »Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...« — Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде.
Ћипико, Иво - Приповетке
И збиља, те ноћи пљуштало је као никада. Цела варош умочварила се и ублатила. Велике, густе капље, гоњене снажним ветром, удараху по крову и прозорима, будећи децу и одрасле.
И поглед бјежи на суре висове и густе, мрке дубраве, па тако свесрдно занесен и не осјетих да се с пучине постепенце губи, јака, треперећа сунчева свјетлост
Уставише се испод густе смоква Неколико косоваца звизнуше и — прхнуше. Смоква родила, из густога лишћа виси сочни плод, цеди се слатки сок из
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Његови ликови, због густе мреже културних забрана, имају напет а прикривен унутрашњи живот, у веома чулном телу. Приповедач постаје присан с
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
оно што је и иначе специфично за понашање и судбину ликова у свим значајнијим Станковићевим делима: они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам је књижевни модел Станковић
ликова, али која би нас и превише далеко одвела, могла би показати колико њихово понашање зависи од једне изузетно густе мреже или у обичајни систем већ укључених (колективно канонизованих) или у њиховој свести латентно присутних
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ако те лажем, прошао и код Бога онако као у Анадолу!.. ЧУДНИ ПОДВИЖНИК Кад из густе, тек подмлађене ситногорице избих на једну нешто узвишенију рудину готово испод саме планине, ја зауставих коња и
Краков, Станислав - КРИЛА
Док је у мору, крај жена било весело и свеже, у болници је било запарно и тужно. сунце је слабо пробијало кроз густе тилове, али се дрвени зидови усијали, и никаква лимунада није могла освежити рањенике.
Петровић, Растко - АФРИКА
Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају. Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Сагиба се, подигне са земље парче старе шамије, па је загледа.) То није била њена шамија!... Та њене косе густе витице Танан је ваздух мирно гладио; А сунчев зрачак, мазно играјућ, Од студи јој је теме чувао... Чија је, дакле!.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
После једнога часа, на коси, где смо угледали осам симетрично растављених предмета, указаше се густе, црне колоне и почеше се спуштати с висова. Комаров одмах ободе коња и окрете низ друм натраг Житковцу.
2 августа наше су патроле опазиле да се дуге и густе колоне непријатељске крећу из Зајечара преко Н. Хана за у Књажевац. То је била Фазли-пашина дивизија.
« Полетим батаљону и поведем га напред све у касу. Кад дођосмо до оне несрећне и овде тако често помињане густе шумице, наиђемо на наше где у нереду одступају. — Растурите се у ланац, па не пропуштајте никога; терајте све напред.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Сретечкој жупи девојке су се, рано на Ђурђевдан, купале наге у реци и чешљале косу »у раж« ради здравља и косе густе као р. (ГЕИ, 9—10, 130).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао сам њихове грубе, жестоке загрљаје, ослушкивао густе шумове њихових убрзаних уздисаја и издисаја. Јелена је, иначе, и даље остала да чека.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи. Прам његове густе косе Јецајући ветри носе И где паде, крста кије, Густи бршљан да се вије. Ах, за мртве ко да мари?
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је!
1883. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
И бићу срећан ја. 1888. НА ЧАРДИ Снажни Арпадов сине, стасити и витешки! Уморног од бесне трке одјаши хата свог, И густе заглади брке и пехар подигни тешки, Силан кô млади бог.
1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво.
и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажни вала дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889.
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена: мудрост краси.
Пусто почива Тулбе и над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно.
3астани, сунце сјајно, Буктињу још не гаси, Да гледам чело бајно, Да гледам густе власи. О Фебе, бледи Фебе, Ти светли у самоћи... Сузама молим тебе: Светли нам, бледи Фебе, У брачној нашој ноћи.
Крај њених зидина славни Свештена протиче река и плодне спавају равни. Град многољудни овај кô бели лабуд се вије Из густе, палмове шуме, што платна његова крије.
А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене шуме. Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То што видимо, то су само облаци њене густе атмосфере; и кроз највеће астрономске догледе не види се ништа више. Срп Венерин разликује се од Месечевог и тим што
То нису они рогови које је та неверна супруга натицала своме мужу на главу, него су они само оптички ефекат густе атмосфере планетине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ретко, баш ретко, та се дуга павит и прекине, али не у изданку. Где је изданак? Стане човек увлачити руке у оне густе завесе од павити, почне грепсти и по земљи.
Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани ждрали”. Лепо је то казао Лаза, за воду. Можда густе мишиће и гипке покрете коња доиста не може ни камен боље измоделовати него еруптивно избачена маса густе, гипке морске
Можда густе мишиће и гипке покрете коња доиста не може ни камен боље измоделовати него еруптивно избачена маса густе, гипке морске воде, која јури неуморно.
Насадио је башту: купио баштенски намештај пре но што је и трава добро освојила; жена обесила на прозоре густе чипкане завесе; две ћерке свирају у клавир — просто вила, и једно господство! Подиже се ранг Горњој Вароши.
Спида је био човек педесетих година, и некако афричкога изгледа: црне масти, густе лако коврчаве и уз лобању приљубљене косе тамне као гавраново крило, тако да су се седа места просто блистала на глави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Припалидер ми цигарету. Ђуро отвори пећ и принесе му један угарак. Пуштајући сада густе димове и жмиркајући, обрати се он Ђури: — Виђиде, Ђуро, богати, код оног Арнаутина Селима.
И заиста командант се појави. Његово, иначе црнпурасто, лице било је тамно. Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас.
Возари приводили запреге. Оседлани коњи чекали. У суседном логору пешадијска труба засвира „збор“. Густе колоне пешака постројавају се. Негде њачу мазге и бруји жагор. Команданти су појахали. Разлеже се команда „мирно“.
Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је.
Ено видите, молим вас, густе пешачке колоне, које наступају у правцу Лерина. Они су преко своје шпијунаже тачно обавештени о свему. Дабогме!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кроз густе подводне шуме, као бели јелен, пробијала се Сребренка, док нису стигли до дна обраслог коралима и морским криновима,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека.
захитила воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса кô зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави!
Сања... Но ђаурска труба писну неђе. Он се прену, трже, густе скупи веђе, И обори главу међу сухе руке. 1911. ПРЕПЕВИ XАЈХПИX ХАЈНЕ И ЛИРСКИ ИНТЕРМЕЦО ПРОЛОГ Моја патња,
63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме. О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
најмање надаш: из високе травуљине поред ријеке, са штагља пуног сламе, иза крда мирних говеда с мрачна тавана, испод густе нагнуте лијеске. Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака.
ВИ Рано јутарње сунце тек што је почело овдје-ондје да се пробија кроз густе букове крошње и да пали по шуми весела окца, кад се Лазар Мачак опрезно ушуња у Прокин гај.
Кров начинише од грана и густе дивље папрати, а унутра настријеше папрат и суво лишће. Била је то заиста удобна колибица, мрачна и тиха, просто да се
На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло попети. — Ево је! Ту нас неће наћи ни свети Пантелија.
— накостријеши се Николетина и набра своје густе обрве. — Имаш право, не дам свог унука, свог Стрикана! — сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице!
— подругљиво рече кнез. — Ту сам ја! — зачу се иза кнежевих леђа нечији одрешит глас и из густе шикаре испаде на пут Јованче, гологлав, изгребан и гарав.
а кад стигоше недалеко од логора Тепсије, Николетина застаде под једном престарјелом буквом, квргава стабла и ниске густе крошње. — Ха, ту смо!
За њим се нададоше и дјечаци заједно с Николичином кујом. Сви се набише у густе лијеске на ивици Гаја. — Пази га, спушта се! — промуца Ђоко Потрк.
има љепше него по звуку једног јединог откотрљаног каменчића погодити да се неко спушта низа стрмину, наслутити да иза густе живице неко сједи у хладовини, по птичјој граји открити групу сакривених дјечака.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно.
— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш! Замфир слеже раменима, пушта густе димове и гледа у страну кроз пенџер. — Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим?
А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.
— Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. — Ешексене! Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...
Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове. После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де..
— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове. — Разбирам си, убаво разбирам.