Upotreba reci gusto u srpskom jeziku

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад је црквено звоно зазвонило и кад се молитва отпочела, ја се кроз густо шибље, што је окружавало манастирску зграду, довучем до изнад самих калуђерских прозора.

А ту њену белоћу још је више уздизало загасито зеленило од густо засађенога воћа. Кад се попнеш на Орлујак или на Камичар, па са висине видиш ту белу пегицу, а у теби срце заигра,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

смождити!... И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати. Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.

Очи су Станкове муњом палиле... Дан је све више освајао. Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. Наједанпут стадоше. Заврзан залаја и одазва му се лавеж.

Сад бар можеш бити сербез. Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... Пођоше... Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци. Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. А у Станку је кипело.

Остало је ћутало као немо... Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... Сунце је пекло и кроз густо лишће. Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја... Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине.

Африка

Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем. Око нас народи и народи делфина, који се избацују из воде, кратки, скоро бели.

Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је

Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво разилази у ваздуху.

Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис. Од тла земље до највиших грана постоји такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред.

Река се једнако цепа у рукаве, обљубљујући острва кроз чије нас густо биле љубопитљиво посматрају мајмуни. Они прелазе са гране на грану распињући се каткад као паучина.

пристајемо уз обалу, само неколико расушених пирога и мало утабане земље означују да стазица, која се нагло пење кроз густо зеленило уз брег, води Алепу.

Одмах од села, надносећи се над њим, почиње густо зеленило банана и какаоа. Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили

Кад му се одреди земља коју ће обрађивати, црнац најпре попали густо саванско растиње, затим копа једним малим ашовчићем, налик на наше сатарице.

Како је хладовина, пријатно пешачимо за својим носачима све до идућег села; око десет километара. Идемо кроз густо биље саване, каткад кроз изненадне тропске шумице, или потопотоом, у чијем се муљу, између шевара и ободрених стабала,

Црњански, Милош - Сеобе 2

На видику. Зеленило шумарака било је, ту, густо, и све је чешће скривало кола, у неку брдску, тамну, хладну, сенку. Поред пута, у високој трави, све је било зарасло у

Црњански, Милош - Сеобе 1

Газећи мокар песак, уђоше под капије града, под густо багрење, идући дуж високих зидина, зараслих травом из које су вириле топовске цеви.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Отказали ти следећег јутра. Нека старица је захтевала да је негујеш све до смрти, и потурала ти на потпис густо куцану страницу хартије. Жалила се да јој неко по тепиху просипа жилете и да снаје покушавају да је отрују.

пастрмке, наручивали за њега младе сиреве и кисело млеко, у коме је забодена кашика стајала усправно, толико је било густо! Више није био сам. За три месеца угојио се једанаест кила.

Милићевић, Вук - Беспуће

и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом и ритам ударања српова и падање јечма.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

А поред села легла густа шума, Те пружила се једнако крај друма, Кроз лишће густо пирка ветар тио, — Ал' ко се оно уз дуб наслонио?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Тужи-баба Јеца, за комадић меса, месо се кисели, баба се весели! У тужби на преко тридесет страница густо куцаног текста, у којој се детаљно износе његове стручне квалификације, заслуге за народ и стратешке концепције а ла

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И они се зачудише необичну изгледу његову. Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених

Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом.

— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи. Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом. — ’Натема је !...

Уф!... Гле, лакше ми је... добро је... Али се опет мути у глави. О-о-о !... — Шта се то навлачи... црно, густо ?... Иде, иде... плива... све ближе... Не види се ништа!... Да није то капља ?... Ах, да седнем у ово жбуње...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да и са тих промена пада мрак пепељасти, и веје, густо, блиском и даљем, сном и јавом. Сербиу, једину још, хучала је та бура, које се сад, модар од дављења, горко, стидим!

Прошао сам крај тих малих кућица, у којима је био мрак, и огњишта, која се густо диме. Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...

Провлачи се кроз густо буково лишће огромна повесма сивих облака, вијући се даље и претурајући се високо над недогледном долином дунавском.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У велике вршке увек се ставља и по која мала, густо оплетена, за хватање сићушних организама, који би ушли у велику вршку, али би, пошто је ова ретко оплетена, из ње лако

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Осећам да је ово гробље пусто Спомена мојих, да верно над њима Још само старих бреза лишће густо Шушти и тужна саучешћа има.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице.

Зној је обједао рубове очних капака; стењање и уздаси вукли су се по поду; плашљиво а густо, у отворене очи утицала је зора и побадао се он, усправан и страшан у огорчењу што је целу ноћ престајао њишући се.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Кад радозналост нарасте као поплава, неколико суседа поче да је уходи. Без успеха. Прозори Татагиног кућерка били су густо застрти, а већ при уласку у шуму старица им се губила из вида. Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр. Радичевић Х КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање!

КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање! Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање О лакше само кроз густо грање!

Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање О лакше само кроз густо грање! Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре, К'о груду снега врело сунчање О лакше, лакше, кроз

Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле зоре, К'о груду снега врело сунчање О лакше, лакше, кроз густо грање! Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Над нашим главама, у тај мах, прелетало је густо јато гавранова, као с неба пуштена црна застава коју ветар гони стално у једном правцу. 1916.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Чист оштар зрак и глад у желуцу као да прочишћују крв и оштре вид. А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично. Драгоцјено. Зато су људи радосни кад им успије руком да добаве дојиљу из тог предјела.

Искрпала ми је и кошуљу, и сад осјећам како ме густо испрошивано мјесто на грудима пријатно гребе захвалношћу по лијевој кључној кости.

Има у моме крају један зелен, густо обрастао, ненапучен оточић с рушевинама старог бенедиктинског самостана. Опточен чивитним појасом мора и без починка

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више

Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде. Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку. И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на

— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. — Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта.

се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење. Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... XИ Станка не могаше више да мисли.

Тада сви троје полегаше и ућуташе. Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси

Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље... Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да

вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено рпање воћњака.

Ћипико, Иво - Приповетке

Са столова, из хлада, из заклонице заче се песма, смех и кихот. А сунце осваја и продире кроз густо лишће, увлачи се, и погдекоји зрак одблескује се на знојноме раздраганоме лицу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Одмах затим ове густо поређане небеске, васионе слике снижавају, спуштају до саме границе пристојности три војводе загледане у пастирицу:

“54 У објављеним комадима велике поеме о вуку густо су преплетене, а и узајамно претопљене, старе митолошке слике с новим, насталим у песмама о тајни рођења.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Кад, наиме, помније разгледамо текст, примећујемо да је он доста густо проткан Софкиним опажањем и доживљавањем. А и само сећање, које је укинуто на крупноме композиционом плану, пренесено

од средишњих поступака у Станковићевом роману; штавише, његова је синтакса добрим делом сложена и замршена зато што је густо премрежена конструкцијама с туђим говором.

А Стражилово је густо премрежено не само уређеним смењивањем међусобно самерљивих јединица које су мање од стиха, него и оних које су од

гневом час сервилношћу; мисли његове и премишљања нису ни нарочити, ни одвећ дубоки, - али је свет који он у себи носи густо проткан ванредном осећајношћу и дубоким, заумним слутњама са границе сна и јаве, што му даје особиту, песничку лепоту.

Овакав опажај - а такви су опажаји сразмерно густо расути по тексту - на плану вербалног израза већ садржи припремљен, прикривен троп.

Текст Милоша Црњанског, међутим, нема много тропа; није густо проткан правим тропима. Али зато јесте, како је већ истакнуто, доста густо проткан полутропима, под којима разумемо

Али зато јесте, како је већ истакнуто, доста густо проткан полутропима, под којима разумемо све нове (и необичне) синтаксичке спојеве засноване на поређењу а уз

Сам почетак романа сачињен је од јаких сензација, густо сабијених, што се види и по доста учесталим понављањима: „Шуми и хуји баруштина иза мрака.

Краков, Станислав - КРИЛА

су завој на рану, кад одједном угледаше под раскопчаним појасом како из огромног, крвавог отвора на трбуху куља нешто густо.

Петровић, Растко - АФРИКА