Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили... Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...
Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: — Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић, у поабаном војничком шињелу, блед, изнурен и обрастао у густој бради, црној и замршеној, корачао је буновно и малаксало.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У високој, густој травуљини, око ње, беше заветрина, пред њеним вратима тикве се жутеле. Над кровом њеним беше се дигао млад дуд.
Киша је лила као из кабла. На обали, у густој и високој трави, људи се беху разместили без икаквог реда, полегавши по блату.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели некад
Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први,
Ко ли то стазом по ноћи ходи? У шуми густој ко ли се крије? Не видиш трага од Брке злога, ни стопе Ћосе лукавога, нити се туда лисица краде када је јаше сам
Пропланак тоне у густој трави, погнули главе звончићи плави, блистају крај њих маслачци жути, док бијела рада у сјени ћути, насред
!“ Најзад му мачак додаде реп и чичу спаси. Ала је леп! Дуго су Триша и мачак Тоша по густој трави тражили Жућу, трљали шаке, оштрили канџе, спремали куму попару врућу. „Платиће лопов!
Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам, врати ми, магло, гусака седам! . . .
Вујо, весели брат. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске.
“ Затим деда, чича врашки, купи фењер кочијашки. „Ваљаће ми он у тами, у Кумовој густој Слами, кад авион скрене с пута и залута.“ Још мудри деда мисли на лов, карабин себи купио нов.
трчећи зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе. (Цица је, знате, овдашња мачка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И пораза. Људи су зурили попут оних топола и врбака, према густој измаглици над реком Битвом. Али у војсци се не пушта машти на волу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изнад села се, тамо у даљини, подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у
тамо хеј, где се савија свод небесни, видите, у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами. Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и
се весели гости, само их одаваше оно брујање и звецкање јасних прапораца, које се тихо, као јесење јутро, разлеваше по густој недогледној манастирској шуми.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Удари песницом о софру. Посуђе звекну. Подиже се и заљуља у густој тами: — Чуј ме, Вукашине... ова кућа није више твоја. Видим ли те, наредићу слугама да те истерају на сокак...
Никола, згађен, устаде и пљуну: — И ти си човек!... Мишу! — стресе се и изјури напоље. У густој тмини подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У оној густој кишној магли варошице би сасвим нестајало. Губила се она као да се испарила или утопила у оној истој магли због које
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини. Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу.
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1910. ПОВРАТАК Опет вам се враћам, моје ноћи црне, К'о уморно дете крилу мајке старе, Као густој шуми израњене срне, Док далеке звезде тишину не кваре.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се. Зазвеча оружје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро... Онда напред!... — и он пође, а они у густој гомили за њим, као да би хтели да се заклоне један иза другога. Цокуле су клопарале. На самој окуки Бојовић застаде.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И ви праштајте, Ви, што сте некад На један позив давно умрлог, Пригрлив сабљу, санак презрели И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом десницом Пред будним оком у прах рушили...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чудно. Мени изгледа како мали уопште нема намеру да се састаје са Доротејем. Легао је потрбушке у густој чести на окуци Белог потока и пажљиво мотри према окомитој литици. Онда ћу и сам то исто учинити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у Тамбукту нове крви. Ако девојчица понесе тајну у грлу Да јој по шупљим грудима прстом добошари кадет, У шуми густој масној фазанку умрлу Козачком игром оплакује свет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Док дланом о длан: грана се везала за грану, лишће сплело. Дечак се осети као рибица у густој мрежи. Стаде. Стаде и жбун.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Отискивала се и котрљала неколико метара низ тијесно гротло понора и најзад се нашла на дну јаме, у густој хладној тами.
Ко би се досјетио да прегледа све букве у околини. Везаше кују и један за другим попеше се на дрво. Горе, у густој хладовитој крошњи букве, било им је некако много љепше него на земљи. Били су као у неком зачараном лиснатом царству.
кад Стриц стиже већ надомак једне удољине, ненадан ударац збаци му шешир с главе и он се пружи колико је дуг по некој густој папрати. Пуцњава нагло престаде. Усташе су, ваљда, мислиле да су га погодиле, па или су продужиле пут или...