Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Црномањасти господин ме најпре посматраше, после милостиво осмехнувши се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако
трави се још блистала роса, а голема дрва која су кружила манастирску авлију, бацаху далеко по мирисавој долини своју густу сенку. Ступисмо на стазу која у цркви води.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад | ето ти: упази ловце са пси. Пусти се преко поља и остави их далеко за собом. Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!” издишући рекне.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
какав поклон, тако, какав добар прстен или иглу дијамантску... — Хоћу... Него како би се то набавило по густу њезином? — упита Пупавац. — Оставите ви то мени.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
завршетак песме, и он гласи: По челу сте редом Шнекле поређали, Зулове сте ситно, Фино бреновали, Русу косу по мом Густу очешљали!... Ах, фрајлице, благо Ротшилдово што је!
Африка
Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.
Меј је отишао својим путем. У правцу којим ми продужавамо, кроз густу савану, не могу се пробијати ниједна кола. Никакав пут ту није обележен, нити је икада иједан белац туда пролазио.
кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале кроз густу жуту и цветну травуљину. Затим остале слуге и бојеви са својим завежљајима, кувари, тумачи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Над својим дугуљастим лепим лицем, Божичка је имала густу, црну, косу, која је, на Сунцу, кад би била без шешира путничког, добила боју кестена.
Стално је уздисала. Гледала је, кроз спуштене трепавице, својим бледосивим очима, Павла, као зверка. Имала је густу, жуту, као слама, косу. Две крупне, беле, минђуше, висиле су јој из ушију. Не може њој, каже, ништа, Вишњевски.
Седела је, на троношцу, пред кућом, наслоњена на капију, уморно. Њено тело није носило више њену густу, риђу, косу, онако усправно, него је седела погнуте главе, као да јој се на главу читави слапови брига сливају.
Никад такве очи, каже, није видео. Ни такве тамне трепавице, тако дуге – ни тако дивну, густу, риђу, косу. Ни такве малене груди, које се од смеха тресу. За Варвару би, каже, живот дао.
“ Жена му, јетко, добаци да јој се клео на вечну љубав, кад су се узели. Расплела је била своју густу, бујну, мирисну косу, и подигла се – није хтела да заспи. Ђурђе је спусти на меко узглавље.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Да наведемо једну од старовлашких песама. Косово је завијено у густу маглу. Бановић Секула иде на своме коњу. Изненада из магле искрсне неки непознати на белом, хромом коњу, са три ноге.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се враћала натраг, кроз густу травуљину, из које су пред коњима излетале шеве.
Лево од скеле, низ воду, виде велике врбе, а десно, високу, густу траву, у мраку што је већ и по води био густ и тежак.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била је дактилографкиња прве класе и прекуцавала бесплатно моје жврљотине. Имала је густу, ситно уковрџану црну косу и тамнопуто лице са љупко избаченим зубима, што су непрестано у полуосмеху провиривали кроз
Милићевић, Вук - Беспуће
кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше округла и светла лица са сниским, мало испупченим челом. Густу плаву косу никад не могаше добро очешљати већ се увек она дизаше испод марамице и у нереду покриваше јој цео врат и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад доби мараму, од велике радости не знаде шта да ради! Тако идући наиђе у неку густу шуму, па га ту и ноћ ухвати, те науми да ту преноћи. Тако и учини.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Диже се Ћоса, говори: „Ето, носим у торби читаво љето, сада сам прави див. Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.
Бјежати треба пред овом биједом, јер ће нас ждера појести редом.“ Дивова група натисну трком кроз тмину густу за својим Брком, побјегли тако горућих пета у буџак неки на крају свијета.
Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па истом лане опрезно: „Ав!
„Зашто сам гнездо стављала на њ?!“ Бескрајном траком путање уске у густу маглу кренуле гуске. И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јаднице!... јадно моје дете! Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.
мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду. А Љубица настави: — Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...
и он се осети слободан срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу ... Да се живи !... да се живи !...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе— „Христос воскресе!“ — пун страхоте Глас му заори.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз
ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим,
поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!....
Прође читав час... Он ходаше по соби завлачећи прсте у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву муку што му је пала на
смрвљен? Као одговор на то питање зачу се из далека тутњава воза, која се приближаваше све више... Кроз густу таму светлуцаху два црвена ока као два чудовишта, а грување по шинама постајаше све јаче.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
, имају укупно 242.000 становника. То је за тамошње прилике пренасељеност, јер земља није за густу насељеност, а најбоље земље су својина богатих поседника који живе у Лисабону.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад ми се чини да не живим више, У густу таму да све дубље клизам, Неосетно и стално... Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката. Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кроз ваздух, кроз густу маглу, што напунила бјеше уске, кривуљасте улице которске разлијегала се древњава и плач жена и дјеце.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” По том царев син крене даље док набаса у некаку густу гору и у гори угледа ону кућу. Кад дође пред кућу скочи нањ мноштво свакојаке звјеради, а он како му је ре | кла она
Кад дођу у некаку густу шуму заведу је како им је она бездушница наредила, свежу је за једно дрво и хоћаху је убити, али је стаде писка и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
провукла кроз мали решеткаст прозор, видела Николине очи приковане за таваницу, па се као од стида сакрила у његову густу и дугу браду.
У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола. „Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму; Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе „Христос васкресе!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шетао сам саобраћајницом и гледао замишљено у густу маглу кад ме глас једнога ордонанса позва: — Тражи Вас командир, господине поручниче.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. — Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица!
А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!...
реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу. Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ту таму, и ту помрчину Светлост звезде полако расклони И са места ону густу тмину, Где је она, где стајаху они. И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог
Ћипико, Иво - Приповетке
— Видиш, — јави се стари, не дижући изгубљених очију с пода и пребацивши са чела још густу косу, — видиш, на први од мјесеца треба да иселим из овога буџака... — Па што? — прекиде га жена.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тако високо организовану културу, која баш зато што је по типу стара (традиционална) и сложена разастире око ликова густу мрежу најразноликијих забрана. Са те стране она је заиста „сурова“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као кретање у све мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана
мах дешавали на огромној удаљености; ликови су потпуније индивидуализовани, психолошки су рељефнији и укључени су у густу мрежу међусобних веза.
Модерни национални језици знају за широку и густу мрежу говора. Постоји, пре свега, нормирани облик говора, такозвани књижевни или стандардни језик, који служи за
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче кроз густу тмину...
Краков, Станислав - КРИЛА
ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној руци, пође низ густу шуму на падини. Сећао се где је још до јуче штаб био.
Петровић, Растко - АФРИКА
Смеше се, гледају ђердане широким зеницама. Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи.
Меј је отишао својим путем. У правцу којим ми продужавамо, кроз густу савану, не могу се пробијати ниједна кола. Никакав пут ту није обележен, нити је икада иједан белац туда пролазио.
кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале кроз густу жуту и цветну травуљину. Затим остале слуге и бојеви са својим завежљајима, кувари, тумачи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу. Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу.
Како смо заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда заћутимо... Безизразно зуримо у Могленску равницу, утонулу у трептаву јару и густу прашину. Једнога дана пренули смо се сви, и накренули главе да бисмо боље чули.
Наш пушкомитраљез поче да штекће. Разнобојне ракетле наше и бугарске ринуше у густу тмину. Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника.
Ишли смо гривичким путем и прилазили рововима. Батерија је милела. Ниједна се реч није чула. Затим смо зашли у густу букову шуму, која нас је потпуно поклопила. Лево од нас хучали су потоци, који су се сливали са планина, кроз јаруге.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима пушчаног. Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Што ћутиш?... Говори шта је?...
Ћипико, Иво - Пауци
— А што не бих? Раде упути се попријеко планином, да потражи благо; гази цвијетну густу траву, и за њим не остаје траг, као да је се не дотиче.
Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Врели метални калпаци на улепљеној коси. Прашина. Рубље на шавовима има густу смолу од прашине и зноја и ситних гњида што се онде коте.
за ноћи пунога месеца, приметне за човека којег нису одабрале за своје задовољство једино кроз отужни мирис липе или густу распињућу чежњу. Ловина им је дошла на ноге.
Оно што је можда личило на крв, густу тамноцрвену крв из ратникових рана, биле су мрље проклетих дудиња, модрице по врату су потицале од дивљих зуба или
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Никада можда нећу Твој мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто?
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму, Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
Два-трипут збуњено стаде, И онда од страве неке, у живу журбу се даде. Она је журила нагло кроз трње и густу честу Док мртва уморна стиже у забран скровитим месту, Где кравар требаше доћи. Но њега не беше тамо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још је сјајније јато Ориона, а врло је карактеристично и јато Плејада, звезда збијених у густу гомилу. Ко се у та јата једанпут пажљиво загледао, никада их не заборавља, и увек ће их лако упознати на звезданом
Наше ноге додирују већ облаке, и сада ћемо ући у њих саме, у густу водену пару. Зато морам да скинем. са Вас Ваш огртач.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ФАБРИЧКИ ДИМЊАК У ПЕЈЗАЖУ И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ Претворио је гле, сав труд у густу песму, небу, И као кроз трубу димњак Однесе моју екстазу у облаке и над санџаке; Али ко пева о хлебу, о рубини и о
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ходе. Пољски вјетар хлади, Повија густу траву испред људи И јашмак диже са невјеста млади'. Ту су и мајке. Гле, једној са груди Голотрб мали прегао се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Око себе угледао често јато клет’јех Турци, тј. угледао око себе густу гомилу клетих Турака. Бјегу ми ти бјегаше, тј. бежаше. На здравље ти дојездише, тј. здраво дођоше.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу папрат.
— Састанак овдје, код моје куће — објави на крају кнез, а затим се, по густу мраку, ратници разиђоше. XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену цедуљу прикуцану над вратима
— Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући. Николетина се обазре лијево-десно и повуче дјечаке у густу шикару повише баште. — Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
рају, к источним вратма мојима, иди к моме красноме гласитом дому, ваљалом селу, к другоме земљану небу, к широком густу облаку, те навести и огласи мога силаска крупу!