Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и с конзилијари Н. Н. Н. говорио. „Знаш ли како сам им кресао? Бре, нису знали шта ће ми одговорити, него само: „Шон гут! Шон гут!” И кад ово казује, варнице му из очију лете, јер за њега нејма блаженства над овим.
Н. Н. говорио. „Знаш ли како сам им кресао? Бре, нису знали шта ће ми одговорити, него само: „Шон гут! Шон гут!” И кад ово казује, варнице му из очију лете, јер за њега нејма блаженства над овим.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Ја му на то одговорим сасвим весело, да смо и’ отерали чак у Соко и Ужице, а неке чак преко Дрине. — ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?
Црњански, Милош - Сеобе 2
– она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их
А ви сте, курве, тражили, од Вука, да пронађе ко преврну кошнице. Да га вешате! Гут! Јаwохл? А отац? Ватер? Шта, Ватер?
Не лажу мртви! Лаже Гарсули! Мени остависте само једну књигу: Житије мученика наших светих. Гут! А убиство? Исакович кад то чу, снужди се, па исприча, снуждено, како је деда Гаврило причао, за свог оца, да је био
снуждено, како је деда Гаврило причао, за свог оца, да је био честит и поштован у селу, а да га је убио рођени брат. Гут! Јаwохл? Купио је сено испод Цера, са братом, па у том застаде, поред свог малог сина, Гаврила, па поче да га милује.
Тако ти дед Гаврило и брат му Мијаило остану сироте! Гут! Јаwохл? Абтрен! Кад Аустријанци одоше, мртвачка глава нестаде, а Павлу сину земља његова, у бојама плавим, зеленим,
(Волков је рекао: Неин, ду ницхт хоффнунгслос! Грüбелн ницхт гут!“) Волков је био сад насмејан, и, пришавши Павлу, чинило се да ће да га загрли. Његове очи су се сад смејале весело.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Морате јошт знати да је њена земља врло мала, да јој приходи нису ни као моји. Унд курз унд гут: ја сам предузео себи само девојку узети, а она је удовица.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Писао је за дуго и написао неколико листова, док се Адолф пробуди, мало прије сунца. „Гут морген, мајн либер!“ викну му Јанко весело, кад онај очи расклопи. Нијемац сједе на одар, па гледаше зачуђено у Јанка.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут! То је оно што је добро, — ма не било јóван, гут. Зато даље, даље, даље, пријатељу рода свог, Опет велим даље, даље, — и у Даљу, и ту ј’ Бог.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
С. Крауѕѕ хат діеѕен »побусани (ауцх побушени) понедељник« гут міт »Монтаг деѕ Раѕенернеуернѕ« wіедергегебен. И из овога се види да је Чајкановић имао на уму немачко издање свога
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« »О молим, ви ме бешемујете, била сам ово дана нешто унпäсслицх, ѕонѕт ѕехе іцх іммер рецхт гут ауѕ.« (»Добро и немецки говори«.) Старији, међутим, из друге собе дошли, и девојка изилази напоље. Прводаџија.