Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!.
Алексу прилично оживе свежина. Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... Суреп му даде, али само један гутљај. — Немојте ме мучити... Изгорех! Суреп ништа не одговори, али му више не даде.
— Зато сам и дошао у гору!... Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!... Бар сам му се осветио. Станко приђе дружини. — Нека се набави које јагње...
којекуде... скини то турско руво... — То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. — Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе.
— Тако су рекли. — Јеси уморан? — Нисам. — А гладан? — Нисам. — Би ли попио један гутљај ракије? — То могу. Чупић га понуди, и он се напи. — Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
посматрајући старце који причају о солунским ратовима и чиновнике како истрчавају из канцеларија да као рибе попију гутљај ваздуха и опет наставе оно од седам до два, а отац је већ дојурио до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Које лето? — То треба прославити! — рече сам себи и отпи добар гутљај лозоваче, стресавши се реда ради, баш као што је чинио и његов отац. — То треба прославити!
Скидају са њих травуљине и остатке пластичних кеса, чисте и нуде гутљај ракије из пљоске да дођу себи. Тада им се пружа ретка прилика да изблиза разгледају великоварошане, странце, уопште,
– Ох, твој англосаксонски смисао за хумор! — уздахну жена и отпи нови гутљај вотке. – Ох, твоја уобичајена депресија после гостију! — рече он.
Пре тебе нисам ни дотакла пиће! – Ни рум у чају? – Пила сам га с лимуном! — рече она и отпи нови гутљај вотке. — А онда си се као нека курва извукао из свега, као што се извлачиш из свих ствари, лукав и неухватљив, јер је
Матавуљ, Симо - УСКОК
Надах ти се сјутра у ручано доба. А што рече за владику, хоћу радо његов благослов и гутљај његова вина, а све остало нека остане коме доликује. Је ли тако, Јанко?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово. Мита поче, али мало. Само гутљај. — Не могу више.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сркнуо бих затим гутљај, ваљао га по устима, правио сабрано и непронично лице: готово као да је укус разочарао. Петар је ишчекивао.
Било је сасвим лако: довољно је удахнути, неким нарочитим, плитким и крадомичним удахом, гутљај зрака у горњи дио прсног коша, испунити њиме шупљинице неке порозне кости у грудима — и само завеслати длановима.
На ту нас скромност, раније или касније, научи живот: мјесто воде гутљај слане жеђи. А можда је та касна носталгија према мјестима нашег дјетињства, та жеља да се вратимо на исходиште нашег
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
пренет је на дах, који је готово невештаствен, а према језичкој етимологији сродан је духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство је више у мени.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци: нагао је лагано и гутао гутљај за гутљајем као што се пије хладна вода.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Враг наш је разбијен, Но још нам гуја плете мукло мреже И бриге наше младе главе снеже, Последњи гутљај бола је испијен. Гуслари, где сте? Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд. Знам, на истини је ово, и плеле би се у венац душе.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
истину На дну ове воде Сија биљурна вучја глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог. При себи од јела имају по два хлеба који се смрзли на мразу, па као да једу кору од дрвета.
— Како не можеш?! Хајд’, узми преда мном. Исајло стави пастилу у уста и узе гутљај воде. Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То тада почех да дишем правилно и дубоко: Мало спаса навираше уз гутљај млака даха, И већ је утицало у мене оно што беше само високо, Као океана део, продором првим краха, Али што унеће, у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Крошња му до седмог неба допире, а корење је до срца земље спустио. Под тим корењем кључа извор живота. Ко ма и један гутљај попије — ослободиће се болести, старости и живеће све док му живот не досади. До њега још нико није дошао.
До њега још нико није дошао. А и ко би дошао може да узме један једини гутљај воде. Како да га њеном сину да? Како да превари вештице—чуварице, суру орлушину и белу змију које крај извора чувају
Указа и на невоље које чекају оног ко крене ка извору живота, признаде да се само један гутљај воде—животнице може узети, па заплака. — На теби је да одлучиш. Ти си једини који би смрт могао да превари.
Жестоко замисли се Варалица. — Па, добро! — рече напокон. — Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити.
Али шта ће Варалици мртве вештице? — Шта тражиш? — питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе! — осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице?
Златокоса се у своме обличју јавља само кад се сунце и месец размењују. Завара ли је и украде ли кошуљицу — моћи ће и гутљај воде да заграби и побегне, али не пре него што кошуљицу назад баци. Која је ту хитрина потребна? Која присебност?
У последњи часак се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад.