Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Глас му је некако троструко излазио из дебеле гуше. — Жива или мртва, — викао је на скупљену гомилу, — данас га морамо имати!... Онака човека он да убије!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не знамо зашто, а није ни важно. Судијама је већ свега тога доста! Смењују стрелце, отпуштају војнике, џелате
Африка
Између џиновских стабала, која се гуше у своме грању и лишћу као прегојени стари црнци у салу, трепере витке палме са руменим гроздовима у лишћу.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале? Школа им је дошла до гуше, тамо им деца уче да пуше! И кино их све више квари јер приказује љубавне ствари.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Неко мора и да крмани! - рекао је, иако је скела била заглибљена у муљ до гуше. Наслонио сам се на ограду и погледао га, а затим смо све троје бацали каменове у воду, и као и увек када сам се
Црњански, Милош - Сеобе 1
тако да се гушила, њој се учини да јој вода и блато улазе у гојазно младо тело, пуно округлина, и да ће јој доћи до гуше, да је задаве.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његова фамилија била је најжилавија од свих породица које сам икада срео. Остајали су укопани у земљу до гуше, и поред тога што им, као и свим осталим Херцеговцима, никада није пријала отужна вода из артерских бунара од које
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце сјаје, ритине се пуше, А по глибу жабетине гуше.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио? Ко би смео да јој каже: — Нано!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље, зверка мекане душе, моли пчелара за наук мудри како се пчеле гуше. Савет се хитно прима пре него дође зима. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Целе је ноћи врило од пуцњаве, а војници се укопавали све дубље. А када дође зора, укопали се и ми и они до гуше, па нико да макне. И где се ко затекао тада, ту је и данас. Време је споро одмицало.
Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје другове, или што за јело.
Ми пуцамо више зарад морала. Засипамо целу падину, не би ли га случајно нашли. А митраљез и дале цикће. Наши се гуше у ропцу, онако незаштићени, на отвореној пољани. — Ено га! — повика командир. — Нишанџије, напред!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једва сам могао корачати кроз ту масу славних луди што ме окружују и гуше се ко ће се прогурати ближе мени. Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Две старе торокуше Тисућа и Хиљада, век се читав рогуше, Воде седам џихада, Ал из блата до гуше Неће изаћи никада. Хиљада и Тисућа: Поданице беспућа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом гуше И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи Везивао све растављене душе!
О, како те жалим! — гле, сузе ме гуше, — Оличена судбо свих живота редом, Тебе, браћу људе и све живе душе, Једнаке пред општом неминовном бедом. Подне.
Ти би дошла к мени без сузе у оку, Иако те боли раздиру и гуше, Скривајући јаде и тугу дубоку, У кутима тајним нежне твоје душе.
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили, Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
наше једнолико време Безбојно, сиво, и у њему душе Скомрачне, ситне, пакосне и нéме, Што се у ропству свога страха гуше.
Ове ноћи, кобне, лепе, Многе душе Ћутом стрепе, А топле их сузе гуше. Ове кобне, лепе ноћи Трепте звезде У самоћи, А гласници смрти језде.
И нек падне С душе Болне, јадне Терет страсти, немира, што гуше; Јер су гадне Зоре без сванућа, Будне ноћи немоћних чезнућа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, гркљана, рамена, мишица, лакта, чланака, руку, прста, ноката, грбине, крстина, груди, ребара, слабине, из срца, из
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ћелија је у њему сада, углављена између ребара, налегла на стомак и притиснута брадом. У средини те густе празнине гуше се откуцаји нечег малог, невидљивог. Сам. Подиже се и затреска песницама о врата. — Донеси ми воде!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти би дошла к мени без сузе у оку, Иако те боли раздиру и гуше, Скривајући јаде и тугу дубоку У кутима тајним нежне твоје душе.
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе.
О, како те жалим! - Гле, сузе ме гуше, Оличена судбо свих живота редом! Тебе, браћу луде, и све живе душе, Једнаке пред општом, неминовном бедом... Подне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И подижући руку више главе напосле до гуше: — Јер, ево довде је дошло, не довде. Нешто се у мени сломило... Али говорићемо сутра...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе? Зар их овде има? Зар земља сузе, зар све не узима? И мокро свуда! Ух, како је 'ладно Биле и ваздух...
И док наше мајке сузама се гуше, Брегалницом расте гробље ново, свеже; То умиру храбре, племените душе, И Кајафин жиг се над Софијом реже.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: “Нека живе деца.” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: “Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И одмах се објашњава: за ту чудновату особину „чистоће, мирноће” да је „устајала, загушљива” (чистоћа, мир и ред који гуше!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер ова авет, овај вампир бледи Не пушта никог док га не исцеди. Он мреже стеже, жртве му се гуше; Њему се мили кад те несвест хвата; Залуд га питаш: — „Та имаш ли душе?“ — „Шта ће ми душа? Мени треба злата!
Краков, Станислав - КРИЛА
Као да задрхта земља. Потом тупи пуцањ пушке, и опет тишина. Ноћ је као пред буру. Тамни се облаци навлаче и гуше уплашену светлост неких будних звезда. Кроз мрак промиче дуга поворка војника.
Петровић, Растко - АФРИКА
Између џиновских стабала, која се гуше у своме грању и лишћу као прегојени стари црнци у салу, трепере витке палме са руменим гроздовима у лишћу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Алах! Алах! и чекао сам сваки час да се Турци сјуре у наш шанац, да се борци дочепају за гуше и да сви колико нас је у шанцу изгинемо у овом страшном покољу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мириси нас гуше, но циљу смо ближе. С тајанственог брда поклопац се диже, У дну пећине се блиста натпис: Умор. XИИИ И срешћемо се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
П. која је извађена из гуше живога петла даје се деци као предохрана од богиња (СЕЗ, 17, 45). П. може да послужи и као амајлија. Три зрна п.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са обале оценисмо да је човеку таман до гуше. Онда се нареди прелаз. Јахали смо и ми један поред другога, да бисмо се задржали за суседа, ако би се који коњ
За њом уђоше још два Грка, апаша, стисла уста и накострешили се. Али, и мени је већ било дошло до гуше. Ставио сам брзо руку у џеп од блузе, где напипах револвер. Е, сад ми је лако.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Двојим господаром један слуга с пословањем својим не може на вољу угодити. Не рад душе, него рад гуше. Триста зала из свога им грла. Блудљиво разроко око не спажа чистоће.