Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На њу пљују и бољи и гори!... Чак Сима... Сима бежи од моје куће!... Тешко ми је... Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... И опет обоје сагоше главу... Сузе су капале, па и престале.
А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом... И он осети како га вода гуши. Хтео би да се отме, али не може... И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... Он изгуби свест...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен. Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи!
Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор! Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више. Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се. дан за даном, а оно све по старом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само се Јуришић грозно мучи у неком махнитом и бурном узбуђењу. Гуши се Јуришић, и осећа страшну жеђ и како се онај велики црни црв ускомешао у мозгу, а обруч неки дави га до умирања.
Африка
уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под њом гуши. Одмах затим прилази ми неки старац и тражи десет франака. — 3ашто? — Да ме сликаш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али му ноздре нису више дрхтале од љутине, од подсмеха, него је често дисао тешко, као да га гуши неки страх. Варвара је приметила, на детету, главу, која је расла брже од тела, била је уплашена, ужаснута, али је
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
тако, наишли сте, први сте наишли, а ја сам имао потребу да гласно кажем оно што ме гуши од јутрос. ЈБУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили; пријатељу сте поверили.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада знам да је била у праву: ја морам имати једно место само за себе, или сва остала бивају оклоп који ме гуши. Собица на тавану била је то место и ја нисам претерано уживао кад бих затекао Весну да цуња по њој.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Земља је таква, она се гуши од барута и метана, она воли да се греје уз огњиште где пастир грањем потпирује пламен, земља друштво човека
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића. Због тога су сва средства отпора дозвољена, препоручљива.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У то време, педесетих година, »обе Србије« падају у тежак положај. Јаван живот потпуно је обустављен, строга цензура гуши сваку слободнију и напреднију мисао, књижевни рад се једва осећа, публика је заплашена или равнодушна, и тих десетак
Милићевић, Вук - Беспуће
Она прелажаше кућом као сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши. А све прелијевале и претапале сузе, јецаји пуни горчине, јауци пуни крви.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
дочека: „Чу ли, чоче, чу ли, дете моје, Што год видиш, све је ово твоје, Ватај, руши, чупај, једи, пеци, Боди, гуши, натичи и сеци, Туци, гули, пали, дери, кољи, Царуј, сине, по својојзи вољи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
вербални окршај са мојим оцем — једним од најгенијалнијих усмених књижевника које сам икада упознала, па почиње да се гуши од плача.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Уштап утвара газом прелази - гњиле мошнице у бакрач с медом мочи. Кошнице, смиљем кађене, гуши успара и фујка зефир, врео, воштани, у разбој ноћни, крцкав, коштани.
Са тмастих руна зажуборе прела. У шпиљи рог је, точкови у клипу, а бразда жудна гуши ралу шкрипу. Шљивике гужва рачваст налет ветра. Из једрог ткива - прсла тикво с међе! поцури влага, пламћу мèсојеђе.
Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак, голих стопала, проноси Месец с крвних обала
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Гледам ону столицу на којој је седео, па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде на памет: боже мој, покојник је, колико јуче, умакао у тај сланик... (Заплаче се.
ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши. САРКА: Остави, бога ти, то, него шта је теби, жено, те си се прилепила уз тај зид као таксена марка?
) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено? АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка? САРКА (притисне будилник, гуши га, али не помаже): Откуд звоним, шта имам да звоним? АГАТОН: Звониш, боме, те још како!
Да почнемо, дакле, од Сарке. Шта њој треба: једна гуша, једна душа! САРКА: Немој ти мени мерити ни по гуши ни по души, него што је право. АГАТОН: Морамо водити рачуна и о потребама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши... Пред другом кафаном повезани коњи за дрвета на тротоару, а изнутра допире песма пијаних људи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином. Једва чекаш да у гледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну
са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срде лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад бих још једном осетио да волим, волим? НАРОДНИ ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло.
Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах? Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу девојке, њином притоком, Она то већ, из далека,
А звезда никад нема. Из стења тече нешто, црвено као крв, а стене су посуте неком жутом маглом, која гуши, страшна као сумпор. Шест дана ћутим и живим у мраку.
Ни један миран пут, ни једна долина, све саме провалије и ртови. Мрак свуд, неки провидан, жут мрак, који гуши. Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи. Страшне, огромне крпе и мреже лепршају по кућама.
црвени Христоси деле праведне од грешних, ја, опет, једнако, као у „сну, провлачим и ширим руке, кроз тај мрак који гуши. Уморне очи доводе до визија.
А нека огњем опржена и насмејана села у Прованси, увијена бедом, узалудношћу и досадом која гуши. Понека огромна варош, у којој бесмо, у којој је грмљавином и топотом јурило неколико хиљада точкова, никако се и не
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И старо и младо, и мушко и женско, гуши се, пропиње, гура, тиска да ме што боље види. Напослетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај.
Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сâм!... сâм!... Одједном му заигра усница, а десни брк оде у страну; у грлу му нешто застаде, па гуши, незгодно! ... Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сместа те хапсимо, да не би наново Унесрећио неко женско чељаде!” ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ Гуши се од љутње несрећни деда, А љутња, што је беспомоћнија. Вереницама бившим, изгледа Да утолико више прија!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Очаран, без свега што ме давно гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола
Као звер ме зграби И понесе собом у пределе суза, Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна медуза! Она господари!
Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.
Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта. Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила,
И зато јој теже падало. Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши како заједно са паром гута речи тих песама.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јече трубе Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом живот.
О одвратности спрам ситнежа људи, Ситнежи рада, ништавости свега, Живота који за комадом блуди! О, како гуши, к’о несносна стега, Тај живот где се лаже, пузи, плаши Свачега што је светлије и јаче.
А он страшни пример свом потомству дао, — Тужно, иза њега, или баш због њега, Цело труло царство Немањића славних Гуши се у крви, забуни, у сраму, Крши под теретом свих грехова давних; Вечна Правда тешку разастире таму И содомску
мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да гуши. У мојој души суморни пејзáжи На мутном сунцу тамне и трепере, У души мојој — ти, мој боже, кáжи!
бедна срца суши, Лаж која к’о мора на наш живот паде Бацајући сенке, к’о велике кладе, Пред ноге нам; која умара и гуши, О! — она која у свести и души Ствара тужну пустош, неречене јаде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па он је годинама мислио очевим мислима и живео његовим идејама. Прстима стеже слепоочнице и уздахује као да се гуши. Не, не мисли он онако како је вечерас говорио. Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече?
— Стојте, браћо, не бојте се! Војска није владина и краљева. Војска је сељачка. Сељак не пуца у сељака! — гуши се Аћим, а његове речи затрпавају псовке упућене онима што беже. Чини му се да и брест маше гранама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Као звер ме зграби, И понесе собом у пределе суза Гуши ме, а моји напори су слаби Да се сатре ова похлепна Медуза! Она господари.
Св. Стефановић ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох, познавао сам добро овај мир, мир гробља, мир који гуши, неиздржљив, ужасан. Само се светлост полако увлачила и, постепено и опрезно, откривала ствари.
Тада заборави све по стоти пут па осети како га гуши један мучан осећај страха у сну, исто онако као у рату, у црним кишним ноћима пред наговештену борбу, кад је извесност
И Петроније Свилар осети истог тренутка како и њега нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он се залелуја на дрхтавим ногама, затетура неколико
И мени се чинило да се онај мутан, жут и прљав муљ руши право у моје срце, да га плави, да га дави, да га гуши у оном најкрвавијем ропцу умирања.
И заиста, то сећање, састављено од јасних слика, јави се искидано и у исто време са наступом оне туге која гуши, па после стеже срце једним узаним обручем до болног заноса.
Леђенског, па је у грудима осећао као неко клупче које га гуши до плача. Та проклета граница, тако видљиво и сурово постављена у канцеларији, иде за човеком, па после стоји онако
Један рундов, сав мокар, провлачи се између сељачких ногу, и све се гуши у жагору, у густом диму, у оном влажном смраду. Мувају Илију Илића, мувају мене, сви се редом мувају.
око њега и круже јастребови над њим, па се ништа под милим Богом не чује до шум њихових крила и оно зујање, њега нешто гуши и стеже у грудима, да га удави.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави? А она те тако воли; Али много, много страда.
КОБ То рећи данас ја не умем више, То што ме боли и болове гуши, То што ми поглед као облак брише, То што ме труне, што ми снагу суши, То зашто сан мој на сан не мирише.
С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште једном име господара, Који као тиран гуши земље свете.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
великоме простору Софка се губи, подузима је језа, страх, а одвећ мали, неочекивана близина, агресивно је притискује и гуши.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод. Шта ли сам и шта пута гледао салик твој, Питао ветар јужни: шта ради Стеван мој?
Видим клету неједнакост Како правду гуши. Тешке сузе сиротињске Боле ме у души. Човечанство да би стресло Иге срама свога — Ето то је старо гесло
Петровић, Растко - АФРИКА
уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под њом гуши. Одмах затим прилази ми неки старац и тражи десет франака. — 3ашто? — Да ме сликаш!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Шта ми је сад?... Кô да ми поноћ паде на очи, На груди стена с својим теретом Дисање слабо гуши у груд’ма. (Баца пушку доле.) И ти си тешка кô од олова! Радаче!... Вуче!... Где сте сад?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге. Лежим на леђима и нешто ме гуши. Напињем се... али неки се обруч стеже све више око мојих груди, и кости као да ми пуцају.
— Извлаче се... Дижу се... Трче десно... Скупљају се. Опет ме обузе немир. Као да осећам неки кобни дах, нешто ме гуши. Смета ми чак и каиш од шлема. Повлачим га прстима надоле. Чини ми се, лакше дишем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
завичају и своме народу као и замишљеност пред страшним законима живота и смрти, у тузи која уздиже и у срећи која гуши. У њима, наш човек се први пут стао обазирати по свемиру и људском немиру.
Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише. Облак се вије, Сунце се крије Сербији.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му пару и дисање. — Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и гуши, Но не видиш сунце у бари сред кала.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе. Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска. Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.
Ено по селима већ се виђају Срби. Он не одговара. Миран. Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: — Чекајте! Сад ћемо, сад.
Ћипико, Иво - Пауци
— понови. — Жељна сам знати што би сад урадило оно лудо дијете: бих ли се око њега кињила као негда? . . И, говорећи, гуши се од смијеха. — А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!
је живо у очи, па ухвативши руком поповски оковратник, продрма њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши! А да није овога ... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.
Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се... Натеже се свом снагом да се извуче на ливаду, на суво... А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати...
Обазире се уоколо да их негдје положи на сигурно, али никако да их из руке испусти. А Ради дошло до грла и гуши се... Напреже сву снагу да му каже да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити... Но залуду...
— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха... И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми је несигуран, колена ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање. Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају.
Једва чекам да се све ово заврши јер ми је чекање постало неиздрживо, гуши ме нешто у грудима, осећам као да сам потонуо у житки глиб, да не могу ни горе ни доле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака. Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души.“ А Србин ће њему: „О Господе јаки!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стењући, он се диже са столице. Ваљда хоће да говори. Задеде свој дебели прст у огрлицу, као да га ова гуши. Гунђајући поче да је цепа. Онда се стропошта на патос. Усплахирена и забринута лица, појури Кеплер своме господару.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дошло ми да му се и ја јавим за пациента: у грудима, овде, нешто ме много гуши и пече. Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена.
Просу се низ песмица: песме љубави, младости, растанка, и најзад оне туге којој нема имена, која подједнако гуши младо и старо, срећно и несрећно, зато што човек има срце, и срца имају слутње. — Сурдина, господо, пианисимо!
А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу. Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу
и увек на доконом скоку и са фотографским апаратом који слика кроз зидове, слика и окреће филм — паланка се гуши, и повраћа саму себе. Паланка има срце. Само, ето, много треба путовати да би се стигло на дно тога срца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Онда ти мора да си већ отрована. — Може бити! — одговори она. — А осећам да ме нешто гребе у гуши. — Е, то је. Ти си већ отрована!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам...
Пијуцима буше чауре. На фуражна кола бацају сандуке, архиву, па их поливају гасом... А дим од сагореле коже гуши. Простор је засићен гаром и чађи, што миле по земљи. Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима...
Нека тајанствена тама обавија нас, а ваздух као да гуши. Војници набили капуљаче или увезали главе марамама, и онако погнути промичу кроз облаке као утваре...
Војници лежу, док пожарни бацају свеже гране, које пуцкарају на ватри. Мирис смоле већ гуши, а дим штипа за очи. Мој посилни бацио шаторско крило на грање и покрива ме ћебетом.
— Помало, а поваздан — вели један. — А-ја... док ми се не заглави у гуши, да осетим залогај, не вермам ти ја то грицкање. Једном, али вредно.
Неко рече: „Назепшће... Овако ће се пре ознојити.“ А мене нешто гуши и пред очима трепере неке искрице. Као да гледам само кроз један крајичак свести, па су предмети унакажени, главе