Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
! Мога знања? Мога јаднога знања. Понекад, истина, док се узбуркана душа гушила у неизвесности и сумњи, оно је водило очајну борбу умирења и задавало жестоке ударце моме наследном страху.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А ето, сад, јаше, на обесним кобилама и вређа њену успомену, као да је живот бирт. Толико су га та сећања гушила, да је морао да откопча огрлицу око врата. Главу је спуштао у шаке уморно, као да плаче.
Њој се чинило, у бесвести, да њу притиска цела кућа, цео кров, цела таваница, а, при крају, цео Кијев, цела земља. Гушила се и чинило јој се, да ће дете родити из ребара. Очи су јој, кад јој дете показаше, биле пуне суза.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У самртном страху, тако да се гушила, њој се учини да јој вода и блато улазе у гојазно младо тело, пуно округлина, и да ће јој доћи до гуше, да је задаве.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
нараштај, упућивао га у високе националне и људске дужности, спремао га за једну историјску обавезу: ако је поука гушила поезију у њој је, барем, било неке величине.
Све остало је у другом плану, а нарочито „осећања”; она су скривена, потиснута, да се песма не би узалудно гушила, да им не би робовала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нека измаглица, измешана са димом ОД мокрих пањева, развлачила се свуда, гушила И штипала за очи. Шатори се видели на све стране.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори: — И ја могу, а сви други не могу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад сам легао, киша је пљуштала. У лименом жлебу, на зиду поред моје главе, гушила се вода. И мени се чинило да се онај мутан, жут и прљав муљ руши право у моје срце, да га плави, да га дави, да га
— Боже, како сам срећна, ох колико сам срећна! Никад, целога свога живота, никад нисам била тако срећна — гушила се упијајући се у његове очи. — Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце?
Ћипико, Иво - Приповетке
Није боловао него недјељу дана... Пазила сам га као свога. Да му бог прости! —А љекар? Шта уради он? — питајући гушила се у сузама Цвета. . —Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао....
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза тужном бистрицом Гушећи силом осмех пакосни У мушким груд’ма живот гушила.... ПЕТИ ДЕО ПРВА, ДРУГА и ТРЕЋА ПОЈАВА [Турска војска, у којој су Станиша и његови људи, надире кроз Црну Гору.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Момцима шумарима је давао немогућа наређења. Шума је дивљала, сама себе гушила и насилно крхала, али Стефану је то право било. — Не лупај секиром, не могу да гледам птицу која се боји и запомаже.
Борила се Лекса са својим карактером. У тој девојци птичијег лика, као и у оца јој, у девојци тананој као шибљика, гушила се и романтика несрећне младости, и романтика породичног замора, и трагедија једног споредног и занемареног члана
Понекад, Јосиф је тражио да свира. Та свирка је мамила сузе на очи сваком живом, а Лекса се, негде скривена, гушила од плача, ударала у груди од немоћи, јер су и код ње живци већ сасвим попустили били.
Но и то је нестало кад је чула да отац тога јутра опет има температуру. Путем у школу гушила се од плача, и тако стигла и у разред.