Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако сам заспао, иако није било још ни девет сахата Нисам ништа сањао. Нешто ме је притискивало на груди и гушило. Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мокар мирис жбуња, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је то гушило и успављивало.
То што је све тако непредвиђено дошло, поражавало га је и гушило. На други начин и оштрије, него његов брат, Аранђел Исакович осећао је ужас; грозан ужас што је око њих све тако
Мокар мирис обала и врбака, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је гушило и успављивало. Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је и сад била, као и при поласку, нека даљина.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем. Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи. И одлазио сам пре времена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овај други ров је служио за саобраћај и за обављање разних потреба, те је ту гушило од смради и задаха. А ту се делила и храна. Огромни казани су се пушили и дебели кувар је већ наливао великом кашиком.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То ме је гушило, те изиђох у ходник. Воз је био стигао у Срем и пролазио испод Фрушке горе. Неке гране ударале су у окно, које је било
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ма да је овде из свих улица куљао свет, да их види, ипак није се гушило, није било тишме. Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар викну, те се мало успостави ред. Сишли смо у нашу кабину. Али нешто нас је гушило. Наша су се чула привикла на широке просторе, на хладан ваздух, на шуштање лишћа и лепршање ноћних птица, те нас сада
Нешто ме је гушило. Онај завика: — Не дам... не дам се! — управи стакласте очи некуд горе, и руке подиже изнад главе као да се од нечега