Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.
Пламен освоји сасвим. Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао. Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше... Он осети како га свест оставља. — Пуштајте ме!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
застао је, љутитог и огорченог изгледа, али без трунке оне радозналости, која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент права Алексије Јуришић.
Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести. И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски. Крцао је зубима орасе, и онако искривљен био је ружан, необичан, страшан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док се њихов смех гушио. А овде, све је мрачно, и смрадно, и не зна где ће спустити, ноћас, да одмори, уморну главу. Кад би се у Хртковцима
се причини да чује смех тог младог створења, које је био упознао на путу, а кад помисли шта о њеној матери причају, гушио се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно, код прозора. Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље. Осећао је већ како му прилази.
У пожуди коју је годинама гушио и са којом се тако дуго тетурао, био је навикао да крај те своје болести, и тог свог посла, замишља пријатним, без
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Он је био дубоко незадовољан животом који га је стално притискивао и гушио, осећао је у себи велику снагу која га је распињала, жудио увек за нечим јачим, вишим и лепшим, није схватао живот без
КЛАСИЧНИ МОТИВИ. — Окрећући главу од »бледе садашњости«, са жељом да избегне живот који га је притискивао и гушио, он се окретао оном што је некада било, »седој прошлости«, и јаче но иједан српски песник осетио високу поетску
Милићевић, Вук - Беспуће
И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.
у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.
Њега је гушио тај ваздух. Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце;
руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе. Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И Хасанаги се треба смиловати. Ако се помео, није се ниодчег помео. Њему је увек морало бити најтеже. Хасанага је гушио побуне, још ће се причати у коликој крви. ХАСАНАГИНИЦА: Знам ја какве сам рукаве прала!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
другова истих година, истоветних душевних узмаха, чинили су људе раздраганим, и бујао је колективан занос, који је гушио сваки узмак и слабији дрхтај срца. Сада, војници су уздржљиви и хладни.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Овај мрак је био сав ваздух, падао је, као прах, на зидове, дизао се, као прах, са земље и гушио. Куће су изгубиле облик и љуљале се, улице су биле дубоке и пругасте као ораница.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и извињавајући се што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне! — Па, снашке, како ја више нисам код вас...
И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка је легла у кревет, узмицала и трзала се од његовог додира, а он се дуго мучио и гушио у брзом, врелом дисању, да се не окрене њој и не загрли је, врелу и снажну.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
да гледа, са језом, како људски живот, у трену, постаје ништа; умео је да ишчекује, нем, онај крик што уводи у смрт. Гушио се, али је гледао и ишчекивао: у тим тренуцима као да су се пред њим расклапала пространства црне, сипкаве мемле од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Све, све ћу вам казати — гушио се Свилар. — Све? Заиста све? Браво! Е тако, ето. И ко те је увео у „тројку“ и где сте набавили експлозиве, а све по
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Заиста, како сада то осећам, да сам их онда разумео и неговао уместо што сам их гушио, знатно више бих оставио свету. Али тек у зрелом добу сам схватио да сам изумитељ. За то има неколико узрока.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Нисам издржао до краја песме и побегао сам у своју празну преграду за спавање, где сам се у потоцима суза гушио. Идвор, са својим сунчаним пољима, виноградима и воћњацима; са крдима; стоке и стадима оваца на паши; са прекрасним
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
[. . . ] И док ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са
Краков, Станислав - КРИЛА
Сунце је било за све прљаво тог дана. Није било довољно светлости. Дим је грозно гушио сушичавог Казимира. Кашљао је, бацао згрудвану крв из плућа, а осећао је бол туђих рана.
У Сергијевој колиби чула се сладострасна вриска. Бора је извео бароницу, коју је гушио запарни ваздух у колиби, и они су посматрали кружење наших апарата, и весело поздрављали победнике.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плашљивих фауна, видех, јуре чете Упивши у мене сав свој поглед зечји, Певајући псалме неке вере свете, Које гушио је њихов поглед дечји.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да ћемо сви ми просто излудети од тешке оморине која је треперила око наших обамрлих тела из којих зној није излазио. Гушио сам се, читава лева страна груди трунула ми је од оштрих пробада.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У четврти разред, од девојчица, дошле су само три другарице и Господинова сестричина. Ваздух је гушио већ од ране зоре; сунце пржило: од јаке сунчане светлости Коду су јаче болеле очи и дете је једнако жмурило.
Жене су плакале. Почеше да јецају нека деца, а Мија се гушио од плача. Господин-Васа кашље. Он и Мимић ухватили су се сада испод руке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али гране су биле влажне од кише, а из дрвета се истезао модрикасто жућкаст дим, који нас је гушио. Људи су дрхтали. Хлеба нико није имао, ни чаја, ни шећера, ни сламе, ни хране за стоку...