Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Снаго, поуздање моје!... Девојко моја!... Па се окрете и јурну као вихор... Хтео је сакрити сузе које га гушише... Она и да је хтела сузе зауставити, није могла. Оне су лиле потоком.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту