Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Она је лек и од кашља и сипње (теј, ібід., 352; утуцана мезгра, с медом, која се једе, ібід., 368); гушобоље (накадити завој, ЖСС, 277); болести »срца« = стомака (теј од с.
, 368; према србуљама, треба је кувати у маслу и појести је, а сок попити, Софрић, 80); гушобоље (сок г., ЗНЖОЈС, 14, 60); врућице (ЖСС, 169); провора (семенке скуване у води, ГЗМ, б, 1894, 802); кад испуцају
кора је лек кад се забоде трн под нокат (СЕ3, 40, 235); з. жиле лек су од кожне болести (ГЗМ, 20, 347); против гушобоље сипа се у гушу нишадор кроз цевку од з. (СЕЗ, 13, 1909, 338). 3.
Јабука је лек и од »изеда« (опште изнемоглости, іб., 172), гушобоље (СЕЗ, 13, 437; 14, 227), опекотине (ЖСС, 274), од брадавица (забоде се у ј.
КУКУТА Сцхіерлинг (цоніум мацулатум). Кукута (главоболно зеље; свињавац; водена мрква; мишје зеље, Шулек). Код гушобоље обавија се болеснику врат к. испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ).
Од л. каше праве се облози код опекотина, рана, мицине, запаљења плућа, болова — код деце — у трбуху, гушобоље (ГЗМ, 4, 151; 12 150; Беговић, 249; ЗНЖОЈС, 11, 266; 14, 59). Улогу л.
У народној медицини, плод од м. туца се и привија код крајника у гушобоље (СЕЗ, 40, 126; 231). Кога боли глава, или има веће поремећаје у мозгу, кади се и пари врелом водом у којој су скуване
М. к. је лек и од жутице (корен се кува у белом вину, СЕЗ, 14, 222), и гушобоље (облог од истуцаног корена, иб., 227). МУШМУЛА Міѕпел (меѕпілуѕ германіца). Мушмула, начпола, невестица (Шулек).
Популаран лек од водене болести (ЖСС, 308; ГЗМ, 12, 1900, 151); гушобоље (ЗНЖОЈС, 14, 59), зубобоље (ГЗМ, 4, 158). Теј од стуцаног семена или лишћа употребљује се као диуретик (ГЗМ, 4, 158;
С. је лек од кашља и назеба (ГЗМ, 4, 163; 20, 349; ЗНЖОЈС, 11, 269; 14, 67), гушобоље (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 40, 83), мицине (іб., 236; ЗНЖОЈС, 9, 47), краста и рана (СЕЗ, 40, 83; 236; ЗНЖОЈС, 11, 269).
224; СЕЗ, 40, 233; ЗНЖОЈС, 5, 94; 11, 263); изгоретине (СЕЗ, 13, 357); магарећег кашља (ГЗМ, 4, 153; СЕЗ, 40, 128); гушобоље (СЕЗ, 40, 126; 231); мицине (ЖСС, 264 ид). Сок од ц. л.
К. се на Пресвету (први дан Духова) уплиће у венце у цркви и затим употребљава за лечење гушобоље, сугреба и несанице, а и против мољаца у рубљу (ибид., 388).