Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нашта му ово, помагај! Који ће му гуштери овде сад живити? Беж'мо, браћо, одавде; начаст ономе ко га је тако начинио кад је таке памети!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За себра увек верна животу, за себра који сунце воли. Ако живот изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра, себар издати неће, за себра који у поводу води по десетину себара
црне су ти очи у глави, ма и не дирао у бога, да се бије палицом сухога глога док му телом не погамижу модри гуштери и змије, док од њих не поплави.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Узан камени пут претвори се у стрму козју стазу кроз шикару. Омамљени августовском јаром, гуштери су их лењо гледали својим препотопски старим очима са врелог камења дуж пута.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Какве свице? — Љубичасте. — Свице, на жалост, нисмо још добили, али ту су вам шкорпије, вилини коњици, муве, гуштери, змије у облику наруквице, привесци у облику привесака, корњаче у облику корњача ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онако, у сивим оделима, пузали су пешаци као гуштери уз обалу. Неколицина измигољи и за трен ока ускочише у непријатељски ров.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кан’ дасу вас змије пиле, Змије пиле и гуштери?“ Ал’ бесједе миле снае: “Бре Бога ми, свекре Петре! Дуге њиве и широке, Ваздан жесмо, крај не вишмо.“ 101.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Чуше га и неке роде и чапље што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се, претворивши се у уво.
Роде и чапље почеше да скачу и заплећу ногама; гуштери и жабе исправише се, начинише коло, почеше да цупкају својим стражњим ножицама, да скакућу и одскакују високо, лако,
Свирка се прекиде, прекиде се и игра. Сви попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе, жабе поскакаше у воду бојећи се да се не понови с њима то чудо што их је малочас снашло, а крава
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
за њега: кад су се први пут срели, гледала га је одозго и жмираво, стајали су уз манастирски зид по коме су милели гуштери, а шума је кркљала од вике и свирке...
Газдица Ђорђија за трговином у Београд одлутао, а старина Аћим за сељачку правду тамнује где се легу гује и гуштери зелени. Двор им чува Мијат, верни слуга.
га она мрзи, ћутањем јој казује грехе, не сме да пита кад ће родити, руке плашљиво миле по њеном трбуху, њој гадне као гуштери, па се одмаче и припи уз даску кревета. Може сад из кревета да га избаци. И из куће.
Ћипико, Иво - Приповетке
Живот и сунце осваја и као да са презиром гледа на старе злогласне рушевине, чиј у утробу данас гризу пацови, змије, гуштери и инсекти. ...Летње ноћи пролазиле су брзо као летња киша. Те тихе, мирисаве, мистичне ноћи!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гле Северина град, у развали лежи сахрањен! Гди су биле куће, гњизде се гуштери сад. Није л’ то предел Дечанскога негда области, Гди је Србаља мач крчио владу себи?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте... На њој данас седим и даљину гледим: Ваљда гдегод ближе миран кров се диже, Или добар пастир стаду следи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свему се овоме нисмо надали, и зажалисмо за оним маслинама на Крфу. Излежавамо се беспослени, као гуштери на сунцу. Услед недостатка важнијих вести, преувеличавамо ситне догађаје из бивака, да бисмо бар нечим забавили свој
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И змије и гуштери и сваки живи гад бежи од њега нит се сми које прикоснути к њему, и волили би — вели — у ватру отпузати неголи под њега