Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље. Чивут је сав дрхтао од стрâ. Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још једанпут у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оп је непрестанце викао: — Симо!... Симо!... Сима најзад стаде. — Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... — А... нешто не чујеш!... Остарело се! — вели Сима, а крије очи... — Ходи, сврати мало!
Маринко махну руком. — Махни! Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока. Јаки је као црна земља!... Него, данас нам не пође за руком.
Једна црна мисао прожеже јој мозак. Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. — Реци! Смеш ли ми у очи догледати?... Јеси ли девојка?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
После, оно кад груне — милина човеку чути! Али он хоће у пешаке. Каже: ово вреди — ако ћеш на пушкомет, ако ћеш за гушу! Страх те погледати кад се наљути. Тај где удари, ту трава не ниче! — А где је рањен? — Богами, не знам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? — чуди се гост, не знајући ни сâм шта више да пита Јулу. — Е — предложи поп Спира — ’оћемо ли да мало исперемо гушу вином? — А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера. — Па имам тако тридесет акова.
— »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«! Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо! Па избезумљен, помахнитао устреми се, полети, сурва, шчепа и свом снагом стеже гушу старице која је крваво кркљала. А кад је пусти јурну у своју собу и закључа се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била мртва, да је нису однели из лазарета, да тај загуш расеку.
Тренутак, два, чинило се, да ће се братенци шчепати за гушу. Трифуну, међутим, клону глава, али се после исправи, а био је само прст, два нижи од Павла.
Био је устао и одмеравао тог човека и меркао место, где ће га ухватити за гушу. Међутим, Божич приђе столу, где је било неколико камиша на сребрном тањиру, и поче да припрема два чибука, које је
Осећао је, каже – осећао – како га је једна ледена рука зграбила за гушу и како га дави. Имао је још само толико снаге да се повуче до дрвених капака прозора, и да их отвори.
је, у исти мах – иако се и он смешкао – ценио, и бирао место, где ће, Вишњевског, ако затреба, муњевито, зграбити за гушу. Вишњевски га је, међутим, посматрао, доброћудно, и пунио му чашу.
А Павле је шкргутао зубима, при самој помисли, да сретне Вишњевског, а да га неће моћи зграбити за гушу. Кад је госпожа Јулијана, у друштву Петровом, једног дана, изненада, дошла, у посету, весела и насмејана.
тог официра, његовог рођака, обузме, једног дана, беснило – говорио је Трикорфос, Витковичу – ухватиће Костјурина, за гушу. Најбоље би било, што пре, послати га у Бахмут, али не у сербски, сербсковенгерски, пук бр.
Која је тако рећи још дете. А миражџика. Исакович га је био шчепао, онда, за гушу, и био би га стровалио, кроз прозор, са другог спрата, под платане, у башту, да га нису савладали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Лисица се примаче, а јазавац — ћап лисицу за гушу! Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини? Јазавац вели: — Заједно ћемо овђе чекати ловца, лијо!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Светозар одлази.) МАКСИМ: Ти си скот! СОФИЈА: Шта ти је сад? МАКСИМ: Да те стиснем за гушу, па да ти кажем шта ми је. Какав те бал снашао, горопадницо, какав бал? СОФИЈА: Код своји људи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Француски? —Знаш шта? Кад моја професорка француског дочепа неког сиротог писца за гушу, па почне с анализама слагања времена и тим системима, онда од најлепше песме на свету, као што је, на пример,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Јесу ли се предали? — Јес, кад смо их ухватили за гушу — одговарају поносно старци. — Које су вере? — запита неко од војника. — Па видиш: швапске...
Причају, како су мислили да су нас заробили. — Ама замало, бре, да нас увате за гушу — објашњава неки од наших војника.
Онда изненада скочи на Грују и дохвати га рукама за гушу. Ја прихватих дизгине његовога коња. Груја размахну снажним рукама, тресну га о земљу, у магновењу скиде пушку, и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МЛАДЕН (показује на Ивковићева врата): Па... за онога... ЈЕВРЕМ (хоће да га шчепа за гушу): За кога, бре? МЛАДЕН (престрављен): Па... за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кад му се додија слушати, одиже гушу, па поче и он и утањи што је љепше умио своје предиво. У селу огласише се први кокоти.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Овај му пође у сусрет такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: — Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико имање, изградити читава варош у авлији и дуговима за гушу држати неколико села.
У другој ћелији неко се гласно насмеја. — Теби ћу ја, лопове, бубрег под гушу да преместим! — прети и лако, свикло корача ходником по мраку.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда су га свукли и по голом телу, докле га је неко држао за гушу, тукли мокрим ужетом, даскама, жилом, ногама и песницама, а он најпре урликао од бола и кад су му везали камен за
страну, долива вино, претвара се како је занима моја прича, а после кад завршим, кад извуче све што јој треба, она за гушу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе... Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право,
— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио. Сад се повраћа — рече један од људи. Ђурица се освести. Намршти се од бола у лактовима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Лисица се примаче, а јазавац ћап лисицу за гушу. Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини? Јазавац вели: — Заједно ћемо овђе чекати ловца, лијо!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па говори, не отежи! ЧЕДА: Дакле, враћајући се овамо, овако сам мислио... ЖИВКА (шчепа га за гушу): Говори: је ли, или није? Је ли, или није, разумеш ли? ЧЕДА: Ама, чекајте! Дакле, овако сам смислио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Притајили су се мало, а затим ускочили у ров. — Ја натрапах на једнога и дохватих га за гушу, да се не дере. Он опали из пушке, али у ветар. Мислим се: пуцај колко хоћеш, ама само не вичи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
жиле лек су од кожне болести (ГЗМ, 20, 347); против гушобоље сипа се у гушу нишадор кроз цевку од з. (СЕЗ, 13, 1909, 338). 3.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
бистра кап претворити у сипљиво кљусе, и ја сад тачно не могу да се определим да ли ми је милије што ћу ускоро кроз гушу пропустити ту дивотну ватрицу или што ћу гледати како грбо каса под Доротејем. Нешто ми топло око срца. Згодно ми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нећеш, синко мајчин! Дочекао сам га приправан и слободном руком ударих га по лицу. Онај други шчепа ме за гушу. Тада ја извадих револвер и опалих у таваницу. Јаој, мајко, кад пуче!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје физичке и духовне снаге да се одржи и испуњавао таму
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велики крушац у много бесцење издаје. Среброљубије свакому је злу започело и корен. Од тога нејма по гушу боље и по душу горе. Не буди лежак, него бежак. [Не може се] јести, пити и у рају бити.
Себи ни за душу, ни по гушу. А што се лепо, слатко и хранимо, ни то нам без муке и овога старања није; ласно се ништа не добаља; да нас сити,