Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ја сам остарио већ са многих народа и језика калуђери (и сам, да која сам гуја него калуђер, кад овако сам живим, разве што у црним хаљинам обучен не ходим), јоште, хвала господу богу, нисам ни у
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Боље да су нам браде осмудили но с овим што нам рекоше: добродошли! Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали!
Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?... Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!
нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!... За онај цер онде!... Баш ће тиком мимо тебе ппоћи... Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета... Он више не беше човек — него звер...
Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу... Он цикну, цикну као гуја под каменом... И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже...
Острви се човек...” Харамбаша га прену из мисли: — Ту смо! Он диже главу. Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине. Преко саме ње прелазио је пут... А шума као четка са обадве стране.
— Истину. — Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. — Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.
И он слага: — Ја не знам. — Лажеш! — Не лажем! — Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!... Ја то знам! Од мене не можеш сакрити!...
Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... Станко га је гледао страшним погледом. Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш. Такав је био поглед Станков.
— А џебана? — упита Чупић. — Имамо нешто!... Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! — Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
первје бо пришел јеси, светитељу Саво”... Нинко цикну као гуја кад угледа попа: — Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и »шлајам«, — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше. И попови нису као некад.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: како данашња деца то не признају, а она гуја уме фино да се вије око њега. Господин са оном нарочитом кутијом иде у Економно Одељења да тамо препоручи свој патент.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад га Павле запита, а где та сирота удовица ноћива, Трифун цикну, као да га је гуја ујела. Вели, сва Махала зна, цео свет зна, да та јадница живи у кућерку његовог, старог слуге, Ананија.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
поређења којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“; „Лепа као горска вила“ итд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада. Ја млидија да је већ одавно Потлачена она гуја лута, Што удари на Косово равно Те ојади Срба по сто пута, Ја млидија да је растурише, Да јој није ни потрошка
га санак, Њему с' чини е се бели данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак,
с' чини е се бели данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох
сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!
Јуриш пети — јао какав ти је! Сам Мехмед-бег пред Турке излетје, Гњеван бјеше, па кâ гуја цикну: „Јао Турци, бруко и грдило! Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.
Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста! Увијек ми досад вјера бјеше, Па заш сада невјеру учини.
— „Ој чудне књиге, шинула је гуја! Чудна стада, надр'ô га вуја! Сада блеји, сада опет лаје, Шта је ово, амана ти, шта је?
се веђе, Још косу дугу потури назаде, Те прозор ману и на ноге стаде, По изби с' онда тамо-амо вину: Каква ли гуја по срцу га шину?
22. И наш јунак више пута Деклицама тим се вину, Ал' га пецну гуја љута, Да га жеља завек мину: Једанпута тако дете Даде њему и што не те. 23.
12. Седа брадо, што засија Ка купина она света, Ма из тебе реч Божија Не заори, веруј, клета! Из тебе нам гуја сину, По срцу нас верне шину! 13. Проклет био, докле био! А кад мро, не умро! Крвцу своју мрући пио!
Ох, откад се бојак бије, Жешћи гуја било није! 29. Све узаман, све сад лоше Све постаде са издаје: Главе своје подигоше Оне гује из потаје; тешке
42. Кад се оно гуја љута Око срца нама сави, Кад јој свако ћаше с пута, Када сваког страва смлави, Ти на главу њојзи стаде, Раскиде
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
нека, сам ћу... остави... Све што пожелим, све ми постане казна. Кад је дотакнем, ко да је гуја дотакла... Приђем, она устукне... Пред тим страхом изгубиш и вољу и снагу... Ето зашто је ага стално ратово...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОГОВОРА 2 МЕЂУ ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ ПОГРЕБА 22 ОБЈЕСЕН 25 СИНОЋ 27 ЉУБАВНА ГУЈА 28 РЕЧЕ ГОСПОД 31 ГОСПОЂИЦИ Л. Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО...
— У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја? Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама?
Комарник је разастр'о чини, већ одавна чека ноћи нема, већ над шавом уморна задрема али тебе нема! ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад.
Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове! Ал' неста среће лепе, суначац оде мој, сад гуја моја зебе у ноћи студеној. Па мора гуја пуста да тражи врућину, завукла се у уста, у своју пећину.
Ал' неста среће лепе, суначац оде мој, сад гуја моја зебе у ноћи студеној. Па мора гуја пуста да тражи врућину, завукла се у уста, у своју пећину.
Па мора гуја пуста да тражи врућину, завукла се у уста, у своју пећину. дубоко гуја пану, баш усред срца мог, ту гризе грдну рану живота грехотног.
Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће страви главу да смрска. Несрећна главо!
На том је каму азијска гуја зубима кивним изгризукала цртама дивним јуначку драму. А друга гуја, клизавиј' спона, с друге га стране по ребрих
На том је каму азијска гуја зубима кивним изгризукала цртама дивним јуначку драму. А друга гуја, клизавиј' спона, с друге га стране по ребрих креше, да нову слику српскога стеше Лаокоона.
У развалинама живе душе није, тек једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене
У развалинама живе душе није, тек једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч се чује?
испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту увукла, излети испод буктива гаришта, опаљена пламом љуто пропишта, побеснила
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја... Докажи своју одсутност на начин Да ум се смрзне, а да срце схвати — Зашто од тебе иштем немогуће?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Грцав смијех кувара. Испарава воњаво тежак воњ из одјеће. Глуво доба, глувница: гуја преко дувара и два пара волова. Пропух чунке промеће успари кроз упретке.
У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја. Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти.
Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја.
Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол гради где се сунча гуја под брижним лицем Сунца изнад гаја, што зрачним класјем, стргнутим са глога, јахачу купа коња зеленога.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак? Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И облаке кад људски покажу лик чакљама свлаче и копљима боду. Траже моју главу а нису ни чули моју реч. Као гуја без отрова у глави по гудурама лежим немоћан да своју кожу променим.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јово ми је воду замутио, Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети.“ Мајка куне: “Вода га однела!“ Мајка куне: “Гуја га ујела!“ Мајка куне, Мара благосиља: “Овчице му поље заштитиле, А челице сунце засениле.“ 112.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
То ће да остане у мени, док ме не удави! СОФИЈА: Зашто бар сада све то не оставиш? ДРОБАЦ: Не море гуја да се врати у јаје... ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!). Љут сам — ето, то ми фали! Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут. Читао сам те проклете новине; ето то је!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Киша је једнако падала и вјетар дувао. Четници насукаше се за четовођом. Ка дугачка гуја вијугаше та поворка кроз расјечине, кроз грмове; час се испни врх какве косе па сви полегуши; час силази низ њу сваки
Само што људи не иду за њим у гомилама, но све један за другијем. Боже! војници се нанизали, па тај низ, као велика гуја лази од Суторине до Жупе дубровачке. Ја му се примакох па рекох: ’Господаре, није добро што су наши овако размакнути!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лак му сан као воденички камен! Љубила га међу очи гуја, а црна га земља загрлила! (клетва преварене девојке момку). Мајка га у студене очи љубила! Ма’нит по народу ходио!
Тврдо као паучина. Треба му као гуски сено. Увајдио се као пчела на брусу. Хаје као за лањски снег. Царује као гуја на леду.
Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања. Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану.
ЗМИЈА Приповиједа се да гуја има ноге које само онда покаже кад се у процијепу припече к ватри; али ко их гођ види онај мора умријети.
ИМЕЛА (МЕЛА) На којој би се лијесци нашла мела, над оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: јер се мела ријетко налази
(Година дана, са дванаест месеци, сваки месец са по четири недеље, свака недеља са по седам дана) 218 — Једна гуја преко бијела свијета? (Дуга) 219 — Једна гуња, дванаест рукава?
(Година, месеци, недеље и дани) 237 — Преко бијела свијета једна гуја? (Муња) 238 — Пуно га је поље а не могу њим ни котарицу напунити?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
џара са златнијем заклопом пуна аспри, дигни заклоп и онђе остави а аспре носи, и никому се вјешт не чини да те љута гуја не увједе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Шта ти је реко доктор у капезеу? АНЂЕЛКО: Шта да ми каже кад није ни видо! Ја сам ти ово крио ко гуја ноге! Начујем некако за ту амнестију, а болесног ме, наравно, не би пустили!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у њој је скривен штилет, блистав и танак као гуја — фаза факир). Али није извукао перфидну оштрицу из њеног претворно безазленог трсковог скровишта, него је подигао
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? — Боље је да не пуцамо. Нож ти је оштар ? — Љута гуја! Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу. Беше све мирно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
тај момак по свијету, кад: дође на оно мјесто гдје је сад Цариград, нађе глогов трн гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла“, па пође унаоколо разматрати она мјеста.
тај момак по свијету, кад: дође на оно мјесто гдје је сад Цариград, нађе глогов трн гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла“, па пође унаоколо разматрати она мјеста.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Премеривши га још једном од јеменија до смешне кићанке, Богдана писну као гуја, потрча те заклони снагом своје дете и шчепа из огњишта велики жег: — Куку, заиста Турчин!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Превари се младић, уједе га гуја, Заслепише очи од сувога злата — Потроши некол’ко, ах, туђих, дуката. (А ђаво се опет оном крају врати Где тај
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада гуја присојкиња. Непријатељ се примиче крадомице, вреба, пузи, превија се...
отровни дах и тежину његовога присуства; ко год се макне ван реона варошких опкопа, њега нестане, закоље га по каква гуја из потаје.
Аман падишах, дерман, бити фукара! По Шуматовцу се извила једна жута гуја, Ако питаш за име — Черњајев генерал! По вас дан дуги из топова туче, ноћу бомбардира, Не дај царе (помагај), пропаде
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, како ће на те гласе Црна гуја јада мога Упити се, стегнути се Око срца рањенога! Па ће можда смртним стегом Раздробити сву теготу, — Ви’ш, како
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гуслари, где сте? Враг наш је разбијен, Но још нам гуја плете мукло мреже И бриге наше младе главе снеже, Последњи гутљај бола је испијен. Гуслари, где сте?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку? Сунце је на уранку, гуја се у котур свија, опечиће те младу. 4 Нек боли, не заболела; нек печи, не опечила, мирисну сан ми обрече,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Наш народ верује да под оном леском на којој се нађе и. (што врло ретко бива) има гуја с драгим каменом на глави, и друго благо (Вук, Рјечн., ѕ. в.
и ГЗМ 6, 370). С друге стране, на којој би се л. нашла имела, под том л. има гуја с драгим каменом на глави, или друго какво благо поред ње (Вук, Рјечн., ѕ. в. мела). Змија која станује под л.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом вранца туче. Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Није ни слутио каква га је гуја тога тренутка ујела, јер кад је пустио већ напад, морао је и одговор, па затим одговор на одговор, па одговор на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Писну дете кано гуја љута: „Јао бабо, посеко ти руку!“ А беседи Новаковић Груја: „А не бој се, Стево, чедо моје! Крв не иде из бабине
— и у песмама Стојан је веома велики јунак, — како га сами Турци називају — љута под каменом гуја, стари мегданџија, који је „додијао цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме“.
(Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње? да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић
(Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње? да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа...
да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа... (Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој?
“ Ал' је сестра срца жалостива, жао јој је брата рођенога, она цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу
Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати младу и зелену!
Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он
Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана опазио, ал' прилази пошту
Кад то зачу царева ђевојка, цвили јадна како љута гуја: „Јаох мене до бога милога! За кога сам лице одгајила? Да га љуби црни Арапине!“ У то доба и ноћ омркнула.
нити су предени, ни у ситно брдо увођени, већ од чиста злата саљевани; и даћу ти од злата синију, — на синији оплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, поред ког се види вечерати у по ноћи као у по дана; и даћу ти
су предени, ни у ситно брдо увођени, већ од чиста злата саљевани; послаше му од злата синију, — на синији исплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, код кога се види вечерати у по ноћи као у по дана; послаше му
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде“.