Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Па зар овим да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” јадне бабе пиште као гује: „Јаој, стан̓те, казаћемо”; а оне сироте оно те оно, што су и пре казале. Зар и њима се досади тући, повика Врбица:
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Будибокснама!... Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... И био је тако миран...
— пита харамбаша. — Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... — Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! — Јест, јест, да га избавимо!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ту лије Ниоба Мраморне и хладне сузе вечног бола. Ту силно и болно под уједом гује Рве се Лаокон. На камену крутом Седи скрушен Едип... Мир је да се чује Где пролази тихо минут за минутом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
следећем поступку: Породиљу која тешко рађа, у шабачком крају, лагано ударају по крстима штапом којим је отета жаба од гује.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Створи земљу, па створи облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи
Рајковога, Ма какав је за милог му бога: Вас у крви, а сетнога лица, Једва свога што с' држи коњица, Шинуле га гује наопако, Гојко скочи: „Окле, брате, тако? Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.
град турски — мрко л' кроза тмину На србињску гледа покрајину, Мрко гледа, али залуд му је, Лоше су му за каменом гује.
је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.“ Већ га стиже, већ — ох љутих јада!
Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што нам браће пуно уцвијели, А најљуће мене је уио, Но да мŷчим када све већ знате.
29. Све узаман, све сад лоше Све постаде са издаје: Главе своје подигоше Оне гује из потаје; тешке гледа муке, Па од јада крши руке. 30. „Ала среће страовите, Па не могу, ох, помоћи!
Гледе тога па онога, Ал' нема им ту једнога; Поломљене гује леже, Ма најљућа — да л' побеже? Не мож' бити, баш никако, Јера рањен беше јако, Како паде, згледаше га, Ма ко
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!
једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч се чује? „Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара?
Сећа се тужан кале у несвести, сећа се своје ропске заповести, осећа грижу у грудима гује, ох, ала једе, ох, ала трује! Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Трже се ловац као од гује: „Спасавај кожу, ето олује!“ „Куда би, шта би?!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јер су нам стопе земљом рањене и срца о врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о ноћи отвори нам тајну капију града.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Имали би о чему да говоре И новине, и ТВ, и радио! Суклате и отровне гује те! Погледом их као огњем ожеже: „Зашто мој старачки живот трујете?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, мој боже, ту је Опет тај занос раздражљив, што пије Моћ нерава ми слабих, као гује, К’о женска тела, кад ме с њима крије Ноћ у дубоком разврату и страсти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица.
— Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше. — Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши. — Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера. — Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се надвире над сандук, а две гује искоче из њега па једна матер а једна кћер за очи, те им испију очи. Како су право радиле онако су и прошле. 37.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Газдица Ђорђија за трговином у Београд одлутао, а старина Аћим за сељачку правду тамнује где се легу гује и гуштери зелени. Двор им чува Мијат, верни слуга.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али такве га очи не погледаше. А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке. Чудна беху та два ока.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Волô бих згрешит’ роду У каквој забуни, У тренутној слепоти, У краткој трабуни; Па кад бих очи протро И стресô гује зле, Да викнем: „Праштајте ми! Сагреших, кајем се!“ Е, то би био пример!
»Стармали« 1883. ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ МИТЕ ПОПОВИЋА У првоме пренеразу Стегнуле ми грло гује... Ал’ ти сада већ разумеш Што се реч’ма не казује.
“ И кад овај порук чујем, Дреше ми се с грла гује: Тако ћемо!... то ти пријан До небеса довикује. »Стармали« 1888.
мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну хијену да лешином дражиш... И од тог мораш помоћи да тражиш!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало! Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Чорбом од купуса мажу децу други дан коризмени, »да их не би гује уједале« (ібідем); бели лук, који се меће на рану од змијиног уједа, треба ставити на к. лист (ЗНЖОЈС, 14, 112).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде кркам и пијем, док ми манастир у долини обраста аптовином и коврагом, гује се коте у његовим зидинама а паукови плету мрежу по светим сликама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јесам ли ти, болан, говорила да не чиниш у неђељу кавге? Срамота је двоме на једнога; ђе су тебе гује из потаје?“ Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу
Стаде писка Маркова сокола, као љуте у камену гује; Марко узе својега сокола, пак му стаде завијати крило и с љутитим гласом говорити: „Тешко мене и тебе, соколе, лов
по рамену брци, необична ока и погледа, оно ти је Томковић Илија; оно су ти све браћа рођена, оно су ти под каменом гује.
до рамена брка, панули му брци по пушкама, оно ти је Даничићу Буро; оно су ти све браћа рођена, оно су ти под каменом гује, којих жешћих у Приморју нема.
ти све браћа рођена, сви изгинут један за другога, не побјећи један од другога; жешћих гуја у Приморју нема; оно су ти гује присојкиње.
љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти је курвино копиле, а на име од Сења Тадија; жешће гује у крајини нема у Турчина ни у каурина.
Превари се, уједе га гуја, тј. направи кобну грешку. Пребио га на три половине, тј. на три дела. Ђе су тебе гује из потаје, тј. скривени ножеви (вила каже гује да Муса не би разумео).
Пребио га на три половине, тј. на три дела. Ђе су тебе гује из потаје, тј. скривени ножеви (вила каже гује да Муса не би разумео). 32 Ђема је (можда) Јеген (Јеђем-паша) из друге половине XВИИ века.