Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Куд ћу од бруке сутра?!... Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано. Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!
Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу. Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.
Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава. Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и
Често се попне горе на доксат, види. Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп. У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја.
Они се онда разредише, заобиђоше са свих страна, па све ближе. Један од њих скину и гуњац. Уједанпут халакнуше: »Држи! Не дај! А држи!« Оно се јадно препаде и приби уз онај пањ.
Спремио се да путује некуд. За појасом му два пиштоља и велики нож. Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима. Пошла на воду.
— Ене, ти си, Радојка!... — рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. — А куд си ти тако поранио? — упита Радојка полако и снуждено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Скупљају се радници под брест. Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама. Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље! Гуњац стари и фес продрт, коса пропала! Отац стари, мајка пита: „Шта си радио?“ Деца плачу, Жена куне: „Гром те убио!
Ћипико, Иво - Пауци
На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи. Чекајући мисли на жедно благо, а особито жао му кобиле.
Жедан гледа у капље што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије. Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше. — Раде!
Иако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се. Ништа не одговоривши жени, подиже гуњац, напи се, а оно што остаде пружи њој. Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио!
— Да ручамо! — понуди Раде и распрти се. Па стави гуњац под нагнуту плочу, острми га и гледа како се снијег топи. Затим извади из торбе и неколико груда сира и скленицу