Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сад бијаше у некој војсци. Солдати ношаху гаће модре (као и они први), а бијели гуњић и некакве свијетле капе, као да бијаху замазане.
“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле! исти онаки гуњић и оне златне пруге на врату, носаше Јанко, кад га Тајо доведе на Бадњи дан!“ рече полако Милица.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као прије, осим што је обукла плетени вуњени гуњић. Бакоњу намах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.