Употреба речи гуњче у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Човек беше обична изгледа, сувоњав, средњих година; на њему сукнено гуњче, чакшире и црвен појас, а за појасом једно пиштољче... То је обична ношња тамошњих сеоских трговчића.

његовога црвенога лица; на глави је носио плаву качкету са црвеном випушком, а на себи је имао панталоне, овамо, опет гуњче, а за појасом два сребрњака. Глас му је некако троструко излазио из дебеле гуше.

Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се чак до ниже колена, на ногама шарене чарапе

А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод и из касе пружити да ти се у овој невољи нађе!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Не видиш ту младића: све сами седи перчини. Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”. На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

стари крој одела и беле пешкире које су око главе обавијали (сад се ретко виде) и преко Врањанаца усвојили чакшире и гуњче од црнога сукна, који још немају онај бољи крој и оно финије сукно шумадијске ношње.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Вук долази сасвим поремећен, цев од пушке у рукама, кундак навише, вес запао, гуњче раздрљено итд) ВУК: Амин, попе!... Ал’ сад се жур’те да што брже до чамца доспете, може и друга потера доћи...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Кравар се лагано крете, И, тромо бришући гуњче, шапташе: „Погано дете.“ Амор је весело ишô, јер драга беше му зора И оштар, јутарњи ваздух што пирка са тавних гора.

То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо. А она обори главу, И тихо чупкаше руком високу пролетњу траву.

Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи. Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности