Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу. Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка. Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.
Ја погледах Ану. Она беше поцрвенела. — Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати! Срби су Словени. — Ах, тако! Молим, опростите — извињаваше се госпођица.
— Кларо, свирај штогод! И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла. Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди, а другу гђици Јули. — Госпођице — рекао јој је — ви’те како се старам за вашу душу.
А заслуга за то припада гђици Габриели. Она је била као нека врста машамоде у селу. Отменији су је звали »сеоским телеграфом«, а паори »сеоским