Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам себарску дечурлију што се вере по дудовима, облапорно ждерући гњецаве црне плодове. Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства.
Тако је пронашао и мајдан глине. И ето, сада носимо на тезгерама гњецаве комаде масне земље распаљеном Матији који већ петнаест дана непрестано од ње прави некакве дрангулије.