Употреба речи гњије у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.

ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА Пред вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на нас Да нам срж клијањем кроз кору пробије.

с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије. Ту изгубљено сећање пустињу храни. И крај ватре којом не хране се дани Закопани лелек и ненађено благо стоје.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге. Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу! Слезена му гњије, а врло слатко једе и пије. Мој је јарам гладак И товар ми је лагак. На мејданском харцу не може се нико одмарати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности