Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно воспитаније својеј деци давати, које се састоји у науки, трудољубију и благонаравију, да им се не рече као крокодилу: „По кожи се познајеш да си
А у крајњеј нужди (може ко рећи) што ћемо делати? Крајња је нужда такова вешт да се њојзи ни правила не могу давати ни закони приписивати. Чесни и разумни муж уме нужду од нужде отличавати, нити сваку бездјелицу за нужду прима.
лепо дело на се узимати, тојест за пречесно и предраго општество што нибуд писати, нека добро гледају шта ћеду свету давати.
Дакле, учени и благоразумни у народу, знајући да ћеду богу и будуштим родовом отвјет страшан давати, нек не пазе ником атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека
се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако хоћеду да су поштени.
” Леп сарказмус! Но не само они који иште ваља да добро гледа шта иште, но и онај који има власт давати дужан је колико више може гледати шта и коме даје, зашто и он весма гре|ши ако даје гди не пристоји.
Никако! Располагати од разметати, и давати од разбацавати и просипати, далеко су отличне вешти. 117 Папагал и мачка Неко купи папагала, донесе га дома и метне
С.: Онде гди ваља! А зар у Свету Гору не ваља давати? А откуда вам долази више благослова него из оних светих места, за које вас и бог благосливља и накнађавам сторицеју
и из овога свак добро види да је величајте нужде дело, најпаче благородној и поглавара деци пристојно воспитаније давати, и њих из прве младости к трудољубију, к науци, к благородном мударствованију, к свакој чесности и добродјетељи
” Ко има мозак и памет, сам себи из овога може прекрасне и преполезне науке давати; ко ли нејма, ил' неће да има, њему се све залуду беседи.
изискивало од наших кандидата: уме ли којекако читати; има ли новаца да купи парохију; је ли од добре куће, да може давати онде гди надлежи, и кад му се напрти каква кривица, да се може откупити, — ево ти му класи и школе које је морао
Лекције давати оним који управ желе учити се, то је моја сладост и радост; а такових желатеља, гди се год људи у добром состојанију
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
продајте ми се да сте моји, ја ћу вас од свакога зулума бранити, и који нема пореза и арача, ја ћу за њега у зајам давати.
казивао, разговарао се с њима као са својим синовима; а и народ је био онда у најбољем спокојству, само што је морао давати велику порезу од 15 до 18 гроша. Трговина била је слободна; ко шта има, коме хоће и пошто може прода.
читана; онда сви србијански официри скупе се код Михаљевића у Сремским Карловцима, где је он Немцима рачун морао давати за ратне трошкове. Михаљевић понуди све официре да остану у царевој служби, и да ће сваки своју плату уживати.
Млого је пореза давати, не можемо, ето какви смо голи и боси, а ми смо злеудне најбоље газде у сиротињи, ко ће од нас онакви̓ дати по 100 по
” — Онда кметови провиде и рекну: „Овај море, а овај не море давати.” И тако се сврши и пореза разреже, и после кнезови купе и везиру односе.
године) и у коме стоји уписано: да сав пашалук београдски има давати порезе на 20.000 глава ожењени̓ по 20 гроша, а Хаџи-Муста-паша скоро јошт толико почео да удара.
̓ То сви кнезови одобре, тако да се везиру представи, а сви једнако да вичемо: нема новаца и нема се откуд давати.” „Сутра одемо везиру, пусти нас одма у арзодају, где везир седи, приђемо скуту по обичају и иступимо се натраг, и
јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче и проче.
Ја кажем да се не могу старати јелом и пивом и прочим, да све за њи̓ и набављам и плаћам, него ја ћу давати докле тече новаца, а други нека исплаћује где што треба.
То је било баш лицем на Свјатаго Димитрију мироточивога тј. октобра 26. дне 1804. года увече. Веће нам бирташ почео давати ручак и вечеру.
скоро; но они да то сви таје, да не би Турци дознали; а ми ћемо сви да вичемо: да смо царева раја, и да ћемо данак давати, а да ћемо зле Турке и зулумћаре тући, и да ћемо кнезове у Цариград слати итд.
велика громила новаца, дуката и бели̓, онда Карађорђе рече: „Ето, којекуде, је ли ово право оволике силне новце давати Турцима, да нас боље туку, или је боље за ове оваке новце куповати џебану, па ми да Турке бијемо?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му радити; а пошто још умем да градим каце итд.
«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. — Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... — Неће, неће — гракнуше они. — Ко?
Видак се опет искашља па настави даље: »Што се тиче наплате ајлука, Милун ће ми паре два дуката свакога месеца давати, и то пошто цео месец ослужим, а не у напредак.
Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати. Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу
И он узе перо и на акту написа овако решење: »Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где хоће под најам или радити свој занат; да газда Милун мора оправити
Утом је већ био и пунолетан те примио у своје шаке оно мало баштине, што му од оца остало и уситнио у новац. Почео је давати новце под интерес, и та му се шпекулација тако осладила да је наумио само њу терати — само интересирати и од интереса
— искривљен икс — непознат инајет — онај који воли свађу и пркос ирам — ткани прекривач за кревет интересирати — давати новац под интерес искрењаго твојего — твога пријатеља искусурати — изравнати, намирити испит — веридба момка и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се опре рукама, али још беше малаксао. — Воде!... Воде!... — Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мисли су ме пријатно галичале. Непрестано је била она уза ме, весела као грлица. Ја почех себи давати рачуна о свему томе, — нисам се могао прибрати.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Није је натеривала; знала је да то ништа не помаже, јер је Паулина размажена. Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго. Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Кир Јања, ја вас молим, немојте да вучете грех на вашу душу; немојте је давати старом кир Дими! ЈАЊА: Господин нотариус, ви мене увређивате! Шта фали моју Јуцу? МИШИЋ: Е, шта ви узимате вас?
Од вас, дакле, сада очекивам, смем ли зацело жељи мојој надежду давати. — Ви ћутите? КАТИЦА: Господин Мишић, ја вас као разумног и отмјеног господина особито почитујем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видећи га код деде, баба Гоша узвикну: Е сад ми је ово дете добро! Волем га! А ти, Петро, не смеш поганити дете и давати му да сиса. Јер ћу те умлатити! На то ће његова мајка: Док не легнем нећу му дати!
“ Варвара, сирота, ваљда да олакша бриге мужу, поче да прича како ће и у Росији бити неког реда. Морају чинове давати према Шевичевом списку. Па ће се видети чин који је Петар у Аустрији имао!
Узалуд су му, Ракич, и други Вишњевскови официри, дошаптавали да предстоји посета царице Елисавете, па ће и у Кијеву давати аудијенције. Као што је то милостиво радила и у Москви, прошле зиме.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
и једно и друго): Ако је по вољи, ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но што је има. ПАВЛЕ и РИНА (ћуте).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави. Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.
— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. — Ко каже на силу? Зар си ти за мене на силу пошла?
јура регаліа) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) регула (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸⁵ На први поглед, чини се врло чудним како могу родитељи својој малој, тек рођеној деци давати тако грозна, ружна имена.
У Метохији се сматра да детету не ваља давати јаја док не напуни годину дана, „ради чистог говора“. Вук Врчевић бележи исто веровање, само са друкчијим објашњењем:
Докле год дете не почне да говори, „не ваља му давати меса од пилета које није пропевало“, јер неће проговорити. Малом детету из истог разлога не ваља давати да једе рибе,
Малом детету из истог разлога не ваља давати да једе рибе, тј. да не би ћутало као риба, а у Црној Гори не дају му јаје, „јер ће доцније проговорити“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А ти не чу још и то да му цар Александро пресјече давати оне хиљаду цекина, те му је био одредио давати цар Павле? — Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове.
А ти не чу још и то да му цар Александро пресјече давати оне хиљаду цекина, те му је био одредио давати цар Павле? — Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише.
Дође ријеч на Русију. Јанко запита: — Како је сад владика с Русијом? — Никако — рече кнез. — Прекидоше му давати онијех хиљаду дуката на годину, што је још цар Павао одредио био! — А зна ли се зашто то?
Кад дође први рок, не дâ нико ни аспре! „Не дамо харача!“ рекоше Црногорци. „Ако ћемо га давати, даваћемо га Турцима, па с њима у миру живјети!
Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи!“... „И овога часа то говори Господин Кајину!“ викну владика.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Та се обавештења могу давати са одређеном културом и укусом, уз вођење рачуна о стилу и језику, али се то не може изједначавати са стваралаштвом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мени је, уопште, у овој Историји изгледало много важније излагати општи развитак књижевности но давати заокругљене студије и портрете о појединим писцима, без везе са целином.
Помогнут бечким Грцима, он нађе ученике којима поче давати часове из талијанског језика, и сам почне учити немачки, латински и француски, поред тога логику и метафизику.
И у име њено он ће целога свога века давати своме народу »савете здравог разума«. Човек је утолико слободан уколико сме и може да слободније мисли и расуђује.
Тај први покушај имао је великог успеха, и Вујић, који се одао позоришту, почео је давати такве дилетантске представе по већим српским местима у Угарској. Забележено је да је било таквих представа 1815.
Народна имена, која је црква раније прогонила намећући календарска, почињу се давати деци. Они који су при крштењу добили календарска имена окрећу их у народна.
Ј. Хаџића — М. Светића, где је оштро напао свог противника, упућујући га да пре но што отпочне давати савете другом сам добро научи српски.
он је живот сликао ружичасто и улепшавајући га; када је ушио у године, он је, у Сељаку и у Писмима са села, стао давати црне слике палог, разривеног, отрованог живота на селу, падајући из великог младићког оптимизма у црн старачки
има своје засебно духовно и књижевно обележје, сваки иде својим путем, да је тешко, готово немогуће, уопштавати их и давати им опште карактеристике.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик.
Ма да сте му завикали: „На, попе, руку!“ хоћаше скапулати јер је вазда, тешко мене, научио узимати а не давати. КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима задавати но доклен је био у своју
КОЊА ГЛАДОВАТИ Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишто за јело. Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: — Хеј, несреће моје!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам. СОФИЈА: Ако желиш, ја му нећу давати више, и подрум ћу држати затворен. МАКСИМ: О, сад ћеш му укидати, кад си га једанпут научила.
МАКСИМ (гледи кроз прозор). Који је то враг, та ја нисам никоме дужан. СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, пресешће ти бал. ЈЕВРЕМ: Шта, јошт није непријатељ побеђен?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
бебу, и да се неће више смети да пуши како коме падне на памет, већ да ће се редовно празнити пепељаре и редовно њој давати лова за пијацу и, уопште; редовно све, а знате ли како се звала та Нова година?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: Преневешћуј се, варалицо светска! АЛЕКСА: Ја нисам ни најменше расположен лудим персонама отвјете давати. (Марку.) Препоручујем се.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је крстио Пипову млађу ћерчицу. Младићи почеше давати живе знаке некоме који је долазио уз обалу. Били су срећни да могу најзад да утврде за кога сам питао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тиме ћеш давати пример војницима, а исто ћеш захтевати и од њих. Јеси ли разумео? Говорио је одсечним гласом и сугестивно ме питао да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
рече Љубица. — Ни најмање. Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе. Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. А међутим, Софкиним одласком, жене и де— војке као да се сасвим ослободиле.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар.
— Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.
О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа. — Казала лисица кад се је претворила болесна, па ју заиста болесни вук морао носити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда змија рече чобану: „Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати штагод заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик.
МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. Био један човек па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право.
) научио узимати, а не давати.“ 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. Запанула бијаху два брата на крај пута да чекају крвника који им је понедавно оца
Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што за јело. Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: „Хеј несреће моје!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А у суботу и недељу ових великих постова два јела: вариво са уљем и хоботнице. Давати и пиће уобичајеним великим красовољем. То да вам бива.
И ако буде понешто радио, дозвољено му је давати неком другом од монаха да му ради. Нека вам је и ово знано: Било игуман, било економ ако шта стекне живећи у
Ако ли би неки сами били у ћелијама, да о томе одлучи игуман и да зна живот њихов. ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба даље указати о одећи братије.
Једино због тога нека код игумана буду различита јела. Овако како је речено треба давати и онима који су пали у болест и тога ради потребно им је боље јело и пиће, због састава немоћног њиховог тела.
А оно што треба на вратима давати за неке, што је принео неко достојно за нечији помен, као што је уговорио у манастиру, пошто је оставио или оставља за
А наге и босе одевати и обувати старом вашом одећом и обућом, што нећете ви сами давати, јер то не дозвољавамо, него игуман.
А гладне треба хранити и души давати, као што рекосмо, узакоњеним хлебом и вином и сочивом неким, од ваше претекле хране.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И видећи ме одвећ бојажљива, да како би ком детету фиргаз или ферулу почео давати, ја би[х] с њим заједно почео плакати, као да би имао после њега нама[х] на мене ред доћи, добри мештер, за избавити
Људи су сами, како сам више рекао, почели у манастире давати, препоручујући се монахом на њи[х]ове молитве, док су се и они обикли узимати и молитве своје продавати; што ко има,
и народа, који да не дају и на се не намамљују, парасили би се и калуђери прошње и узимања; а Док се год нађе ко ће давати, наћи ће се и ко ће узимати. Дакле, како ви-диш, од народа све зависи.” Маленица: ,,Све је то ваш изговор, господине.
” А која ће полза бити онима што страдају од тога што ћеду други ответ | богу давати? И зашто? За који узрок и нужду слепо држати једну ствар кад се већ позна даје без разлога и слепа?
најмлађега од седам синова плаћати ми, но савише у својем дому у саду и у граду, док сам год у Хију, квартир и трапезу давати.
Овде ћеш годину дана у мојем пребивати дому и мојим двома синовом на [и]талијанском језику лекције давати. Ја ћу ти дати за годину педесет дуката и трапезу, а још толико можеш од други[х] заслужити, ја ти за то стојим добар;
” „Ако је то само,” рече ми мистер Ливи, „није нужда да одлазиш. Ја ћу ти сваки дан по ручку лекције давати, а ручати и вечерати можеш с нами.” | По неколико дана нађу ми и квартир баш у свом комшилуку.
Пођем, дакле, у Беч. Овде, опет по мојем обичају, почнем лекције давати. Ови сам први ред у животу у тешком дугу био. Типографчика јошт нисам био сасвим исплатио, неке књиге немецке
Верујте ми, драги гослодине, да с великим страхом идем којекуд лекције давати, као да сам свему Бечу дужан, и све погледам, кад на десно, кад на лево, да ме ко за врат не шчепа и не викне: дај
госпођи Куртовића, молећи ју да ми дозволи у други који сат пре или после подне долазити и мојим ученицам лекције давати.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нашао је другога човека, који ће му радити боље. — Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако ?... Кажи сам, колико је теби досад давао ? — Па тако...
— Зар баш толико? — А да како, јадна. Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим... Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели... Само нека га Јула добро узме у руке!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата.
Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик.
Онда га отац почне ћешити и казивати да то тако ваља давати на славу божју цркви и манастиру, али дијете рекне: — Ма како га не би стид и страх од бога да нам од петоро однесе
Ма да сте му завикали: „На, попе, руку!“ хоћаше скапулати, јер је вазда — тешко мене! — научио узимати, а не давати. ПРАВОГА, БОЖЕ!
Благовијести, па ишћерала јариће у планину а оставила дома зубун, па почне пухати шјевер, а она с објема рукама почне давати роге и њаке шјеверу, говарећи: — На шјевере, а прц марчу!
МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК Био један човек, па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
година у први план улазе Борислав Пекић и Данило Киш, који ће све до краја века једнако заокупљати пажњу критике и давати подстицај млађим српским прозаистима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
још нећу, не могу поверовати да горе на врху српскога друштва седи такво чудовиште које ће из просте партајске мржње давати мигове да се сад у рату, где се сви боримо против општег непријатеља, мучки убијају људи, којима је сав грех у томе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Он се обрати мени. — Војници су почели у последње време да поболевају све чешће од те болести. Зато ће нам од сада давати више зељасту храну. Командир пође, али на излазу застаде. — Јесте ли направили платнене ципеле?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
овако: „Бог благочестиваго мужа сохранит да не возмет жену каја себе всегда украшајет и лепаја, кладкаја словеса давати и с својими рјечми ласкати знајет.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад се п. почне сејати, и семе изнесе из куће, не сме се тога дана ништа из куће давати ни продавати, »јер неће бити берићета« (СЕЗ 32, 109); исто тако не сме се у кући варити п.
Веровања и радње које се односе на с. и сетву многобројне су. Најважнији су ови прописи. Не ваља давати другоме семе пре но што се своје посеје, јер ће слабо родити (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 382).
Исто тако, »да се не би семену спречило напредовање«, не треба ништа давати из куће у младу недељу, млади уторак и млади петак (ЗНЖОЈС, 16, 160).
на пример, у окретању колача учествују и деца — »да се омлади стока«, и шкропе се освећеном водом трице које ће се давати у храни стоци ради здравља (ГЕИ, 24, 147).
Ћипико, Иво - Пауци
Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели: — Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг. Накупило се чудо, да ти кажем колико: око двије хиљаде талијера.
— Тешко је, — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да бог учува! Жене ишчекују жито, па, док чуше бактање, изиђоше пред кућу. — Зар нема ништа у господара?
Тако ти је, бога ми! Марко оде из вароши широк, простран, и одлучи тога дана да неће више новац на камате давати, али првом пригодом попусти. —Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше.
Марко га погледа својим свијетлим, зеленкастим очима и вели: —Знаш, одредио сам више никоме не давати. Суд ми, болан, одсјече главу, а да би зашто? ..... Нема од тога већ користи!
Кад поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове: дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Тада се сви дигоше и одведоше га к Пилату, те га почеше оптуживати: 'Установили смо да овај буни народ и забрањује давати порез цару а о себи тврди да је Месија, краљ.' Пилат га запита: 'Јеси ли ти јудејски краљ?' 'Ти кажеш' одговори му.
ли затуцане занесењаке, остаћемо сиротињско свратиште, вазда ћемо зависити од милостиње некога моћника а он ће нам је давати са презиром. Тада сам потегао најјаче оружје. Рекао сам да су њих тројица за кратко време стекли приличан иметак.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
које године могла потпуно да сазре, јер није добивала довољно топлоте, сазреваће за коју хиљаду година сваке године, и давати све лепше и слађе плодове. Жалим што нећу доспети да их се науживам, јер врло волим смокве.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пуче нова новост. Павле почео давати приватне часове у врло имућној кући Цинцарина Кондилиса. Мало касније, фрау Роза узела на стан два ђака, два богаташка
дадоше у суду малу отпремнину, и решише да ће му, зато што је одано и од срца служио и суд и судије, да ће му давати до смрти малу месечну помоћ. У оба комшилука суморан дан. Мирко има велике болове. Ната преврће кобне цифре.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда буде, мачем се огледати.
Од мене зависи цареве и краљеве правити, њима колико оћу земље давати, с њиовом судбином владати и, кад ми је воља, у пропаст ји бацити.
) — заглавље, наслов ТИТУЛИРАТИ (нем. тітуліерен, из лат.) — ословљавати титулом, давати назив ТЈЕХЖЕ — њиховом ТОКМО — само; но, али, осим ТОЛКОВАТИ — тумачити ТОРЖЕСТВО — свечаност, прослава; с
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Имајући Давида Мешулама на челу војске, ми смо слободно смели давати изјаве о мирољубивости својој и не слутећи шта се тамо, у дубини душе нашега министра војног крије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А сад, браћо... кипислцауф!... Дојади ми са тим твојим: шта би било ово, шта би било оно... — Хоће ли, бре, давати вечеру ови Енглези? — запита Живадин. — Јест, богати! — скочи Војин. — Пази, шта је пуста Албанија направила од мене!
Него лечи ти то, ако можеш. — Ех... тхе... лек је прост: не треба им давати да једу толико. — Да се вратимо онда у Албанију, на опорављање — додаје Лука.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и попуштања непријатељу одјекнуо је прекорно и честито његов мушки глас: Боље нам је свима изгинути но у Турке давати ђевојке. Он познаје границу на којој се губи част и оправдање живота. Бирати се не може, бољи је гроб од срамоте.
руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“. Ја порезу започнем бројити, а он на ме очима стријеља: „Мемед-ага, зар ћеш је бројити?
друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошô, вала
руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“. Ја порезу започнем бројити, а он на ме очима стријеља: „Мемед-ага, зар ћеш је бројити?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732. Ја ћу вам добра времена давати; кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога
у тамници ради оно туђега добра, а ја ниоткуд ништа не могу добаљати да би му бар исто суха хлеба могла односити и давати, да од глади онде не умре.
Обрекоше се Грци Турком данак давати да их не дирају. Ал’ они на то не пристајаху, него то искаху своју господу метнути да суде с градом и своје страже
А пак злобе их и глобе. Еда неће со тога џебап пред Богом давати? Кад су једно у Бога, а његови људи, мали и велики, једно су му на очију — та му цар та му просјак.
и грехове нам опраштају; ако ли они за нас не маре, ни одслужују што им се даје, они ће пред Богом за нас одговор давати. Ми смећемо нашу кривицу с наших леђа и они се је прихватају...
и пити је, сунце тајати а звезде указивати, седу натраг стајати и момчету напред у столу старце учити и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити, нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа,
кошару, ни у њој ваљаних књига ни икона честитих; одрпане, злочесте одеждине кано просјачке ритетине, — а у даљње давати и правити, које но могу се и без вашега давања држати!
А учења давати својим по дужности људма ни бекнути! Ако се ноћу, дању не забаља о Светом писму разгледајући књиге, не мотре те божије,
Расматрамо се подобре што је наша права мука, што ли није. Одашта мислимо што Богу на дар давати и за душу делити? Да не узбудемо кога што обедили, глобили, преотели што и с преваром занели и измамили, туђу ли чију
Јерно овим ваљаде за потребу млека и слатке варенике давати; просто и по светски учити их, којино јоште детињску ћуд и памет проводе и слабомоштни су, жустри ли и преки, оштре и
стидиш кад се ја већма од тебе стидим и мени паче ваља теби говити и лебдити пред тобом како достојној почасти се теби давати како од верних људи тако и од небесних ангела, јерно ти мати божија хоћеш да будеш.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати. Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зона и Мане.