Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Л а ж љ и в и с и н о в и ч е л о| в е ч е с к и”, вели цар Давид, а зашто? „Ј е р с у н е п р а в е д н и у м е р и л а”, нећеду право да мере.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не треба се чудити, велико је весеље! Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору. Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику:
Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија
— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.
па се чак и Цигани насмејаше. — А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: — А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?
Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио... Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. — Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.
Мо'ш ли с њима изићи накрај?... — Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид. — Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!... Добош ја!
— узеше га корети што шушка с капетаном. — Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!...
Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде. Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.
Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму. А овога вина нећете надалеко наћи.
— Свршени клирик, а, је л’ тако? — Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу. Персона, понашање, све! Све! — А тражи л’ много? — Ни речи није спомен’о!... Ни реч’це...
Африка
Тако прелазимо у једно веће село — Тафире. Црнци излазе пред међ њима је један наг деран боксерски развијен; црни Давид Микеланђелов. Н. се забавља да га од шале боксује; у нос, у мишице, у раме.
Дају онај исти утисак огромности, супарништва огромности простора и предела, који даје давид Микеланђелов. Ја не волим како је Давид вајан, али не знам ниједан кип у коме би човек био представљен да је у толиком
Ја не волим како је Давид вајан, али не знам ниједан кип у коме би човек био представљен да је у толиком сродству са општом огромношћу; човек,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Генералмајори су били: Семен Гаврилович Зорич, Николај Иванович Чорба, Георгије Михаилович Богданов, Давид Гаврилович Наранџич, Георгије и Јури Родионович де Прерадович, Константин Николаевич Лалош, Иван Христифорович Штерич,
Теодосије - ЖИТИЈА
помоћника у напасти, и смишљаше и он дело побожно а уједно и преварно, јер беше окован срцем у мудрости, као што каже Давид, и запреку коју су му учинили они премудри разумом доброга духа да цпyши довијаше се. А шта то?
А посред њих њега самога, као оног што Давид каже: „Видех нечастивога где се преузноси и уздиже као кедри ливански.
Добивши опроштај, сви са светим прославише Бога, који „даје храну сваком телу“, као што Давид каже, који због свога великог милосрђа води бригу не само о људима него и о малим животињама и птићима враним, када га
Владислав краљ брзо достиже светога у ношену, и као некада Давид пред ћивотом радоваше се, излазећи и предводећи његове свете мошти.
моји, нити да рекну: Прождрасмо га, и одмах Исповедање свете вере поче изговарати, Верујем у једнога Бога, као некада Давид певањем песама и свирањем у гусле, те зли дух што дављаше Саула од овог бежаше.
и после одласка бесова, уђе у пештеру и паде на земљу те с плачем великим у прси се своје бијући захваљиваше Богу као Давид, и рече: „Узвеличаћу те, Господе, јер си ме подржао и ниси узвеселио непријатеље моје мноме, јер умало да се не
и весељy многе преостале године проведе, ка Богу умом и љубављу од свега земаљског стално узношен, како и богоотац Давид о таквима рече: Богу се моћни са земље умом веома узнесоше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљда ми је жена утрапила кад сам полазио. — Давид Штрбац! — одреза му кратко карактеристику тетак Аћим, па истом лукаво намигну показујући главом пут невидљива града.
Тек на ту његову примједбу, ја га побоље осмотрих: да је Давид — јесте Давид, да личи на озебла пјевца — личи, брате, да је сирома' — богами, сирома', има ли у кући мрса — не би се
Тек на ту његову примједбу, ја га побоље осмотрих: да је Давид — јесте Давид, да личи на озебла пјевца — личи, брате, да је сирома' — богами, сирома', има ли у кући мрса — не би се рекло, је ли
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода. Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира. | Пентикостар — књига превесела, Поје Христа спаситеља дела.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И можете бити уверени да ће на годину, ма нико не говорио овде о Ђорђону, Тинторету, а камоли Содоми, рећи да су и Давид, па и Жерар, па и Жерико геније. Све је лепо, редом. Ја не кажем да то није право.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
6, 17) као и: „Ко се удаљава од тебе, погинуће“, рече кротки Давид. (Пс. 72, 27) Хтели бисмо, дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко
Ако ли си и веома сном обузет, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутру све испуни. Јер Давид рече: „Твој је дан, и твоја је ноћ.“ (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Итебеју пођем искати сестру матере моје, Јевру; но, не нађем је, јер се давно била преставила. Поп Давид, ујац мој, пође са мном у друштво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту слику насликао је Жак Луј Давид који се муњевито прославио својом сликом „Заклетва Хорација“ и убрзо постао један од највећих мајстора свога доба.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Веровао сам такође да је и Давид, чије сам неке псалме, захваљујући својој мајци, знао напамет, а који је у свом детињству такође био пастир, изразио у
И он је гледао исте пламтеће звезде на црном поноћном небу које сам и ја видео. Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тако прелазимо у једно веће село — Тафире. Црнци излазе пред међ њима је један наг деран боксерски развијен; црни Давид Микеланђелов. Н. се забавља да га од шале боксује; у нос, у мишице, у раме.
Дају онај исти утисак огромности, супарништва огромности простора и предела, који даје давид Микеланђелов. Ја не волим како је Давид вајан, али не знам ниједан кип у коме би човек био представљен да је у толиком
Ја не волим како је Давид вајан, али не знам ниједан кип у коме би човек био представљен да је у толиком сродству са општом огромношћу; човек,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— завитла Белемез 'анџарином! — Не сијеци, Белемезе, ја сам... Давид викну један мален човјек, готово прирастô за земљу. — Ама, јеси ли ти то, Давиде?
О, људи, људи! — чуди се Белемез и облијеће око њег'. Ко би, вели, рекô и помислио да је ово Давид Штрбац! У свашто ли се овај чојек претвара, Кристе, истини Боже. — Не претварам се од бијеса, већ од невоље љуте.
— Не претварам се од бијеса, већ од невоље љуте. Браћо, Асан-бег ће на манастир! — уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти.
'Вамо, веле, око Сане свак вјерује да сте ви довели Швабу у Босну. Истом то Давид говори, а од Томина Моста пуче пушка па се разлијеже пјесма и попјевке: — Курво кучко, Симеуне Ђаче!
— Стража је побијена, а оно је био балијски мариветлук — вели паметни Давид. — Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! Јесте ли ми конак приправили? — гигија и попјева Асан-бег.
На столовима протоколи и некакве дебеле књижурине. Давид (мален, низак, сув као грана лаган као перце. Лијева му је нога мало краћа од десне, те се гега кад иде.
Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише). Давид: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку?
Зар изјести читаву њиву куруза, па не засладити с палиграпом, е то би било Богу плакати! Судац: Ко је то?! Давид: Добар дан, главати и велевлажни царски господини! Слуга сам препокорна!...
Слуга сам препокорна!... Ама, каква је ово кућа ђе се ни Бог не прима? Судац: једна! Давид: Шути, марво једна! То је лако рећи. Ето и ја велим.
Ама, то није у најмању руку у реду, да рече један, рећемо каз'ти, царски службеник. Судац: Ти ћеш мене зар учити? Давид: Не дô Бог! То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?!
То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што?
Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? Давид: И ми смо, 'вала Богу, сви здраво и мирно, а теби 'вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју вамилију.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ
О, Господе, дај ми оне људе вере Којом Давид негда вероваше у Те! Господ ћути. Мрак се само јаче стере, И празнина зјапи и небеса ћуте.
Иронија моћи. Зар њој да се дивим?'' (1910) ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена
Иронија моћи. Зар њој да се дивим?'' (1910) ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.
ИИ Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? (ИИ књига Самуилова, XИ,
је закликтала на лешини Вере, Страст што чини усне модре и зелене, Страст што седи косе и што недра дере. Давид шири очи крупне и црвене Кô вечерње небо врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце
'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ја славим те и волим, Вечни, вечни мој! ПОБЕДНА ПЕСМА Да живи Давид, Филистина гром, Избра га вечни Бог, вечни га штити Бог. Саул тисућ, ал’ Давид десет поби тисућа.
ПОБЕДНА ПЕСМА Да живи Давид, Филистина гром, Избра га вечни Бог, вечни га штити Бог. Саул тисућ, ал’ Давид десет поби тисућа.
“ 5 Бистротечно и оштро љубави је дело, добродетељ превазиђе сваку. 6 Лепо Давид ову рекав украшава: „Кô миро с главе на браду силази Арону, и кô аермонска роса на горе што силази сионске.
8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд на вас да не сиђе, ни роса, Саула јер не сачувасте, ни Јонатана?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(»крушчица је моја црквица«) и молитве му помогну, јер се посвети (постаје »краљ Давид«). К. се радо сади и у дворишту новоподигнуте куће (СЕЗ, 19, 278). »Жута рана« натрља се крушком, па се онда та к.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од синова Георгија били су Милош и Вукашин, а од синова Антонија, његов првенац Давид, судије; Вукашин је умро као велики жупан личко-крбавске жупаније, а и Давид је у својој чиновничкој каријери дотерао
а од синова Антонија, његов првенац Давид, судије; Вукашин је умро као велики жупан личко-крбавске жупаније, а и Давид је у својој чиновничкој каријери дотерао далеко; постао је касациони судија, члан Стола Седморице у Загребу.
пословима, путовао је сваке године два пут у Беч, где је некад живео и умро његов стриц Урош и где је и његов брат Давид свршио правне науке.
У исто доба долазио нам је и старији брат мога оца Давид, септемвир, са својом супругом. Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком гривом које нам је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо, усред Лондона, у богатој и културној кући, родиће се данас-сутра неки мали Мориц, или Давид, и порашће, и научити, као и његов отац, и како ред заповеда, неку струку; али прави његов позив ће бити да узме живот
у уџерицама, пола године једу пресно: лук, парадајс, воће и лубенице, и са својим некалдрмисаним друмом се боре као Давид с Голијатом, то јест, савлађују га.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и да му из баште покраде трешње, које су већ биле зреле, румене и тако сочне да би примамиле и сваку другу владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради чега морамо,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ 36 БОГ СЕ ЉУДИ ОДРИЧЕ 42 СРП КАЗНЕ 43 ЛОВЦИ АДОВИ 44 РОСА 45 ЗЕМЉА СИ...
ДАВИДОВА 164 АВЕСАЛОМ ДУГОКОСИ 165 ГЕДЕОНОВЕ ТЕСТИЈЕ 166 КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ 167 КАКО ЈЕ УЧИНИО ДАВИД 168 ГОРКА ВОДА 169 САМСОНОВА ВРАТА 170 РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО 171 ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА 172 ШЕТЊА У СУБОТУ 173 ЈУДИНО
ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме
Јер сам Бог чуваше они ћивот. То Давид цар гледећи врло се забрину, а што да чини? Похвали Бога и он скачући играше пред ћивотом преносећи га с брда у свој
АВЕСАЛОМ ДУГОКОСИ Какву пак тугу и голем дерт имао је цар Давид, где његов најмилији му, хубави син Авесалум дугокоси, узе на свога рођена оца војевати, да га истера из царства, ил'
Те со тога и име му се Финеес прозва, од наглости његове. И спомен му оста. КАКО ЈЕ УЧИНИО ДАВИД Будавши он врло жедан, у граду воде не би, а наоколо опсела је била непријатељска војска.
Штарад и Давид паде с туђом женом, а својих жена доста је имао — цар је. Ама кроз очи и поглед се онесвести и обезнани се.
Посла по њему к везиру свому писмо у табор да га уреди у боју на први харц. И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе. Учини блуд и стога би и крв.
Не стоји поштење у узрасту, него у срамежу и вољи... Тако и Давид својевољан и силовит у томе и попузе матор већ ка у незнан згреши.
« Препаде се Давид. Таки скочи са свога стола и паде на земљу, поче сузно говорити: »Сагрешио сам, господине, сагрешио!
Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран. Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«...
Како по земљи на суху, тако и по мору свака чудеса може чинити, те да прознаду како је тај то што о њему Давид казујући говори: »Ти обладаеши државоју морскоју. Вазмуштеније же влн јего, ти укроштаеши.