Дучић, Јован - ПЕСМЕ
силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као
Обарао их је у гомилама низ стрмени; натеривао у воду где их је давио; затварао у пећине где их је зазиђивао; и падао је преморен, лицем земљи, крвавих рука, и са иступљеним оружјем.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Наравно, наравно! Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!
Крао је где шта стигне, и по кући и по комшилуку. Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшијске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голупчиће као какав стари пензионер.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као да је пред њом њена рођена снаја, такав је тачно изгледао тај страшни поглед који је давио. Они то опазише па се измакоше.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер када зли дух који је давио Саула бежаше од Саула Давидовим свирањем у свиралу и ударањем у гусле, колико ће це више устрашити и бежати од страшне
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је то нешто као криминални роман без полиције, јер, док ме је он давио, вешао за ноге, сецкао секиром на парчиће или затварао у онај вагон, није имао ко да ме брани, а нисам смео никог ни
Црњански, Милош - Сеобе 1
је: како су коњи хтели да удаве Аранђела Исаковича, тискајући се око њега и пунећи му уста својим гривама док се давио; како су неке бубе и мрави појели руку слушкиње, која је госпожу Дафину обично чешљала, и како се, по кући, беху
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Ви имате право, али смо се тако навикли. ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, дим туђег елемента давио нас је много година! Но даница је и нашој народности своје багрјаношарно лице помолила, само не треба ни ми да спавамо.
Милићевић, Вук - Беспуће
ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, пожуривајући спровод да што
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
год од просилаца дошао у двор и онде заноћио, онај више није жив освануо, јер се цар био повампирио па долазио ноћу те давио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Још истог дана утврдише за мене који сам ноћу први прешао преко младог леда на Морави, давио се и спасао, да нисам из Прерова. Ја не кријем да нисам.
крв је линула, у мраку су светлеле велике кравље очи, шириле се, па су постале једно око, и он је цео био у том оку, давио се у њему, па је колена поломио, не, њему је колена неко ишчупао, зато је ишла крв, црвенела се ишчупана жила, заклано
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И то ми не да, ето ни то ми не да, ни то, ни то, само то да вриснем; морам да умукнем. И тако увек, увек, увек, давио ме и на средини, на пола пута, спречавао ме и задржавао ми срце, дах и нагон. Идем у рат: „Чувај се!“ вели.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
из незнања и безбрижности западао сам у разне тешкоће, опасности и неприлике из којих сам се извукао помоћу чаролије. Давио сам се десетак пута; готово су ме живог скували и једва сам избегао да ме не спале.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
б. Ето ту је песник са дугачком косом, С избијеним оком и руменим носом. Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7.