Црњански, Милош - Сеобе 1
се, те ноћи, у његовом селу догађало, да га је и жена, у свом самртничком страху и мислима, само наслутила, као неки давни мирис, само у причини угледала, као неку давно прошлу сен.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет је овај пун имена славни Из садањи и времена давни: Овај, веле, снажано је тукô, Онај муњу са неба је свукô, Овај, вели, певао је јасно Кâ у гори што славујче
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
јутром га сад у измаглици назирем како сјајем далека копна спаја и знам, старећи, док седим у кожуху да у тај давни час кад усамљен и сирот престоницом васељене ходих најближе лепоти света бејах.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, место своје судбе, са ужасима новим, сусрећем давни живот, болан, и прозрачан. А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Лак вечерњи уздах иде преко рâвни. Ал’ ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под хипнозом звезда и светлошћу бледом.
Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад... Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Одговор домаћинов полазнику (положајнику): „Здрав, куме Јоване, мој давни и сретњи полазниче. Велики бог и данашњи Божић удијелио, да будеш у добри и сретњи час за моју кућу јутрос дошао, и
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе? Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами. ...Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И кад гледам воде, вароши и села, Земљу што изниче из крви синова, Чини ми се људска да то нису дела, Већ споменик давни минулих џинова.
Ја знам да сила пролазна ће бити, Да иду дани и боља времена, Да ће пропасти та отровна неман Што давни народ и многа племена, И да је дош'о, да је већ ту земан, И нови дани и боља времена.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
већина мојих младих професора, па сам чак могао и да остављам нешто новаца на страну у жељи да остварим један свој давни сан. Подучавање је било корисно не само са материјалне стране већ и за моје образовање уопште.
Ћипико, Иво - Приповетке
Друштво заметну разговор и брзо се упознаше, као да су давни знанци. Зачињајући, пушило се у здели. —Гле, уље се једва циједи!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пут, након очевога одласка, почиње присећати своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка
Краков, Станислав - КРИЛА
И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине су мира! Внезапу јој друг предстане у одличној ризи, Кога истом стазом воде подобни подвизи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Да, ми смо већ стигли тамо. Око нас младост је бујна, Под нама руине стоје, одломци времена давни'; Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна Већ много векова тавни'.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Певаш песме тужне, миле, Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе, И страшнијих јоште дана; Та бојева давни', стари', Са Татари и Маџари, И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тишина. Над хајдуковим гробом само тихо шушкета крушка ситним изједеним лишћем, али се дјечаку чини да га његов давни предак и види и чује. Сузе му навиру на очи и читав предио пред њим почиње да трепери и растапа се.