Употреба речи даворије у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

до 1423.71 1862. изишла је у Карловцу његова збирка Пјеѕме. Најглавнији његови књижевни радови јесу: Босанске даворије, патриотска призивања Срба на обнављање »порушене старе славе«; Карађурђевка, опевања Карађорђева јунаштва и обнављања

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

се кита и сватови, развише се свилени барјаци, засвираше свирке свакојаке, ударише јасни таламбаси, зачуше се сватске даворије, стаде бакат сурих бедевија, отидоше с богом путовати.

Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је забољела глава, јарко

давори (давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа — ујак даја, дајко — дем.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности