Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ти нису заборавили... ти не могу заборавити! Онај мали господин даде знак куварима да сипају. Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве
кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој лончић, па ме упути кући, тужно гледајући за мном. Предвече нам дође Алекса...
— А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица. — Откад ми је бабо преминуо, то ми је најмилије цвеће. Јелица му даде стручак босиљка. — Па, Јелчице, дај ми и један пупољак од руже; лепо ће пристајати свеже руменило уз босиљак!
Хтеде уча и даље да продужи, али му не даде Никола: — Па ко му брани? Нек се жени, ал’, богме, о њој нека и не мисли!...
Учитељу пођоше сузе на очи: — Али, једнога ми узеше... Упалио је кућу, па га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију... Сиромах старац није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити.
Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!... Стари Сремац извади из кесе половину рубље, па је даде Ђошиној мајци; а она се устезаше примити, чинило јој се да је то много...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Август цесар, отпуштајући од себе учитеља свога Аполодорија, запроси га да му даде свој последњи совјет како ће се владати.
Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега.
Нека им се даде наука, бићеду украшеније человеческога рода. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε
„Та мој човече, а да ако бог даде и ти оздрави, гди ћемо ли толику силу волова нађи?” „Бре, иди ти и учини што ја теби рекох; нек' дер се ја само
Филип намах заповеди да се та иста чаша даде Еврипиду, трађедијотворцу, који јеђаше с миром, мучећи. „Како то?” — вели ритор — „Ја је иштем, а ти је другом дајеш
„Благослови бог Јова, и даде му велико богатство.” И паки Соломону говори бог: „Будући да си ти премудрост искао, ја ћу ти дати и богатство каково
зачу се у авлији топотање коња и глас Светогорца, који како сјаше, почне ка' у својеј кући заповедати да се коњма зоб даде.
149 Козе и Јупитер Козе се согласе, дођу све скупа, и учине молбу Јупитеру да им даде рогове. Совјетује их Јупитер да се прођу тога зактевања, казујући им да се с рогови јошт нешто мора дати што њима неће
толико и на гражданску службу опредељеној, наука на чистом евангелском духу и наравоученију основата из прве младости даде.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Већ сад идите и чувајте народ и уклањајте га у планини да се не пороби, а моја ће брига бити за вас’ — и даде ми сто дуката.” „Тај исти дан зовне ме Михаљевић на вечеру, с којим сам се познавао и добро живио.
год дошли к њему, по обичном поклонењу постоје мало турског обичаја ради, пак им заповеди те сви поседају, и кафу им даде, и, како ми је отац казивао, разговарао се с њима као са својим синовима; а и народ је био онда у најбољем спокојству,
Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио. Отац ме даде јошт врло малена да код попа Станоја, нашег пароха, који је близу наше куће седио, учим.
рећи: „Није то моја нурија, нећу да те венчам, или молитву читам” — него сваки сврши за што се позове, па што заслужи даде ономе чија је нурија.
је кнез био умро, дођу молити мог оца да сједини Подгорје са својом кнежином, и да обадве кнежине држи, или да им он даде каквога из своје кнежине кнеза.
Сутрадан дође мој отац и кнез Петар митрополиту да им даде хатишериф, а он им рекне: „Отиђите најпре до везира, па дођите онда по фермав.
аспру више од вас узимати нећу, него онолико, колико хатишериф гласи; а ето вас и ваши̓ ага и субаша, па како вам Бог даде!
и тако према броју глава и војску све у тефтер пописа, и сваком кнезу копију даде, колико је дужан војника Срба довести, кад и где рекне паша.
Мој отац остане с војском у доњем граду код везира, и што није могло војске стати у најгорњу касарну, паша даде трску те око касарне направе колебе.
Везир даде војсци ракије и вина на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из
молити, а он се ражљути и почне и̓ одбијати, а он и сва улема попадају на колена и љубе скутове, и веће тако једва даде се умолити: „Ал хоћу”, вели Аганлија, „да ми Ха— џи-бег врати арачке новце!
Мој отац једва умоли Хаџи-бега те поврати петнаест кеса, а они̓ други̓ петнаест разреже по нахији те Аганлији даде, и тако спасе Ту српску војску од очевидне пропасти и погибели, и поврате се својим кућама.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу! — И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш. — Даде, не дао му бог весела дана!
— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш. — Даде, не дао му бог весела дана! — А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.
« Окрени, обрни — немаш куд! Дам му облигацију... — Их, Радане, забога! Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено. — А ја шта ћу, мој брате!... Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...
Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!... Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...
Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: — На, брат-Ђуко, и алали! — Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.
Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!
Та он је презадужен и косом на глави... Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде... А како се, сиромах, беше обрадовао! Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...
Он, сиромах као згранован, улете у кућу. Сви се загледасмо шта му би сад! Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!... — Уби га! — зачуди се Пајо.
Прими Тиосав паре па оде гунђајући сам: »Лепо мени вели Живана: ,Не свраћај, море, оном Цинцару!' Аја, не даде мени ђаво! Баш, ако ће...
из чајира и затворио их у авлију иза механе, да добро затворе сва врата, да их подупру изнутра столицама и циглама, даде њима двојици по једну цевару, а он задржа себи арнаутку, рече им да буду на опрезу, па чим опазе хајдуке да пуца ју и
— учини ћир Трпко, па стаде шушкати по соби док нађе паре; одброји им према ведрини крај прозора, а све дршће. Даде им и, брже-боље притвори прозор. Већ је близу подне.
»на приват«. Сад се нешто присети, па их извади из школе и даде у варош да уче. Досад су сви сељаци до једног волели учитеља да не може боље бити и хвалили се њиме: нигде ниси могао
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао... — А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму...
Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!... Данас то већ неће учинити!... Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...
— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. — Ми ћемо на Жураву. Хајде! И кренуше се. 13. ПРВИ МЕГДАН Харамбаша даде Станку своју торбу. Ишли су ћутећи. Сваки је своје мисли премишљао. — На Жураву, дакле — рече Јовица.
— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... — А ја петн̓ест — рече Јовица. И почеше причати о својим првим мегданима.
И јекну дубрава од његовог громког гласа. Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа...
Али се небо затворило!... Молише се богу. Али је бог ћутао... Ни наде им не даде. Окреташе се лудима. Али их људи презреше. Презре народ „лоповску кућу”. Он је на њу само бацио проклетство...
Он би пустио Станка да чини што му душа жели. Још би рекао: „Марим ја! Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде... Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...
Гледај како је блијед. — Није ми добро... Ишао бих кући. — Сједи, одмори се... И Крушка заиска мало ракије, те му даде... Ракија га поткрепи. — Ама, вјере ти, шта ти би? — Не знам. — Је л̓ ти још који пут долазило? — Никад.
Велимо ли? — Велимо! — Онда, Иване, ево! И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.
Него, еј вала Црнобарцима! То се све одржа. Попа и Јова одржаше мегдан. Нико се више не даде оцепити од своје браће. Чак је и Милош Севић постао друкчији... То загорча живот Крушки. Беше већ ославило пролеће.
— рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. — Е, ето вам!... Ја хтједох човјешки, па ми се не даде. Сад га предајем вама двојици. Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.
Алексу прилично оживе свежина. Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... Суреп му даде, али само један гутљај. — Немојте ме мучити... Изгорех! Суреп ништа не одговори, али му више не даде.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Донећу на свет, када панем, Прву вест људског срца. ШУМ Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела. Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи?
Но она обасја мој ум обеснажен, И даде мом духу, слабом као сламка, Сто крупних очију, да озарен, блажен, Мине сваки понор и зна где је замка.
И да никад страшни не видим ти престо, Ти ми даде сумње мутно око ово; Но да вечно питам за твој траг и место, Усади ми бедно срце човеково.
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани
раба Оливера Деспоту Леснова и Овчега поља, И Ану-Марију, и децу; и воља Твоја буди блага као твоја вера. Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора
Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у великом своду.
У сребро окова безброј светих слика: Све у вечну славу благоверног цара Стефана, кад даде царству Законика. Повели сто бдења. — Гаврил, слуга Христа, Каза, а записах, ђак из Хилендара, Ја, Јеж многогрешни.
С друштвом својим глумац Добросав из Хума Даде три представе: седам дана шума Прођоше у гозби светлијој од ишта. Кад далеко беше гост од Радовишта, За првом
Јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа. 2. ОСТРВО ПАПАГАЈА Острво без људи, у пределу мора куда бродови никад нису прошли.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” Неки ме хладни зној обузе. Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.
Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.
дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!” Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка.
Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати. И Велинци се даде на смех: — А што, Златане? Шта ти је учинио Вилип? — Е, а хоће да узме Аноку! — Па? Нека узме! — Е, ал' ја не дам!
Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио. Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био! — Ђедо, молим ти се, ја.. није вајде... образ под ноге!
Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.
Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је Маријино!
— А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу?
А откуд ти знаш? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати? — Умијем. Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита. Она отвори у сриједи.
Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ. А послије, у вароши друга срећа чека дијете. Поп заћута и даде се у мисли. И владика ћути. Тако то траја неко вријеме, онда рече поп: — Треба ли ту штогод трошити?
Поп се прекрсти, па натрашке изиђе из собе. Одатле оде полако кући. Сељацима не рече ништа. Сам се даде у неке мисли. Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.
Псује Јеротије што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао. Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач. Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери. Овај се чудио челику, и рече значајно једно »О!
— ’Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију, а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш да ћемо стићи, кад је такав пут? — Фала, господин-попо.
— И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка, и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија, и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин. — Е, је л’ готово? — Све је у реду; сваком своје.
Увече стигоше у село. Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби. И један и други му даде погођених десет форинти после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било
Енђебуле запеваше, заплака се гђа Перса, а и млада мало, бришући сузе шпицом од »шнуфтикле«. А стари сват даде знак, и кола полетеше сокаком, и зачас се нађоше изван села.
— Да им дођемо у гости!... »Ми тако волемо кад нам ко дође у гости« — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек он, како је он срећан! Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли.
— Она је срећна, а тек он, како је он срећан! Како је срећан! — рече путник, па се опет даде у мисли. Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно »Ех!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Али, да се и тог курталишем, зајази га за десет дуката, па нек је крај. — Ја ћу је, дакле, откупити. Ћирковић даде на знање Морицу да ће за тепсију дати десет дуката. Мориц донесе тепсију.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен отац, сенатор Јаков Богданович, имао је обичај да каже: „Куд ми Бог даде Татарку!“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених, пуних, усана.
Па вам ту читуљу његов брат, Спасоје, несретник, даде, за дукат, па се још хвалио, како је добро продао, чађаву купусару. Е, не верујете, је ли, али тако је! Не лажу мртви!
А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати! Старац је затим извадио кесу, па га позва: Оди деди да ти дам пара! И даде му неколико турских парица. А он је био мало стао, па га гледа, да ли је добар, као онај други.
Али кад му мати рече: Иди! Видиш ли, даће ти пара! Он приђе. Затим отрча матери и даде паре њој: На, Пепо! Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио!
Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!
Затим баба Гоша кутлачом нали из бакрача, вруће, медене ракије, па тури у чашу још меда и даде ујни да пије. А и њему даде. Али он ни да окуси није хтео!
У том му деда уђе на врата и повика: Шта си ми, Кезо, донео? А он се онда окрете матери и поиска чутурицу и даде је деди Гаврилу. А деда Гаврило повика: Жив био, сине, кад си ми ово донео! А хвала и пријатељу Луки!
Он је хтео да јој подигне главу, али она му не даде то, него му је шапутала, страсно, да јој је, тако, лепо. После је, кроз сузе, говорила, да јој је свеједно, када ће се
Госпожа Божич беше, брзо, заборавила ту жену са зеленим очима, па се даде Исаковичу, сад још страсније, још луђе. Викала је да га нико као она волети неће!
Све је друго било глупаво. Нека их поздрави и сретан му пут! „Ја се онда забатрга“, причао је Павле, „а даде ми се на смех, како старац памти жену сваког међу нама, а вас тројицу и не помену.
Отићи ће у Росију, па ће тамо бити сретна. Али је Павле додавао, да каже: Зар је ово срећа, зар је ово, што јој Бог даде, после смрти њеног мужа? „Ама рече ли ти њој да иде с милим богом до њеног Дрниша?
„Гледам те, Павле“, рече му једно вече, кад у кола уђоше, „па помислих, што ми Бог не даде да тебе сретнем, пре Трифуна!“ Павле онда покуша да госпожу Кумрију опет наговара, да се врати.
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована свештеничким чином, те узиђе па
Атанасија, изванредно предусретан и примљен од свих, где, поклонивши се и од свију благослов примивши, босим ногама даде покоја од путног напора, љубазно угошћен са онима који су били с њим.
И речи Јова: — Господ даде, Господ како је благоизволео тако н учини, буди име: Господње благословено! И одмах му послаше многобројно злато на
И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца. А када је писмо донесено, самодржац отац устаде са престола, и клањајући се љубави сина
И даде им Хиландар са целим насељем, утврдивши царским писмом и својим златним печатом. А богомудрога Саву многим почастима о
А он извести оца о цареву поздраву и даде му писмо, а с њим донесе и злато дано му од цара, и рече да им је цар даровао Хиландар са сваким наследством и
царским манастиром, и да њиме не влада ни прот нити ко други, царским писмом и својим златним печатом утврдивши, и даде му цар својом руком жезал, и заповеди да се овај чува у цркви, и када братија поставља игумана да овај имају посред
А преподобном оцу његову, ради сећања љубави, опет даде много злато, говорећи: — Све твоје прозбе испунио сам, оче свети.
А овај христољубац веома се обрадовао због тога, и од своје земље даде многа и најбоља села, која се и до сада чувају неизмењено под влашћу манастира званога Хиландар, обогативши га људима
своје на љубљеног сина, благослови га, и умноживши к Богу молитву за њега, загрли га са сузама и последње целовање даде му.
Али и ово богодаровано сребро џ злато није свети за држао као лихвар, него један део даде у Константинов град манастиру пресвете Богородице Евергетиде; други, већи део, раздели манастирима у Светој Гори;
А овај Богом богати даровалац учини и за њих милосрђе, даде помоћ сиромаштву и откупи заложена манастирска имања, и разорено утврдивши па и цркву осликавши и украсивши сваким
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
И њему Миш пророк прегризе уже око врата и тако му даде пуну слободу, коју сироти Шаров није имао још од раног дјетињства. — Куд ћемо сад? — упита Шаров.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад и ови седну. Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели. Ту је опет било певања, и сам је комесар певао.
Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап. Још и велики прстен хтеде на прст навући. Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше. Софра се смеје. — Прстен нипошто, но сабљу. — Зашто?
Отац не да. Лаћман хоће да се свуче ради фрајле Јуце, али отац неће за то да зна; а за лаћмана не даде је, да којекуд по свету лута. Тако каже њен отац. Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна.
Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке. Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет. Дођу сведоци. — Пишите тестаменат. Предајем богу душу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошто му је било стало да их што пре крене, потера коња до ужади и даде наређење шајкашима да крећу. Настаде мала гунгула у чамцима, и људи поскакаше да још једном погледају своје.
Скинувши клобук, даде га слугама и појаха пред њима, тресући се опет као буре. Све је био свршио. Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу,
У безначајним догађајима, тако, прошао јој беше тај дан и не даде да опазе на њој што јој се догодило. Приметише само да је јако уплакана и то се после по кући рашчу.
Тако их, најпосле, заједно са слушкињама и кучићима, отера. Даде звати жену Димче Диамантиа, ону закониту; једну дугачку црну метлу, која је по цео дан пајала по кући, одевена увек са
Са жељом за непомичним и непролазним, изненада, даде му се да испуни своју жељу за телом своје снахе, коју је сањао и волео, крај свих безбројних жена које су му доводили,
Бог му га даде. И ето, као да оде за Вуком Исаковичем, као да ће отићи, оставивши њему само тај грозни ток, помешан крвљу, што тече
да одмах затим настави, загледана, тронуто, у Србе: „Овај дан рачунам међу најсретније дане свог живота, јер ми се даде да још једном видим оне који су били увек и у свим приликама наклоњени нама и верни.“ Затим је почела да сузи.
Но тек што поче да свиће, пројаха крај њих Беренклау, као вештац, и даде заповест да их буде и одведу иза шуме, под неке брежуљке, на преглед.
Поп је исповедао пред смрт. Исакович промени шатор и даде себи ископати у земљи колибу и покрити је травом, окренувши излаз тако да варош не види.
Покривена свиленом марамом, коју изабра оклевајући, она даде кесу дуката, коју је чувала под јастуком, матором слуги свога девера, па се затим загледа у врата као да је чекала да
У жељи да му каже што пријатно, он му спомену налог ђенералов да о трошку војничком даде израдити своју слику у Бечу, као спомен на војну, под Беренклауом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
дете од дојке, извештава Манојло Кордунаш, врше се и ове магијске радње: „У младу недјељу узме мајка дијете на крило, даде му сису, принесавши уза се краљачу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Лежао је на кукурузовини, на изгорелом паркету своје нове куће, пушио и привијао траву »против танета« што му је даде нека стара вештица-видарица из Гацка, мислећи непрестано на зрно у свом стомаку. Прве недеље, грејао се клавиром.
— рече оборених очију — двадесет шест хиљада триста осамдесет! Нина му даде напојницу, презирући се као никада у животу. — Дижи се! — просикта момак.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Други су се били за њега, па ето и ми! Кад се Наполијон бјеше осилио и прегазио му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што
Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде. Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета!
— Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту. Овај се сјети шта треба учинити, окуси, поклони се и предаде чашу приставу.
Надасве Јанко се чуђаше њеним малим рукама и стопалима, чим се махом Црногорци одликују. Пошто Кићун кришом донесе и даде кнезу јабуку, он започе, утањивши гласину: — Ходи мали грдове, ходи к ђеду да се помиримо!
Нађосмо четрнаест топова хране и џебане. Због овога узећа даде Русија Саву Маркову и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну
овога узећа даде Русија Саву Маркову и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане.
Збиља, ти си ускок по други пут!? Домаћи дочекаше Јанка с узвицима, и сви се мирбожаше с њим. Кнез му даде нафору, па је подијели и осталијема. Напише се ракије, па се Крцун опрости.
— Нека јој је са срећом — рече владика и извади из шпага два талијера; један даде Крцуну, као што ће свакојем војнику на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај јој ово мало поклона од моје стране
— Ја ћу најприје до кнеза — рече Јанко. Пошто ручаше, Јанко даде Крцуну два дуката за набавку дарова, а Ђузи и Раму по цванцику, па се упути кнежевој кући.
Захвали му на љубазности, па наручи за десет дуката свиле, скерлета, платна, ђаконије и пића. Писмо и новац даде приставу, па отиде на весеље. И двориште и кућа бијаху загушени свијетом, али Милицу угледа од прве.
Након три-четири стотине корака, вођ и Перо стигоше врх пута што води од Никшића у Гацко. Он стаде и даде знак да се остали за њим уставе, па даде знак Крцуну и Јанку да му стану са стране на четири-пет корака размака;
Он стаде и даде знак да се остали за њим уставе, па даде знак Крцуну и Јанку да му стану са стране на четири-пет корака размака; Маркиши и Пери даде знак да буду на крајевима
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О Радовићевом делу даде се говорити са два становишта: може се проучавати његов допринос дечјој књижевности као таквој, и, у вези с тим, његов
Могло се сањарити плодније и лакше, тј. могло се претпоставити да се до завичаја невиђених чудеса и непојамних тајни даде приспети бродовима и чамцима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И све то објашњава што се он тако радо читао, као што се и још данас даде читати. Тиме, као и основним добродушним и интимним тоном, он опомиње на Љубомора П.
У српској књижевности остало је само једно Томазеово дело, његове Искрице. Навративши се 1839. у Шибеник, он се даде на поновно учење српскога језика и на читање Караџићевих збирки народних песама, а и сам почне бележити народне песме.
1844. Иван Кукуљевић Сакцински изда их у Загребу, али аустријска цензура их забрани. 1848, у Загребу, Кукуљевић даде ново исправљено издање, са нарочитим Томазеовим предговором. У Задру је 1849.
посао ушао више понесен општом струјом свога романтичкога доба но својим духом и укусом, и није успео да ишта добро даде у том правцу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“ . Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац. Није ни сам знао зашто га је слагао. И он слеже раменима. Свеједно.
— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако страшно, то је доста
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Обузе га као нека меланхолија, која тако често, некако увек упоредно с вином, обузима сваког смртног. И Јова се сада даде у туговање и заћута.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
свега Мене створи из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде, Та и моја песма ова, И њу мени ти дарова.
тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо, ал' за доба мало, Постајало па г' одма нестало, Бог га даде — де сте грозне сузе? Бог га даде, ал' зашто га узе?
Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда
једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?
раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести.
тек што она сукну, А он ти је пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде. Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А
ме амо под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица.
Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме — Ох зашто је маче са собоме!
Ал' кад Арслан на ограшју паде, Тад се Талу и згодица даде: „О Хајкуна“, рече, „сад си моја.“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка!
инако, И нареди лажне гласоноше, Те на душу своју потегоше: Е њен Гојко на ограшју паде, Ал' се Цвета преварит не даде: „Е па добро, дад' његову главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не
“ Тако рече, гледну низ чардака, Шћаше скочит, ал' јој се не даде, Крошто? зашто? ни сама не знаде, Те погледа у големој муци, Гледну горе небу високоме, Онда гледну оној гори
Слаб он бјеше већ од ране прве, Ма сад све се око њег' окрену, Зањиха се, шћаше о тле пасти, Ал' не даде Фатима дјевојка, Придржа га, јадовати оде: „Јао сунце, да брзо л' ми зађе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
он је сједио међу њима насмијан и радознао, уживајући у њиховим причама, дивећи се и чудећи, најбољи слушалац какав се даде замислити.
Не чуди га, ваљда, ни то што се нашло само на милиционарском столу. Истина, мало је тврдо, али даде се поднијети. Командир се нагне над упола размотано дијете, гледа његов округао носић, малецну стиснуту песницу и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Једва се докопасмо помало снаге, једва скунаторисмо нешто цркавице за нешто жена, а Хасанага не даде нам ни чалабрцнути! ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима! Па тај је чуо и кад у седмој соби зашуште димије!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— — — И то би! Запроси је учитељ са села. Човек млад, самац, а господин, па шта ће боље? Попа је даде, а Тоду већ нису ни питали. Такав је обичај.
само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота. Даде ме у школу. Учио сам се прилично. За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног.
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што...
Иди другима, љуби их, целивај, па опет дођи, драги, мени. Не љутим се ја, већ хвалим Бога што ми те даде. А још више ћу да га хвалим и славим, ако ми се опет вратиш и целиваш ме...
Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог. Он јој никад не даде да осети, е је она код њих само слушкиња.
Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде... — И пада коленима тако силно, да под одјекује, и чујем како јој зглобови пуцају.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се мучних дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му дочека, и своју слику створи,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога
Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.
— јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако
Кад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство.
Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.
У том, кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: — Зашто тако учини? Јесам ли ти казао да не отвориш девету собу?
Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти
Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у
Девојка се стане одговарати: — Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала ужета, а он како дође, одмах ми уже даде. Онда царица отиде к оним девојкама, што чисте град, и стане викати на њих: — Тамо оне оваквице и онаквице!
девојке јој се стану правдати: — Ми толико година тебе верно служимо, па нам никад ниси дала метле, а он како дође, даде нам свакој по метлу. Најпосле отиде к лавовима, па и њима стане говорити: — Тамо они оваки и онаки! Шта учинисте?
они се стану одговарати: — Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна. Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.
Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син наново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Чули сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у вароши нашој, за коју се осведочи да је добра жена. МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради.
СВЕТОЗАР: То ћемо чути сутра, јер је опредељено да се сутра даде награда оној која буде проглашена да је добра. МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока.
Спасић, уместо да би се усоветовао, и увидио своје погрешке, други одговор даде од 4 листа; у ком једва 24 реда има о ствари, а друго су све личне грдње и насртања.
) ДОКТОР (Манојлу): Ту ћеш и ти остати, јер си ђак, да штогод научиш. (Шаљивцу) А ви узмите ову књигу (даде му своје Земљеописаније) и судите коме може чаша припасти. (Путнику) Па, гди сте путовали?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Мишелиноооо ... — промуцах али ме он нагази чизмом и ували црвендаћа портиру. Намигнувши саучеснички, портир му даде кључ од гајбе и ми ти се, заједно са пола гарнизона и једно двеста најсумљивијих женских креатура које сам икада
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Сад цар дозове Голог Сина, пољуби га пред свом војском, даде му села и учини га бароном Голићем. ЈЕЛИЦА: Ах, то је лепо! МАРКО: Али шта је управо ваш господин?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
КУПОВИНА Купујем слона од чоколаде! Ако га неко бесплатно даде. Јасле број осам, Ранковић Раде. НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. Позор!
Мамила госпа ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”. 7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) САРКА (спази служавник): Чекај, чекај, пријатељАгатоне. Све хоћу да те запитам, па ми некако не даде да дођем до речи: ама шта је теби, човече, па си се укрутио као млада на виђењу?
ПРОКА (очајно): Па доста, бре брате, са тим укрштеним питањима! САРКА: Даде ли ти бар какав укрштени одговор? АГАТОН: Знаш како је, није ми одговорио, не могу рећи да ми је одговорио, али сам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И опет команде, затим поздрављање, рапорти — онда поновни преглед. Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не дам ти, каже она, па да си још толики... и држи, бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. Тако добисмо осам за грош!... ИИИ Учитељица се журно приближаваше школи.
Има времена и за одмор. Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан. Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.
Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. — Носи. Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.
одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.
После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. — Писареву... онога, његову жену ти познајеш ? — Знам је кâ тебе; како је не би знао...
Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.
У таким мислима оде у школу. Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу. Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.
Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош. — Скини и то, молим те...
Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.
слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно... Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
2. “Ој орачу, млад орачу, Ко ти даде младе воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич — косу
Стаде муња даре дијелити: Даде Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води слободу, А Илији
Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’ ми га!“ Сузе рони дјевојчица: “Како ћу т’ га убјелити?
Шћах на врата да уљезем Један слеће са прозора И рашири црна крила, Не даде ми да уљезем! Краљеви се сјединише, Турско царство прегазише, Краљевине проширише, Свуда земље прегазише Тужно
Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде. Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне! Ако га глава заболе, Да Бог да, да га преболи!
Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне! Ако га глава заболе, Да Бог да, да га преболи! Ако л’ му мајка не даде, Душа јој раја не вид’ла!“ 111. Текла Сава на камену сама, На њој Мара платно бијелила.
“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју!
“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208. Дика каже: “Љуби ме, умрећу!“ Нисам камен да му кажем: “Нећу!“ 209.
Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака! Да ли ми га Бог у срећи даде! Под њега би каранфил стерала, А под главу румену ружицу; Нек мирише, нек се често буди, Нека моје бело лице љуби.
249. Зарекох се, затекох се, Да не љубим млада војна; Бог ми даде најмлађега, Најмлађега, најлуђега. Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга
Црњански, Милош - Лирика Итаке
тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне и нове. МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Али му цар не даде да доврши, већ га љутито прекиде: — А знаш ли ти да сам ја цар па ти могу заповедити да новац узмеш, а ти знаш шта те
Ал од то доба због доброте њине, Што нису биле од зависти слепе, Мирјам им даде дражи и милине И драгоцени дар да буду лепе...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да
нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не даде да ми кости прими она света земља коју сам крвљу својом натапао да би слободна могла бити.
Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. Али, проста крв моја, јер ће ти зраци
Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром, кога ми даде да ме одведе у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине,
виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а затим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.
и клечећи на коленима захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи. Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...
Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији, почеше неки да се шале, неки држе последњу »смотру« над
— Попо, хајде и ти са мном. Поп се диже и оде с њим, народ се разиђе, али нас неколико остасмо, јер нам поп даде знак да га чекамо. После једног сата поп се врати. Бејасмо готови да »искочимо из коже« од нестрпљења. — Шта би?
Освану недеља. У девет часова дотрча момак из телеграфа с једном цедуљицом и даде је капетану, који сеђаше с нама пред кафаном.
као у љутој грозници, одјапи их широм, па као да му она црна празнина што зијаше кроз врата из неосветљена предсобља даде нову снагу, он се скупи сав као да се спрема за скок, па се одједном исправи и врисну из свег гласа: — Ево их!...
Прошле године сам некако наишао на ревизора душевна човека, који ми без велике муке даде тројку. Али шта ћемо сад? Какав ли је овај, и шта ли се кува у тој натмуреној округлој глави, која се енергично и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
XXИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (доноси једну хартијицу): Даде ми ово цедуљче господин Срета. ЈЕВРЕМ: Срета? Је л' баш он ти даде? МЛАДЕН: Јес'! (Одлази.
ЈЕВРЕМ: Срета? Је л' баш он ти даде? МЛАДЕН: Јес'! (Одлази.) ЈЕВРЕМ (радознало развија и тешко чита): „Сад сам разговарао са Секулићем.
) Браћо! Четрдесет и два литра вина... (Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита.) Браћо!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се. Затим се даде у неке његове мисли. Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.
— А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! Али се Срета не даде ни осолити. Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће
— Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.
А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука! А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе!
Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије! И, бога ми, он се баш даде на посао. Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну;
Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу! Али се Срета не даде збунити. Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.
»представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати. Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Седмом, па трећом, па онда петом, Овамо прстима, онамо петом. Све бринући којом ћу и када ћу: Боже, страшну ми даде задаћу! Стотину ногу! О, ужасу: Мислити, о свакој, у сваком часу...
влажне баште, код Сталаћа, Краставац, попут пужа голаћа, На далек пут је кренуо, али Врежа, припета на обали, Не даде му у свет да оде: Оста, заувек крај хладне воде Беличаст дебео, на росној врежи Ка даљинама залуд да тежи.
маштање И рече, са смислом за праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно извара”, Па онда даде Јоши-прзници Новчаницу од педесет равно...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне труди; од витештва одвикнута у њим' лафска срца буди. Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе, Ђорђем
ВЛАДИКА УСТАДЕ И ДАДЕ МАНДУШИЋУ ИЗ ОДАЈЕ СВОЈЕ ЈЕДАН ДОБАР ЏЕФЕРДАР. КРАЈ
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици. Дечко оде. Капија се за њим затвори.
Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде. Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: | — Узми, узми. Макар окуси.
Сељаци немо, изненађено се дигоше. Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим
Једино се не даде тетка Стоја. Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код
Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина. И онда се сасвим уплаши. Али Арса јој не даде. Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.
Прости су, пијани су. — Ако, ако, тато! — Не, не... шта ћеш ти? Немој ти овамо. Ниси ти за овамо... | Али Софка не даде. — Хоћу, хоћу тамо... Зашто? Хоћу ја!
Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да
свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнео се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сва четир му друга насмијаше се. Крцун се одмах уозбиљи, па шћаше да га још дрма и да му говори, но му не даде дружина. „Пусти, га, види да га је грозница ухватила; нека почива!“ рече један.
И Спасоје то исто учини, па стаде кресати. Крцун одријеши мјешиницу у којој је била вода, па се напи и даде и другима да пију. Мишан спреми остатке у торбицу а мрве баци међу јаташце тичица што скакутаху недалеко по ледини.
Јан весело испријечи тољажицу желећи да се и пред оцем позори, али Вира, која бјеше ушла за оцем, даде брату неки знак. Овај разумједе, па (сиромах са дипломатскијех разлога!) пусти да га старији лупи.
Јер, сердар Пејо, чим дознаде што се догодило у Дузи, даде пренијети рањенога Јанка из Озринића у своју кућу и дозва надањ чувенога видара из Црмнице, Иличковића.
Затијем примаче се к огњу, даде крај од стијења некој од женскијех, па га намаза мелемом. А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај
Мјесто жалости обузе га срџба и прегнуће, па кликну: „А соколови осветите ме! А, Јанко, Јанко...“ Но му Стана не даде да доврши. Она му уприје обје руке у рамена и то таман кад поново ћаше да се одигне.
Владика извади из џепа један кључ, па га даде ђакону, рекавши: „Узми из столића двадесет дуката и подај их овој јадници!... Ајде жено!
“ То рекавши предаде сердару мало платно, објешено о тракама. „Икона, ја шта!“ рече сердар немарно, па је даде Стани. Дјевојка се загледа у Елвирину слику. „Ја бих рад видјети рањеника!“ рече Спасоје, сестрић сердарев. „И ја!
„Ха, ножеве, ножеве амо!“ гракну Пејо. Стана хитро дохвати са оружнице јатаган, па га даде рођаку, а Петар Цеклињанин извуче свој, па га даде Луци. Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву.
“ гракну Пејо. Стана хитро дохвати са оружнице јатаган, па га даде рођаку, а Петар Цеклињанин извуче свој, па га даде Луци. Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске.
Онај други странац, скинуо шешир, па зинуо од чуда. „Адолф!...“ „Јан!“ Радост и чуђење не даде им маха језику, те тако осташе неколико тренутака, гледајући се и држећи се за руке. „Да ти није то брат, Јанко?
„Чуо сам ту пјесму, чоче, већ“, прекиде је сердар. „Е, богме, кад не пушташ зборити! Ето не даде за Рајчевића. Ја не знам, вјере ми, замјерке му нема, нити би му је нашла чија му драго шћер...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да ће ми он нове купити. 8 Питали рајино дијете оца: — Зашто, бâбо, даде аги оно јагње? — Хе, мој синко, боље је дати једно с миром него двоје силом.
Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох,
Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох,
Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох,
дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох,
дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца
дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца Пипца из бобца. 8.
дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца Пипца из бобца. 8.
6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику; Даде му се нешто погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани
(Ономе који плаче) Тјера Плачко говеда И бабину јуницу; Закла баба јуницу, Даде Плачки капицу. Оде Плачко плачућ’ И капицу жваћућ’!
“ Кад падне бакрен новчић, повиче чауш: „Не убијај се, јадни друже! Не кољи се без ножа:: све даде, што имаде!“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш, восија мирови
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Овръоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: зашто га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.
подијели; али га не подијели право: зашто га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.
34. Закла вола бивола, изуди га на удиће, сваки уд вола даде. 35. Закла вола бика, све село свика, а кад оће да слави, нема шта да стави. 36.
Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: „Ево синко, ово је све твоје благо, то је теби Бог дао Него ти начини себи кућу па се жени, те
Сад се наново учини весеље за неколико дана. После најмлађи син одведе оца и матер са собом, а браћи својој даде спахилуке, те су од оно доба госпоски живели. 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН.
Кад он то чује стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио! Ко тебе мени даде?” А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.” Он је онда за- | пита: „А где је тај Усуд?
” Брат га послуша и даде му у суду воде, и изведе га и остави под јелом више врела. Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле
Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе. Краљ се веома обрадује, и даде му пола краљевства и шћер за жену, и тако он постане краљев зет и први до краља.
” Пошто баба то чу, сажали јој се пак се маши у њедра и извади један бокунић круха, и даде | га цареву сину говорећи: „На ово круха, али га чувај као зјеницу од очи.
Старац запахну њега духом, те у они час стече крила, реп и мале рошчиће на глави, и даде му један штап двороги, црљен као ватра, говорећи му: „Ево ти ови штап, кад ти гођ буде потреба од новаца, њиме у
” упита цар, а сиромах одговори: „Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина:” Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: „Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро
Једном јој даде ујутру пуну торбу куђеље па јој рекне: „Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
свог благородног и љубљеног сина, кнеза Вукана, благослови и постави за кнеза великог, и одели му земље довољно, и даде и њему заповести дате овоме.
Јер не само ту у манастир свој, већ и у Светој свој тој Гори и свим манастирима ту даде преизобилне милостиње, за помен себи и свему свом наследству.
И дошавши к њему, мир и благослов примише један од другог, и не даде им отићи од себе. Говораше им: „Проведите код мене док тело моје, светим и часним вашим песмама опевавши, не
Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хтеде ни једне ствари лишити се духовне, већ све Бог испуни њему.
јави се постом и молитвама, које прими Владика твој, а за милостињу ништима правоверја наставник; стога ти благодат даде и света гробница моштију твојих миро миомирисно [точи], оче Симеоне, моли се Христу непрестано за творитеље спомена
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Па сад ето тај њен син... Ти, као што знаш, кад ми даде оне паре да отворим дућан, трговину, ја од тих пара одвојих и дадох и њему, моме зету, њеном мужу, његовом оцу.
НАЗА (развлачећи, пригушеније): Али, кад оно порасло, залистало, зажеднело... — ти му не даде... ЈОВЧА (чисто плачно, као правдајући се): Све сам давао! Шта јој нисам дао?...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Да ми дâ познати шта је туђинство и туђ хлеб, одведе ме у Тамишвар и даде ме једном мај-стору капамаџији и трговцу. Ови је имао всегда по пет-шест момака с којима би ходио по велики пазари у
Он, полазећи у речено место, даде ми петнаест дуката (мало је више имао за своју особиту к свом манастиру верност). При нашем растанку, ови ми разговор
Мој љубезни Антун отпрати ме у сестре своје колеси до Турова Поља. Ту се загрлимо и изљубимо и он ми даде свога познаног човека који ме доведе у Пе|трињу. При реченом свештенику пребудем до Ускрса.
Конзул венецијански, на кога сам имао вручитељно писмо, прими ме учтиво и даде ми пасапорат да ми не би нигде у Турској [х]арача искали.
По обеду одведе ме и прикаже конзилијару Филипиду, даде ме записати гди надлежи, ко сам, да ћу ту и ради чеса пребивати.
Овај ми даде познати избранејше не само францеске но и енглескога, на ови језик, преведене књиге. У исто време, слушајући од латинск
својствене важнејше опите описује, и који је у моје време ту на штампу из|дао, за особито и всегдашње воспоминаније даде ми.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати има нико вриме!... — Хм! Та-а-ко! Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.
Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузи но га питаше за ово и за оно: које је оно село, куда води пут, откуда тече ријека итд.
Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај... Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану. Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, иако му се још не
истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу. Послије ручка син испрати оца до воза.
Дај боже да и’ много доживите! Гвардијан му даде њекакву књижицу црвенијех корица, па рече: — Јево ти, синко, ови мали, али драгоцени дар.
Ја једва измакâ. Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну. Коњ остаде насрид цесте.
Мушки су на работи, по пољу. Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.
Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса. Брне рече стењући: — Ти си јопет пушија несритниче!
А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама. Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.
Да не би њега, могуће је да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио. Али му Срдар не даде премишљати, но учини да с тим похита. Ради тога Срдар оде у Зврљево и дође са сватовима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа
Аја стојим у њему и благо ми око срца. Понекад запева. Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева. Не даде Бог да његово остане за њим.“ Три су јој детета од њега умрла од болести.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али кад отвори шаку, на длану виде прегршт чудног светлуцавог семења, тешког и топлог, утрча у кухињу и једно даде мајци. 3атим пође по свету да остале раздели болеснима...
Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу! Жена даде знак мужу да оде и провери. Овај позва суседа и пође Татагиној кући.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Оста соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се срест' Ал' за побру већ не беше побратимска свест. Перје му је сагорело, што ће незнаник?
Та зар би тако - ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви! Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми!
Била једном ружа једна... Ал' то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде. Била једном ружа једна...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Страшна судба првијех небесах, о којој је помислит ужасно, она даде смјелом грабитељу случај згодан те простор завлада, и присвоји име свемогуће својом вољом, својим согласијем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ниједан од њих не могадне да ми даде одговора. „Сваке године излива се тај стари Нил из свог корита и плави сву своју околину.
Док је он тако говорио, бацаху рибари мрке погледе на Милона и дошапнуше му: „Будало! А што даде ту највећу рибу џабе?“ „Не берите бриге, децо моја жутокљуна!
Тако се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари.
Њега позваше богови, а мене баци судбина у ову земљу Грка. Он даде Аристотелу знак да му се примакне ближе, па му шану на уво: „Ти знаш да се наш престолонаследник Филипос налази сада
- Зашто, одмах ћу ти то растумачити. Почећу са једним питањем. Реци ми, синко, шта је то кружна линија?“ Аристотелес даде беспрекорну дефиницију такве линије.
Такав испитивач природе беше, у много већој мери, Демокритос, јер он се не даде заварати визијом неке сврхе, јер увиде јасно неминовност, каузалитет, у природи, и у њој могућност да се природне
Доситеос, поздрави бираним речима краља добродошлицом, захвали му се на високој посети и замоли га да колеги Аристарху даде дозволу да одржи своје предавање о величини и отстојањима Сунца и Месеца.
Због тога се Аристархос не даде обесхрабрити Аристотеловим аргументима, већ стаде да их испитује критички још једанпут, двапут и много пута.
Он позва одмах к себи заповедника своје морнарице и управника своје ризнице, па им даде своја наређења. Онда даде позвати и Аристарха. Он га дочека пријатељски и рече му: „Слушај, синко!
Он позва одмах к себи заповедника своје морнарице и управника своје ризнице, па им даде своја наређења. Онда даде позвати и Аристарха. Он га дочека пријатељски и рече му: „Слушај, синко!
Лук и стреле какве су се донде употребљавале на Сицилији, усаврши на тај начин што даде луку спретнији облик, а стрели металан шиљак и масивнија пераја.
Изведи ми ту ствар начисто!“ Архимедес се прими тешке дужности да изврши анализу злата круниног. Он се даде одмах на посао, узе из ризнице краљеве једну златну и једну сребрну полугу, израчуна геометриским путем њихове
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Него име му заборави. — Знам ја — вели командант, а сав позеленио. И те ноћи сваки батаљон даде по једну патролу, и патроле, без милости, претресоше цело село, сваку кућу, сваки кутић, амбаре, вајате, таване и
Он јој не даде да говори даље и нежно затвори шаком њена врела уста: — Убијаш ме тако... — Ти, ти, ти, — шапутала је она кроз
Наша генерација још није свршила своју националну улогу. Имаћете прилике... Он одмахну руком дубоко уздишући и не даде ми да завршим. Лагано корачајући, вратисмо се у собу. Више није могло бити сумње.
— Срби! — заповеди Господ кратко и руком даде знак да је разговор свршен. И опет се зби како рече Господ. И Срби победише браћу и вратише се кућама својим овенчани
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њен отац је имао мали млин за бухач и уживао глас мирна и честита човјека. Побринуо се да кћерки даде некакав одгој, па је послао на три-четири године у један дјевојачки завод који су водиле дувне.
У толиком обиљу богова, и у толикој слободи да их свак изнова по својој милој вољи ствара, даде се заиста измислити нешто боље. Како ја ствари замишљам, човјек је, у развоју свијета, настао веома, веома касно.
барокних театара: за четири франка и педесет сантима свако може да има свој сталле де цотé на великој опери, па и да даде извикивати своје име за најамна кола која га чекају.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово
Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива. Тако пролажаху дани...
Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца. И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило...
Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. ... Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.
Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.
Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош. На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са
Затим узе оружје, те раздели свој тројици. Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.
Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења. Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно
— одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:.
Она се прену. Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било ?... Је ли то сан или јава ?... Чини јој се да није спавала...
— Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. — Ја бруке наше, болан!
На првом кораку у нови живот, она задрхта... XИИИ Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али јој солдат опет не даде, него отиде сам, па каже: — Ево је дошла опет смрт, па пита шта ће сад радити. Бог рече: — Нека сад мори старе људе.
Солдат хтједе да је устави, али се она не даде уставити. него утече унутра, а он остане вани. Кад смрт уђе унутра и бог је види каква је, препане се, па ју упита: —
Ја сам отишла па сам девет година копала, а кад сам све раскопала, дођем опет да те питам, али ми он опет не даде к теби, него отиде он, па кад је изишао, каже ми да си ти рекао да сав онај камен санесем на равницу на једну хрпу.
Ја отидем па опет девет година носи, а кад сам санијела сав, пођем к теби, али ми он опет не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те ја отидем, па опет девет година
Кад је једанпут била гладна година, а старац није имао нигдје ништа, молио се богу да му дјецу сачува и да им даде хране; али то бог не хтједе чути, него му помру синови. Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету.
Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље,
Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата. Кад ти је даде, а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па кад дођеш
Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата. Кад ти је даде, а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па кад дођеш на једно поље, а ти онда кабаницу оциједи.
Али стари рече: — Нећу, него кабаницу, па ћy се покрити с њоме гдје будем спавао. Кад то враг чује, даде му кабаницу, а он је узме па је замочи у котао и отиде.
Овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао.
Када то чу цар, пећи ће одмах млађима да се момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу.
Цару би жао кћери, кан̓ ти кад му је једна, па поврати младића и даде му тражен прстен. Тада га змија посестрима испрати до онога мјеста гдје су се први пут састали, па ће му: — Кад год
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја видим данас, при појави сваке Невоље која диван народ прати, Велику неман коју даде тама, Што зна да рађа к'о проклета мати, Изуме пакла и плодове срама, И још невољу која народ прати.
Крв као савест не даде му спати. А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста?
Ћипико, Иво - Приповетке
—Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу. И, онако неорну, не даде му се стати прекрштених руку. Оде у гору да насјече дрва. Кад се вратио, тужио се да га боли.
живјела но у граду, гдје је у непрестаној трзавици и под господаревим оком, па нема времена ни да се сабере, ни да даде маха пустиш мислима. Иде, а снатри о нечему нејасноме.
Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде. Љути се. Каже да немате права на воду него само у недељу, кад к миси дођете...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ево три десетерца из песме о Огњеној Марији из Вукове збирке: Молићемо бога истинога Нек нам даде кључе од небеса, Да затворим седмера небеса.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
СИМА: Уважена ми је оставка! ЖИВКА (цикне као рањена): Бог те убио да те не убије, а што је даде? СИМА: Због тебе!... ЖИВКА: Шта, због мене? А што због мене, сметењаче један!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди. Хајдуку не даде дружина да га погуби, пошто је њихов поглавица изрично наредио да се сви живи доведу.
Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато... Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!... Врати ли ти тој стари потурски пес?
Упитах га каквим је добром утрудио своје старе кости. — Ће даде Господ добро, господине... добар је он — добро ће бидне, ако Бог да!
“ Али не даде се, да би ово настало. Побегао сам овамо. Разговарам са својим пчелама, зурим низ Косово н дању н ноћу и мирим се са
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде.
Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде на свету овоме, Она коме — већ народу своме.
1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде на свету овоме, Она коме — већ народу своме.
Ти заусти: „Сутра до виђења!“ И било би, ал’ не даде бес; Што би било, не би штетно било, — Што се разби, није Рачки крив. Још ми звуче последње ти речи.
“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА: Девет прошло. ФЕМА: Сад је најбоље правити визите, је л’? Анчице, само добро уреди. Ево ти тринкелта. (Даде јој три цванцика.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (успија це): Анчицкен, то је моје право име.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал
Комаров откиде лист из своје бележнице, написа на њему нешто и даде ми да преведем. Тај је листић и сад код мене и на њему стоји ово: »Команданту другога корпуса (пуковнику Протићу).
— Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч. Разуме се да је за првом чашом дошла друга, трећа, четврта и тако даље; па онда
« Је л те, то ви мислите? Е, варате се. Ево шта је било »затим.« Затим ђенерал даде направити од лиснатога грања заклон од сунца, при руци се нађе и мало меке постеље и ђенерал леже да мало »отпочине.
У кафани це нађох с капетаном Ј. Велимировићем. Он ми каза о смрти свога брата, и пошто ми је прво прочитао, даде ми да однесем ђенералу једно писмо. У писму је био излив бола уцвељеног братског срца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ти си камен научила Љубит’, горети, А срцу ми даде крила, Срце одлети. Одлетело небу, рају, Богу, светлости, Вечној зори, вечном мају, Вечној радости.
Л Молио сам Бога крепко, Што га мољах Бог ми даде, Те ми с’ чини душа моја Да ј’ и она море саде. Легли вали, па заспали, Као вишим чудом неким; Маина им богодана
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!... Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве. Када сам се вратио позвао сам водника и десетаре. Саопштио сам им. Они остало знају.
— већ да себи одузмем живот. Једва сам се сетио. — Скини бајонет! — рекох војнику. Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим. Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци.
Онда су се погледали, држећи један другога за рамена. Опет се пољубише. Сергије Николајевич даде руком знак и батаљон крете, а њих двојица, држећи се за руке, пођоше за батаљоном. — Откуда се њих двојица познају?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.
Приморије, слатка жељи од мојих днеј јуних, И из тебе мора нешто да мене узбуни! Да вкусити духу даде мом твоје прелести, Пак за кратку сладост да се сад љуће одмести!
Кад је дошло да се игра Шаљивога јастучића, Бацила се мала коцка Да у руке јастук даде Или момку ил’ девојци. Коцка пала, коцка злобна, На печално Цвет-девојче.
Знала је судба да зора да сване Нећеш ти, нећеш дочекати моћи, Па зашто даде да се кренеш к цели, За коју нужно дан ти треба бели?
Гледну ме мрко, па скочи к’о срна, и утече к друштву, Ама бар један поглед да ми бежећи даде. Но при ручку се срећно некако до ње дотурам, И прекинуту жицу наставим лепо опет.
Ништа не хтеде рећи, и ништа учинити млада, Разма да мене боли, разма упркос мени. Веза киту од цвећа и даде, намењену мени, На очи моје другој, само да мене пече.
и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде стрела, донеће јој лек. Чудо, ал’ истина; младо не да се љубови срце: Прва љубов увек мора да скрха младост.
Кћер ми даде мати да је по лугу проведем; Из тог види се да свет вере у мене има. Лаксембург је башта прекрасна, и нема јој пара:
Дрва ко гора, девојче к’о јагње, а ја ти баш ноћ пре Снивах о слатком чеду да ми с’ пољубит даде. Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али зар не знах? Ил’ дужде није знао млетачки Суђење горко — Зету зетову? Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха?
СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...
наше несреће — А твога двора тврдој зидини Бурнога санка машта свемоћна У часу првом свога стварања Несрећан облик даде галије... Све беше пусто, немо, дивије...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— упита неко. — Ја млим, људи, требало би да се село пореже, па да му скуца штогођ трошка? Севап је! — реко' ја. Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне.
Онда мене исповједи и причести, а осталу војску само благослови и пошкропи водицом. Опреми' се ја за трен ока. Даде ми Партенија своју панцијеру-кошуљу, гереналску кабаницу и ону шкрљачину што је неке године, кад је ишô у Каурску,
Да ми лањске године о Лучиндану не даде свјет један царски оружник горе на Кадиној Води, не би' се ја данас с вами разговарô, већ би трунô у леденом гробу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И једног дана Нимфа топла, мека, Даде му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан оркан и сунчане
Ја сам хтео разлог живота да решим И чух глас твој да ме земној сласти вуче, Јер земаљских тајни да ми даде кључе. Твоје сунце ме је учило да грешим. И нећу му рећи да се за то кајем.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Читај! ТАСА (чита): „Плава риба, кљукана династија... ЈЕРОТИЈЕ (тргне се и отме му): Ама, није то, ко ти то даде? Господин-Вићо, ово је требало уништити. (Трпа у џеп ову, а вади из другог џепа другу хартију и даје је Таси.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та зар би тако, ох, браћо драга, Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви! Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
СЕЗ, 16, 353; БВ, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба
Ј. који рађа јабуке спада у типична αδννατα ‹= што не може бити› у српској народној поезији (»Да Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба
Ћипико, Иво - Пауци
— И надода: —Господар што не може у кући да потроши, даде своме крчмару да прода. — А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином.
— опази писар... — Дакле, погодили сте се, а? —Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш!
и друго он набрајаше.. . А не само колико ти плода даде!...А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето, то је, мислимо, чисто, као да нам је из
Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле. —Да смиримо и њу, па што бог даде ... . — вели оцу. Цвијету је замјерио Војканов син Радивој. Састају се понајвише на паши.
Друкчије поп не би био рђав човјек да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу! Гдје је то! Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину: —Чуј, Раде,
Обилазећи своја поља, премишља и рачуна колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газдајовина част даде. Продаће сувишак блага за које преко зиме недостаје сијена, а свога сијена неће продавати.
Предао се срећи у руке, у мисли да је и онако његов одгојак; то знаду сви људи, па што бог даде! Уреченога дана упути се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога
— прегори Ждрале добар пазар. Погодише се за све, углаве да ће ковач вечерас новац донијети, и даде Ради капару. Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.
— Ево, дај Марку новац, и фала ти! Узми! Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици: —На, твој је! Буд' што моје пропада, нека је твоје на мјесту! —Збогом, Машо, збогом! Опет ти фала!
и треба да се догоди! ... Али што? — И никако да себи даде чиста одговора ... Пред вароши стиже комшијска кола претоварена големим старим фијестом; кола цвиле, ломе се, а
Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути. Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело
— Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто... Ево ти, на, окуси! И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. — Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила. Па изви главу и слушати стаде, Ал' опет брзо у санак се даде. А ветрић пирка и трска се нија, И бледи месец над језером сија. 1887.
Несрећна љубав беше свему весник! Истина, отад даде ми се згода, Те политичар постадох и песник, Велики песник свога малог рода; Сад благостању не надам се вишем, С
И несрећа моја тог се часа заче: Одох где се пева, место где се плаче. Сватовима неким разносач ме даде, Те по ручку девер читати ме стаде: „Сажаљевам случај који судба узе, С тобом и ја тужим и проливам сузе.
Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази.
Затим сагради лестве, да јуриш предузме главни, И даде велику жртву у сутон, тихи и тавни. Узалуд пробаху с града да смету радове њине, Тукући стрелама оштрим с капија и
! Он поче очајно пити. Лагано бркове сŷче, И страст га обузе силна да се ма с киме туче. И прилика му се даде. Идући на дужност своју, Наиђе однекуд ћата, да и он попије коју.
Пропе се на једно окно, а кмету буктињу даде, Ал' отуд нагло се сроза и доле пред кмета паде. „Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако
Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче. „Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе.
Па онда пандуру селском Амора и писмо даде, Радосно протрља руке и онда ходати стаде, А пандур оседла коња, узјаха и узе дете, И старешини среском са писмом у
Њу зној мртвачки проби Од мисли на крајње дело. Два-трипут збуњено стаде, И онда од страве неке, у живу журбу се даде. Она је журила нагло кроз трње и густу честу Док мртва уморна стиже у забран скровитим месту, Где кравар требаше доћи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када је Александар са својом војском ушао у Вавилон, предани су му ти списи на свечан начин; он их даде моме нећаку Калистену да их мени пошаље.“ „Па зар ти списи вавилонских мађионичара имају какве научне вредности?
Једно од њих, упућено команданту „Александреје“ да нас прими на брод и даде нам угодну кабину, а друго, да га предамо његовом александриском колеги Ератостену, који ће нас усрдно дочекати.
светиљка - виша но што је Кеопсова пирамида, - седмо чудо света, која доби име по месту где је подигнута, па га онда даде свим осталим светиљкама мора.
Наступио је подневни одмор, и дворишта се испразнила. Ми лутамо по њима, док нам један од домаћих не даде потребна обавештења. Оно је медицинска школа, где се, при студији анатомије, сецирају лешеви.
И у томе је календару свака четврта година преступна (као и у Јулијанском: она чији се број даде без остатка поделити са четири), но то не важи за секуларне године. То су оне године које се свршавају са две нуле.
Оне су у Грегоријанском календару само онда преступне ако се број њихових векова даде без остатка поделити са четири, иначе су обичне.
Власници таквог духа могу се врло корисно употребити у научном раду као рабаџије, јер се њихов дух даде упрегнути у кола, али они нису створени за лов. Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу.
Али то почасно место не задржасмо дуго. Тринаест година после пожара александриске библиотеке даде триумвир Антоније целу пергамонску библиотеку египатској краљици Клеопатри на поклон.
Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили. Када се са својом пратњом удаљио, питаше се заостали како треба разумети
Са његова два сина, Јевремом и Марком, рачва се наше породично стабло у две гране. Млађи од њих, Марко, даде свог сина на високе школе и постаде тиме родоначелник господске лозе породице Миланковића.
просветна атмосфера коју је Стратимировић свуда око себе стварао, определила мог прадеду да и своје многобројне синове даде школовати. Најстарији син Тодоров Урош, рођен 1800, умро 1849, свршио је права, а затим постао војносудски аудитор.
“ Али се Тосканац не даде збунити: „Почињем их зато да бих се од Вас научио правој мудрости. Видим да сте врло учени, и перипатетичар уз то.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Здраво, грање, што ми Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја!
Здраво, грање, што ми Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја!
Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја!
Здраво, сунце јарко, Што ми даде плама, Трипут здраво биле, Ви тичице мале Лагани песама Које стеми дале! О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА
Станковић, Борисав - ТАШАНА
некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет. Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је.
Готов ли је ручак за нас? ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли!
И већ тебе тражи. Виче: »баба«, »баба«. ТАШАНА (замишљено): Што га ниси донео? ЈОВАН Хтедох, али снашка не даде. »Немој«, вели, »још је хладно, бојим се назепшће, пошто је нешто слаб.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није пио, није трпео пијане, није се наметао, узимао као награду колико му ко даде. Постаде популаран, и чак вољен. Тражили су га људи као неког видара, исповедали му се као свештенику.
Мушкарац! Тек јој смрт повеза женску капу. — Штета што јој Бог не даде да неком буде рођена мајка. — Ту стаде ударати земља по сандуку, и један од оних крај ивице гроба рече гласно и
госпа Станојла довела, и показало се да ће ту сад да потече један миран живот са скромном и паметном женом, гос-Тоша даде једног дана ударити над улаз своје куће на салашу таблицу с натписом: Мој мир.
Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и много чита, нарочито пољопривредне ствари.
Госпа Нола на то узе медаљу и гурну је у ормар међ стари порцелан. Гос-Тоша, поводљив као увек, даде глас својој жени, и остаде у пижами у своме миру и у своме кориту.
али други пут овдека нема... Оно је некада било, оно, на пример, одакле сте се ви довели, а сад, даде вам Бог сермију, кас' ти једно царство, и само да уживате... Хе-е, мир! Ђаволска кобила...
” Али ми Бог даде те јој зачепих уста. — Нећу у пансион, него на руке, ако могнем изнети човека, јȁ! Тодор мој да је жив, како је био
чувам га као очи у глави; чим дођем кући, свучем га и обесим у орман, а навучем неку стару антерију коју ми Баба даде да ми служи као шлафрок — али шта ћеш, од једних панталона никако не буду двоје!
Ових дана се вратио с робије онај несрећни каплар Радивој. Још млад човек, а неће га нико у службу. Павле Чајновић му даде место, и то баш у кући њиховој! — Ко је Павле, то ја најбоље знам, господин Јоксиме.
А Бог му даде два камена: један се звао тама, а други сенка смрти; и рекао му да их таре један о други. Искочила ватра, сине.
Али тако да је син био онај који је оцу замерао расипање. Падоше потешке речи. Сутрадан, као за инат, Марко даде опет неку тежу своту за трећег јахаћег коња у штали. Стефан плане: — Смрт ће га узјахати, да знаш!
— Гробар заћута. Кроничар му даде неку бољу банкноту, и он пође. — Хвала, и немојте мислити да сам вам нешто нетачно испричао.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Јошт се Ендимион на крилу Тетином ваљушкао, а Роман оседла коња и поочиму јави да је за пут готов. Овај му благослов даде, и Роман, пољубивши га у руку, седне на коња и као муња из места свога рожденија изиђе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он их построји у ред и даде првоме једну дрењину, другоме једно јаје, а трећем једну лубеницу, те им нареди да свако мора прогутати, не жваћући,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А-ха!... А сад, браћо!... Оћеш људски! Их, што немам, и мени да размениш. — Ево ти! — и Лука даде Исајлу једну банкноту. — Деде... али они сјајни динари изабери — ликује сада Исајло.
— Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси.
Најзад смо разумели да они наш папирни новац неће да приме. Вратили смо се у бивак и благајник пука даде нам две хиљаде сребрних динара. Нових и сјајних, још неупотребљаваних.
Била је ту нека њива. Командир утера коња и руком даде знак возарима. Возари су скретали нагло. На трећој кари угледах Танасија, који је седео на предњаку између два
Поче опет да ковитла... Скинули су ми облог и ставили свеж. Мало сам се примирио. Лекар ми тада даде један аспирин, да бих се презнојио... Још два пута су мењали облог.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Дивка на водама Мими Дединцу, другарски Пролеће, убави дечак Велеса, Чија су уста саздана за љубљење, даде да по срцима заплеса Расцветано воће и усамљено стење.
Гајте их. Болне нокте њене пажљиво срежите, Турпије за њих већ нема сувише превите. Господ сам даде рукама плодност чуда да скривају, Сребрни снег кринова узеше Серафинима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој. — Проклета била! — полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође.
— обећа жена. Смрт никада скромна није. — Твоју раскошну косу — рече — очи модрије од различка, сјај образа. И, даде мајка. Није ни осетила бол, док је слушала како иза девет планина и пустиња џиновски јасен расте везујући рај с паклом.
— Биће од тебе чудо! — шапну, а ораховим деблом заструја радост. Скривен од свих, дрводеља се даде на посао. »Шта ли то деље?« — питала се жена. »Столица се не теше од једног јединог комада.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА (полази ка капији): Који? МАРКО Млад, млад! МАГДА Слатко моје дете, сећа се оно даде своје! Уз песму, свирку, улазе Коштана, Стојан, Салче, Гркљан, и остали.
МАРКО (љубећи Стојана у руку): Срећан ти дан, газдо. СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан. (Грлећи Магду): Ово је моја друга мајка, њезино сам млеко сисао.
КОШТАНА (тражећи бакшиша, долази до Митке певајући): Бог убио, Васке, мори, твоју стару нану, Што те даде врло на далеко, На далеко, Васке, три године дана. МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми!
Мајка ми је села, Миле, На фустан, на фустан! МИТКА Мајка, проклета мајка! Она не даде. И никада ву не даде да гу видим.
Мајка ми је села, Миле, На фустан, на фустан! МИТКА Мајка, проклета мајка! Она не даде. И никада ву не даде да гу видим.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! А у гривни биће слова Од бисера, алемова: Овај дарак онај даде, Што пред твојим сјајем паде, И што снива без покоја До два мила ока твоја!
Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Кад ујутру јутро освануло“, „Све мислио, на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде, пушци огањ даде“, „На зло га је место ударио“, „Ману сабљом, одсече му главу“, „Ни земља га жива не дочека“ итд. итд.
за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.
се соба од камења, — така му се учини ђевојка да је љепша од бијеле виле; прстенова Роксанду ђевојку и даде јој хиљаду дуката, и ђевојку браћа одведоше.
Лале шћаху бити Бугарина, ал' не даде српски цар Стјепане: „Не удрите млађано Бугарче, Бугарче се спават научило по планини овце чувајући; не удрите, већ га
“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са
Али Милош утећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а
Али Милош утећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а трећу је себе уставио.
Али Милош утећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а трећу је себе уставио. Цар Милоша међу очи љуби, ал' још не зна тко је и откуд је.
Кад стигоше цара и сватове, пред њег баци Балачкове главе; цар му даде хиљаду дуката, па одоше бијелу Призрену. Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском
слуга три године дана, ал' не нађе два слична имена, ал' не нађе Стоје и Стојана; па се врну Скадру на Бојану, даде краљу коње и интове, и даде му шест товара блага: „Ето, краље, коњи и интови, и ето ти шест товара блага, ја не
не нађе два слична имена, ал' не нађе Стоје и Стојана; па се врну Скадру на Бојану, даде краљу коње и интове, и даде му шест товара блага: „Ето, краље, коњи и интови, и ето ти шест товара блага, ја не нађох два слична имена, ја не
“ Па у лице пером ударио, од образа крви наточио, с крви њему књигу запечати, па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; па је пошти Милош говорио: „Носи књигу бијелу Прилипу, на кољено Краљевићу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Обешта Христос: Аз дам вам уста кому какова: теби Златоусте, жених вас злати истино даде златна уста. Златога учитеља злати ученик, златослов.
Тко те уразуми, и даде ти видети небо, сунчани ход, и расмотривати многе звезде, и у свем тому, ка у неком многом цвећу, лепу свезу и добар
Ама Сампсон то дочу, пробуди се иза сна, скочи јуначки и подвикну: бре, бери мејдан! Не даде им се у руке. И ништа му не могоше учинити, ако и чуваше затворена градска с гвожђем окована врата да не утече.
сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а толико време онде дангубио и узалуд мучио и губио своју војску! Даде га до дна раскопати, пак сô по њему посеја кано да се већ к тому не спомене, ни се више сагради. (А где то да буде?
Ама, Александар овако им на то одговор даде: »Охо, рече, ама та је кокош већ умрла, што је Дарију златна јајца носила.
Пак по тој му намери, на њено име не даде му се никако доправити је: она сама не зактеде да то буде. На сну се цару указива говорећи му да се одстане тога посла
Он мудрост запроси, а не здравље. То му и даде, те што није знао, таки знаде: говорити чисто јеврејски, латински. А Грк је био о свему вешт, тако, да му онде није
Зато Бог видећи му нашу нелагодност двоструко нам доби даде: лето за старање своје хране пољско рађење, а зиму за хузурење у топлих соба нам седети и ко што има посла седећи
Докле ухватише га, сам се исказа, јер је убио човека. А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?
Лепо га препоручи, даде му два талира и рече: »Лечи га сотим и добро приони виђати око њега, еда би се излечио и оздравио.
Јоште со тим у разговору бијаху, опет вратар дође казујући да је од патријарха дошао човек. Доведе и тога, те даде игумну црковни нови окрут и путир с дискосом, говорећи то јер зактева патријарх сутрадан, на мученике, доћи у манастир
Тај одговор му на то апостол даде: »Ја, рече, то знам правити с дрвенога посла те плугове, ралице и кола. А знам и од камена зидати свашто и цркве, и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тој ли је зборење? Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракијске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка
Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!...
И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.
Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.
— Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све
И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.
— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће. — Ее! — тврди Васка. — И... Зоне ти, ете, даде овуј шефтелију? За мен’ ти даде?!... — Зоне... — Л’жеш ме, мори!
— Ее! — тврди Васка. — И... Зоне ти, ете, даде овуј шефтелију? За мен’ ти даде?!... — Зоне... — Л’жеш ме, мори! — Не л’жем те, — куне се женица — две ми очи, не л’жем те...
Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму. Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ћулсефа и Ајша, пратећи песму
— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, — сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше...
— Било, Мане!... — Било, Ајшо!... Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...