Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Него да нам дадеш хатишериф — рекну кнезови — да однесемо нека види везир, и по хатишерифу нека удара порезу како је цар одредио.
И хоћу да понесеш јоште 2000 ока ракије: кад пођемо Дрину газити, да сваком Србину по оку ракије дадеш да попије.” — Мој отац морао је на то пристати, дође у кнежину и спреми војску за одређени рок.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Баш јој је код тебе лијепо и потаман, не би, вели, никуд кренула од тебе, да јој дадеш царевину. Растану се. Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он жалостан захвали бога, п рече: — Ја немам очи за правду бога, него те молим, брате мој, да ми дадеш воде у какав суд да квасим уста и да умивам ране, и да ме изведеш и оставиш под јелом више извора.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он жалостан захвали Бога, и рече: „Ја немам очи за правду Бога, него те молим, брате мој, да ми дадеш воде у какав суд да квасим уста и да умивам ране, и да ме изведеш и оставиш под јелом више извора.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила толико сам и ја њој, него да нам и ти дадеш дову па да се узмемо. Цар се мало промисли, па ће му: — Тако је суђено.
Он жалостан захвали бога и рече: — Ја немам очи за правду бога, него те молим, брате мој, да ми дадеш воде у какав суд да квасим уста и да умивам ране, и да ме изведеш и оставиш под јелом више извора.
Када видиш на дућану да сам ја раздријешила ову бошчу, онда дођи па реци деди: „Дошао сам, дедо, да ми дадеш оне паре што сам их код тебе оставио.
Таман они у томе разговору, бахну Бошњо као из рукавице на дућан, па ће деди: — Драги дедо, дошао сам да ми дадеш оно пара што на аманет код тебе оставих.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако мене ти натуцаш, Да ја теби руку дадем; Ако тебе ја натуцам, Да ти мени руку дадеш.” Погледа га Цвет-девојче, Па се тихо поднасмеја, А јошт тише проговори: „Може бити да с’ ниједно Од обадва не
Па говори младо момче: „Дај ми руку, Цвет-девојче, И право је и праведно Да ти мени руку дадеш.” Одговара Цвет-девојче: „Послушај ме, младо момче, Јошт ти имам једну рећи: Ја сам рекла Сабља-момку Под
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке!
МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке! Неда Жарко млека, Треба за себека!
мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке! Неда Жарко млека, Треба за себека!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с’ удаје — тридесет дуката, ко се жени — тридест и четири; ти се видиш јунак од мејдана, није квара да стотину дадеш!
Проговара налбантине Перо: „Анђелија, моја снахо мила, ја не кујем коње вересијом; да ми дадеш твоје оке чарне — да их љубим док се побро врати и док мене потковицу плати”.
његова стаса ни образа: љепши јунак од сваке ђевојке; већ, Илија, брате од матере, молим ти се, како брату моме, да ме дадеш овоме јунаку; ако ли ме њему дати нећеш, нека знадеш, жива бит не могу!
Кажи брату за ког волиш поћи“. Сеја брату тихо одговара: „Вољан буди, мој рођени брате! Ја ћу поћи за ког ме ти дадеш; ја б’ вољела за млада јунака, макар нигђе ништа не имао, нег’ за стара, макар богатога; није благо ни сребро ни
виђе што му Бајо пише, тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити нећу, да ми дадеш хиљаду дуката, док не дођеш мом бијелу двору, не пољубиш хрта међу очи, и кр’ата коња у копито, онда мене у скут и у
“ Мемед-ага говори Алекси: „Не могу те, Алекса, пустити, да ми дадеш и сто кеса блага!“ Ал’ бесједи Бирчанин Илија: „Господару, Фочић-Мемед-ага, ево теби и сто кеса блага, поклони ми
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чим је примио нову дужност, Николетина је замолио команданта одреда: . — Друже команданте, како би било да ми дадеш курире из бивше Јованчетове дружине. — А зашто баш њих? — зачуди се командант.