Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала.
Африка
тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је обукли.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Једино је плакало најмлађе, које је било још на сиси, а које је сад, у колима, била узела дадиља Трифунове деце, Стаменка, жена Цветка Вуцанича, црквењака Трифуновог попа, Тодора.
У његовој фамилији није било тога. Нити су собарице припремале постеље официрима. Нити су дотрчавале на звонца. Дадиља у кући Трифуна ручавала је са укућанима и приликом Павлових посета.
Вели, дадиља не може заменити мајку. Шта ли раде, кад виде да имају дадиљу, али, сирочићи, да немају, крај себе, мајку?
Има он, каже, и друга посла, а не само да буде дадиља. Ана се тужила Варвари да је Ђурђе, у Кијеву, као оглувео, као занемео, нити мази, нити тепа, него је само посматра,
Шта би та сенаторска ћерка хтела? Да јој се клања, као да је икона? Он, каже, своју дужност зна, али није дадиља. Видела је та, шта њена мати, госпожа Агрипина, начини, од оног шмокљана, њеног оца, па се и она сад успија, и
А плач и врисак тог малог створења постајао је све гори. Ни мати, ни дадиља, ни Трифун, ни Павле, нису успевали да успавају то детенце. Оно је врискало, као од неког невидљивог бола.
као да су седла, седео данима, иако га је жена терала да изиђе, да оде до Витковича – а да га крај колевке замени дадиља.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта је, матер те оставила. Хајде, вели, народна милицијо, буди му дадиља кад већ нико други неће ...и не мора. Командир се погури и смањи за читаву главу, сад је већ био тужан.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Да мама није дошла са пијавицама и пустила ми крв, шта би било са мном! Стари рибар је ишао по соби као дадиља. Додиривао је све, и кад је стигао до прозора, отворио га широм. Талас дивног свежег ваздуха проби се до нас.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која је умрла после једног пада са клупе, за шта је била крива једна дадиља, и гроб свог малог сина, који је умро после једног пада из дечјих колица, за шта сам крив био ја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Обреновић, као што је он слушао у дјетињству од својијех дадиља; 3. (Немушти језик), 4. (Златна јабука и девет пауница), 5. (Стојша и [ВІІІ] Младен), б. (Ђаво и његов шегрт), 7.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би дадиља вртећи нада мном главом ускликнула: „Их! ово вам дијете чује како трава расте!“, сав бих се изнутра озарио од задовољст
Запажао сам како би се тад на бакином лицу упалио осмијех тихог ликовања. (А чинило ми се бјелодано да јој дадиља таквим говорењем подилази, напипавајући непогрешивим инстинктом примитивца што старици највише угађа.
Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво. Па и кад је најзад отишла од нас, опет се редовно к нама навраћала, по два пута
пријатељима сједио пред читаоницом — остао сам сâм с дадиљом у кући по којој су већ поплутале модре млаке сутона. Дадиља је шетала моју узнемиреност кроз празне одаје, започињала приче, трудила се да ме забави и растресе како је боље
Ја не знам што бих и како бих у животу без тебе, Долорес. Просто бих угинуо, као слијепо кученце! Ти си моја дадиља. — Бпyће бих јој изљубио обе руке. И осјетио бих се одтерећен.
Петровић, Растко - АФРИКА
тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је обукли.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Познаће те, да си чедо миља, Да ти љубав мајка и дадиља. Да си рада певати о сласти, Разумеће, што не умеш касти. Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом