Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Душо“, рече, „и ми се на ову годину једва хлебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу држати?!... Него иди некој госпођи, те ваљда те приме?...“ Ја одем...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Аксентије Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако су деца имала дадиљу. Ана је била лепша него икад. Била је у својој омиљеној, црној, кринолини, са корзетом зеленим, од велура, и било јој
Вели, прост је. Она је за нешто боље спремала ћерку. Кад би се његова жена мало смирила, при помисли да деца имају дадиљу, она би после пронашла да је и то разлог за тугу. Вели, дадиља не може заменити мајку.
Вели, дадиља не може заменити мајку. Шта ли раде, кад виде да имају дадиљу, али, сирочићи, да немају, крај себе, мајку? Шта ли раде у Новом Саду? „Штипају, ђе не треба, дадиљу!
Шта ли раде у Новом Саду? „Штипају, ђе не треба, дадиљу!“ узвикнуо би онда Ђурђе. Дешавало се, после, тако, увече, кад би код Ане седели, да Петар и Варвара, рано, оду.
Била је увређена, до срца. Ана је сама дојила своје дете – иако је имала дадиљу, у кући, коју је Ђурђе био нашао – а муж јој је, опет, са њом спавао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Те вечери нешто ме је неодољиво вукло у ту закључану одају. Молио сам и молио дадиљу, док најзад није попустила и откључала.
Мало послије — ко би га знао зашто — он је престао; имао сам осјећање да нас невиђен проматра. Упитао сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби?