Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у Алексинцу: „Кад нестану на овај свет леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а подлога у залогу.
на овај свет леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а подлога у залогу.
и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а подлога у залогу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага. Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И
10. На њеном недру бија заденут Што јутрос дадо, мали дарак мој, И ако је већ био увенут, Он опет бија јоште мио њој.
коњиц, и ја с њиме падо, Али одма од земље устадо, И проклиња што сам жив устао, Што свог врата несам сакрхао. Дадо плећи коњу саломљену, Те пешице кроз горицу крену.
Но да с' манем часа најгорега, Најгрђега живота својега, Плећи дадо зеки и дружини, Дођо пешке својој постојбини. Ја тек дома, ал' гле Рада амо: „Помагâ Бог!“... А ја ћута само.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао! ЛЕПОСАВА: Дадо, и мени од тога једну аљину. МАКСИМ: Видиш, чули гди се ја тужим, па, као бајаги, да ми докажу, како немам право.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Испразнише се бардаци и пљоске. Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, па зато сам и дош’о. Ако је за то, нека те брига није! Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. — Што рече? — ’Ајд’ овамо са мном.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Она заповеди слушкињи да ми дâ комад хлеба, говорећи: „Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро да та ваша риба неће на мој тигањ доћи.” Ко срећнији од мене!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Док њено дете искрај огња изненадно и избезумљено не врисну — Турчин!.. Не дај, дадо!.. Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата, својега мужа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Препаде се 'оџа и попе се на мунару. Ја одја' ата и дадо' да га водају, па се онда, кô какав кесеџија, крену' силовито кроз сокаке и мáле. Све мртво ко гробље.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан! Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје!
Дај да ги пијем ја, Дај, Мирјано, дај, дај! СТОЈАН Дадо, умрех ти! МИТКА (оставља коња кога Марко одводи и пење се чардаку, набијајући фес на очи): Ех, Коштан, бре!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице! Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у њега.
За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџијску Сику: Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? — Ако, дадо, ако, миралај ме зове, миралај ме зове, на татли баклаву. — О Господи!