Теодосије - ЖИТИЈА
говорио као о немилосрђу: „Идите од мене проклети у огањ вечни, спремљен ђаволу и анђелима његовим: јер огладнех, и не дадосте ми да једем, наг бејах, и не оденусте ме!
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Црмница вам вином рађа, али га Катуњани пију; Црмница вам воћем рађа, али се други њим сладе! Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљак!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Па то је наш татко! — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Како ћу да јем, дала си ми неку чорбу, нит је слатка ни кисела; препесте ме горе, дадосте ми неке виле да се убодем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
’ А, те и ви. Црмница ви вином рађа, али ви га други пију. Црмница ви воћем рађа, али други ш њим уста сладе. Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Па то је наш татко. — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сутрадан долази Исајло и пита: — Господин поручник, је ли важи оно десет драхми, што ми дадосте синоћ. — Шта, да не би хтео да ми вратиш? — Па... како наредите. — Хајд, маглу, док те нисам дохватио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Црн ти образ на божем дивану како ти је данас на мегдану са вашијем војводом Милошем! Зашто благо дадосте другоме? А није ми ни тог жао блага, — нека носи, вода г̓ однијела!
су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата, а ви данас дадосте другоме! Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!“ — „Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — Па станула, рече, побегуља за Манчу онога... Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет? Да гу дадосте сас алал, не би било саг, ете, сас арам и сас бруку!...“ зборе си.
— Па станула, рече, побегуља за Манчу онога... Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет? Да гу дадосте сас алал, не би било саг, ете, сас арам и сас бруку!...“ зборе си. — Ама кој ви рече за тој ?