Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попине речи разбудише Алексу. Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу... И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. — Шта, да нећете да их мучите мене ради?...
Теодосије - ЖИТИЈА
Испод те стене иа којој преподобни стајаше, река С високих гора сходећи близу протиче. И једном, од снега и дажда великог беше набујала.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Сваки је кутак колерин одмор, жариште куге, могући Содом. Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом. Трудничке шпиље вратима шкрипе: завија свевук с бодеж-кадифе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Све се живо уплашило и у се стисло, очекујући да престане олуја. Те ноћи излило се дажда да га је било доиста за целу годину. И у њихову кућицу продрла је и наврвила вода.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПЕСМА КОПАЧА Што то гора заромори, туго? Ил’ је дажда ил’ је вражда, Завраждило не даждило, туго, За годину не кануло, А за другу не росило, Не росило покосило, Суха
Умине ли, у кам уминула, Ето нама на смену невоље, Неродице љуте гусенице: Где даждило, дажда нас обиђе, Где следило, по нама се сручи.
Ћипико, Иво - Пауци
Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста.
„Боже, земљи твојој дажда дај!” — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио. 57 Ноћ хуји, дажда лева, Јесењи ветар веје; Где је сад моје сиротно, Плашљиво дете, где је?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
»Паче јермонские роси глаголи твоје. И паче мојсејскаго дажда провештаније твоје. Нелаживе сушто препокојила јеси нас, јако невеста песана с прахом васаким миром податељним исплн,