Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. — А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.
— А 'оћете ли на колима? — упита капетан. — Дакако... Ишли би и пешке — лепој је време, али нам ваља петљати и носити много којекаквих ствари.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онај, онако... Знате... да.. дакако! — Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље!
Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: — Разуме се, дакако! Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! — Добро те нисте рекли: с вашом Жужом! — А шта би вам фалило, само ако она... — Охо! — вели поп Ћира. — Охо! Дакако! — вели поп Спира и остави штап.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако! ЈАЊА: Врашко свет! Како си савија на свака хунсвутарија. МИШИЋ: То је лепо, по мом расужденију, измишленије.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Приволео се. — А у колико сати? — Опет у седам. — А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. — Дакако, банда ће опет свирати. Све је у реду, куцају се. — Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: То се бар зна, да смо од оно доба начинили кућу. ОТАЦ: И задужили се. МАТИ: То се не зна тако. ОТАЦ: Дакако, ти друге умеш да претресаш. МАТИ: Хеј, хеј, хеј, хеј! Сад ми није до другога него до моје бриге.
МАТИ: Ћути, лудо, теби се друга срећа појавила. Марић оће да те узме. ДЕВОЈКА (радосно): Марић, мамо? МАТИ: Марић, дакако. Је л’ ти је сад по вољи? ДЕВОЈКА: Ју, како је леп и богат! МАТИ: Пак је бар и господин. ТЕТКА: Јошт какав!
МАТИ: Да, остави се тога! Треба да усрећимо дете. ОТАЦ: дакле, шта би ти хтела, да покваримо прстен? МАТИ: Дакако. ОТАЦ: Јес чула, једанпут је било комендије у кући, више неће бити. МАТИ: Али забога, кад је боља прилика.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Али они би промашили, и то још очигледније, да су писали било шта и за било кога. Постоје, дакако, добре сликовнице, успеле адаптације, привлачне телевизијске и радијске емисије, као и духовити, поучни васпитни
Оно што би у самоувереној социјалној песми, која има високе утилитарне, и, дакако, уметничке циљеве, било несносно и непоетско, овде, због саме лакоће тона, поседује извесну чар.
Посечена је једна племенита садница, а коров је, дакако, надживео, и све до данас буја. Веома се обрадовао једној књижевној награди коју сам добио пре четири-пет година.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сунчева мати запита ји лепо: — Имате ли ви, децо, своју рођену мајку? Ови одговоре: — Имамо, дакако! Ено је код куће. А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци.
Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе — вели му Таригора — него за мене и моје друштво.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Оставила сам га да се не изгуби. МАКСИМ: Тако. Тражим, да полудим. СОФИЈА: Зашто ме ниси питао? МАКСИМ: Дакако! Да оставим сав посао па да питам милостиву госпођу, гди ћу што наћи.
СОФИЈА: Ја мислим, боље је тако, него да краде гди што дочепа. МАКСИМ: Дакако! Мора кључ од подрума да стоји у врати; зашто је милостивој госпођи тешко сваки час затварати и отварати.
Сад слуга мора да има уредну вечеру. СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа.
ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину? МАКСИМ: Ето, јесам ли казао! СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако. МАКСИМ: И на то да се новци троше. СОФИЈА: Ко има деце, треба да и држи честито, ако није рад, да му се покваре.
ДАМЈАН: Дакако; куд ће ти боље, него кад скинеш бригу. КУЗМАН: Пак велиш, да не казујем жени? ДАМЈАН: Богме, ја мојој нисам још
Ајде, нека проси девојка момка. ЉУБА: И то може бити. СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: Дакако. Најпре је жена дворила мужа и не сме да седне кад он руча, а сад жена седи у горње чело.
СТАНИЈА: И жена господар у кући? ЉУБА: Дакако. СТАНИЈА: Тешко и тој кући, где жена заповеда, а муж није ништа. ЉУБА: Муж је у кући муж, а жена је госпођа.
Кудрава коса, нечисте аљине, набрано чело, пак ето ти филозофа. Али мора и бројанице по сокаку да носи. Дакако! Ко ће друкчије у стању бити мислити?! Како узмеш бројанице у руку, ето ти мисли саме трче, како год зецови у пролеће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А какво бјеше то гр’оце и та женска глава! Материне очи а очине племените црте, њежније дакако, састале се у кћери. Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера.
Уз то, како га невоља нагнала бјеше да се понешто претвара, умно је отклонити њихово подозријевање. Дакако да је нашао начина да се са стриком састаје. Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али, ако умремо ми — е, тад је већ ствар сасвим другачија! Јер, на свијету (укључивши ту, дакако, и свемир), има свега изобиља, па и бесконачно много.
Материја, дакако. Згољна материја. Али таква, ас дреамс аре маде он. А управ то је оно што је важно. Кад би ме неко продрмао за рамена
Сасвим неочекивано, дакако, неслућено, несхватљиво, далеко и од најдаље претпоставке. Као што се то већ догађа. Обична накнадна невјероватност и
Ја сам данас на оној тачки на којој ћеш ти бити за неколико деценија. Сад се не препознајеш у мени, дакако. Знам, то ти не ласка, можда ми и не вјерујеш. „Што прича! То су ријечи старог пробисвјета, емеритног женскара!
Најкасније око двадесет и пете, то је код већине нагло престајало. Дакако, уколико им међутим није прешло у рђаву навику, као грицкање ноката, или уколико за вријеме тог пубертетског
Непрестано их тако сплећем и расплећем, па сплећем нове — све напамет, дакако, у зраку: ви знате, одувијек сам био лијен на писању. Старац промрси само: — Хм!
то је да у њему има нешто засићено ароматично, рекао бих, један мали „штих” циганскога, у најбољем смислу те ријечи, дакако... — Али! Што говориш!...
А то за глумца значи — лаку ноћ! Дакле, безувјетно: компонента пеливан и компонента сујета. Дакако, у једнима превладава једна, у другима друга од те двије компоненте: карактерни глумац и хероина буффо и примадонна—
Ово је приватна, пасивна смрт, смрт као подношење. Смрт наузначке. „Ја умирем , „Ја дајем живот!“, „Ја ћу погинути”! Дакако, ту сам ја онај који нешто чини, ту сам ја главно лице, господар ситуације! Не, драги господине!
„Лес ноуадес де Нантес” у поређењу с тим сушто су споменарско цвијеће!... држава се, дакако, бранила. Разумљиво! Свак брани себе. Заредале су масовне егзекуције, у индустријском опсегу.
Наше ја састоји се из голог факта бивствовања и из примарног, слијепог осјећаја тог бивствовања. Дакако, томе придолази и перципирање осталог постојећег око нас. И то није неугодно; баш напротив. Али то није битно.
Не, то не ваља. Треба бити онакав какав си. Дакако, за некога „бити онакав какав си” значи имати вољу, јаку вољу. И тад, тај нека је има!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз’ бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе, — вели му Таригора, — него за мене и моје друштво.
Ћипико, Иво - Приповетке
За шеснаест новчића узела си литру вина за болесног сина. Зар се не сећаш? —Па, здрави били, и то ми наплаћујете? —Дакако! Али мени мукте доходи? —Имате га у кући. А оно је за потребу. Господар се наљути, па јој добаци још петицу.
—Ала, да! — навали парох нестрпљиво. Било би боље ради мира у пуку. Кад ни друге, нека на отару остану оба кипа! — Дакако! Онда би' ја био као и ви: био би' идолопоклоник. Да ти боље протумачуш: био би' незнабожац. — Бог с вама, ча вам је?!
Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва . —Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије... —Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза...
—Пиј, Цвијета! — вели јој и кршиом гледа је. —Пијмо обоје! — прихвати жена. —Дакако, пијте, па лијепо заједно кући! —саветује их Павле. — Да, заједно, — настави. — Најбоље је тако, поштено, па се не бој!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Све су то, дакако, мањевише мртви језички тропи, тј. кодирана су нова, пренесена значења, али и као мртви сведоче – и своје сведочење у
Такво поетско позорје замисливо је, дакако, и оправдано, али то може бити само песникова конструкција/илустрација параболичкога реда.
да песници, за разлику од логичара и научника, не прелазе границе језичких појмова и обликују у сликовноме (исто, дакако, важи и за гласовни) супстрату на коме данашња језичка значења почивају.
Тај расцеп природнога језика на његово неутрално, опште комуникационо, нормативностандардно и на крају, дакако, рационално језгро и, с друге стране, на маркирану, емотивну, стилску и ирационалну периферију, изгледа као да је
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе.
Сутра ће те један први вилозоф просити. ЕВИЦА: Филозоф! ФЕМА: Дакако. Него сад иди, па се набели и нарумени, да би се пређе у тебе заљубио, разумеш ли? ЕВИЦА: А мој Василије?
ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији. ЈОВАН: Шегрт од мајстора? ФЕМА: Дакако, медведе! — Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више нисам мајсторица. Госпођа, фрау фон, или ма... ма...
ЈОВАН: Бога вам, мајсторице, да л’ би ви носили чизме с мамузама кад би то било у моди? ФЕМА: Дакако, то се зове ноблес. ЈОВАН: И панталоне? ФЕМА: Зар ти ниси видио да мадаме носе фрак? ЈОВАН: Хе, хе!
ЈОВАН: Да јој читају молитву. МИТАР: И она ти је заповедила да се тако обучеш? ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад морам све другојаче уредити него што је досад било. Видите овај орман?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио... ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!... А зла ви срећа, витези, да какви ће ни бит’ господар, него слободан?... Јуче — е није богме, него баш одјутрос, и
БОШКО: Какве помоћи? БОГДАН: Зар јој и помоћ обећа? ВУЈО: Обећа, дакако! Кад буде нужде, вели, и док се поразговара са поглаварима, послаће у Венецију једну тисућу црногорских соколова.
Ћипико, Иво - Пауци
—Биће оно са маћухом? —Ха, ха, са маћухом, а дакако! — једва дочека Павле. — Ма веле да није био крив Радивој. —То са својом маћухом, другом очевом женом?
— Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка што га је тога часа читао. — Али, дакако да сте га ви читали, ви који пратите политику, један од бољих наших домољуба и првака најмоћније странке.
Морал треба да царује нада свим и свугдје... — Морал? — прекида га Илијин одвјетник. — Једна лијепа ријеч! —Морал, дакако, мој драги докторе, — потврди сазда Јово и посегне за новинама. — Чујте, молим вас ....
— А да, да, треба! — потврдише други. И требају пријечнице и клинови за учврстити носила ... . —Дакако да треба! ... —Али има још једна, — опази старјешина. —Требаће наложити велику ватру око мртваца, да омекша...
у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима... Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.
— Дакако да хоће, — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина Бесједа, па му паде на памет колико шкоде му је зимус нанио, к
— Раде и онако доста! — рече к'о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. — Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу. Хм, па да би зашто!
— рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. — Дакако... ствар је очита! — Рекао сам ти одмах да ћу их уловити.
Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. — Ча је од нотара потриба? — опази стари. — Браво! Дакако! Не бацам ја новац тако! Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити. Дакако.
— опази стари. — Браво! Дакако! Не бацам ја новац тако! Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити. Дакако. — То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... — Молим, кад сте досада чекали, можете и још. —Бићете плаћени...
— Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо! И у Америци има доста паметних људи! Дакако! — Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.
Блажени велики градови! — Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. — Дакако! — А не би могли и без њега? Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! — Никако, док он не дође!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нисмо га никада ни имали у смислу оном који ви сада држите на уму. Косово, дакако, не значи за Павла много. Он је светски Јеврејин родом из неке паланке, као толики други.
девојчица волела више но много, и можда с највећом и непрекидном, и увек узнемиреном бригом за његов живот — што је, дакако, мучило и оца и дете. Чим се господин-Васа јаче закашље, Сокине се очи напуне сузама.
Много ваздуха, телесно вежбање, и, касније, врло умерена храна, и, дакако, више но умерено, или никако, пиће алкохола.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тада је гдјекоји к другу окренув се реко овако: „Ао, Хектора сад опипават је дакако лакше неголи кад је лађе запалио жаркијем огњем!